Preminula Marina Semjonova
Legendarna ruska balerina Marina Semjonova umrla je 9. juna u Moskvi u 103. godini. “Boljšoj teatar, kao i sav ruski balet, u žalosti je. Otišla je legenda sa kojom su vezane najlepše stranice Boljšog. Do poslednjeg minuta Marina Timofejevna Semjonova ostala je verna svom Boljšem teatru u kojem je u početku blistala kao primabalerina da bi zatim postala mudri i nezamenljivi pedagog. Faktički samim postojanjem ona je određivala najviši standard ruskog baleta”, saopštio je generalni direktor Boljšog teatra Anatolij Iksanov.
Legendarna ruska balerina Marina Semjonova umrla je 9. juna u Moskvi u 103. godini.
“Boljšoj teatar, kao i sav ruski balet, u žalosti je. Otišla je legenda sa kojom su vezane najlepše stranice Boljšog. Do poslednjeg minuta Marina Timofejevna Semjonova ostala je verna svom Boljšem teatru u kojem je u početku blistala kao primabalerina da bi zatim postala mudri i nezamenljivi pedagog. Faktički samim postojanjem ona je određivala najviši standard ruskog baleta”, saopštio je generalni direktor Boljšog teatra Anatolij Iksanov.
“Otišla je velika balerina, etalon pojma ‘klasična plesačica’. Besmrtnost Marine Timofejevne je u trajanju kod njenih učenica i učenika, a gubitak nenadoknadiv, jer je otišla ne samo genijalna balerina nego i retka ličnost, simbol savremenog ruskog baleta”, izjavio je svetski poznati baletan i prvak Boljšog Mihail Lavrovski.
Marina Timofejevna Semjonova rođena je 30. maja 1908. godine u Peterburgu , gde je 1925. završila Petrogradsko koreografsko učilište kao omiljena učenica Agripine Vaganove , koja je Semjonovu smatrala svojim “baletskim prvencem”.
Ubrzo je primljena u trupu lenjingradskog Državnog akademskog teatra opere i baleta (sada Marinskog ), da bi već naredne godine plesala centralne partije u baletima klasičnog repertoara: Nailu u “Potoku”, Odetu-Odiliju u “Labudovom jezeru” i Auroru u “Uspavanoj lepotici”, Rajondu u istoimenom baletu... U svima njima je igrala sa zadivljujućim izvođačkim bleskom i visokim dramatizmom.
Kao balerina sa reputacijom, 1930. godine je prešla u Boljšoj teatar, gde je blistala u klasičnom repertoaru, pre svega Marijusa Petipa. Odigrala je ogromnu ulogu u afirmaciji klasičnog baleta u postrevolucionarnom razdoblju.
Njen ples su nazivali “herojskim”, a njen izgled “carskim”.
Bila je među prvim sovjetskim balerinama koje su gostovale u inostranstvu.
Po Serža Lifara, rukvodioca baletske trupe Pariske nacionalne opere, 1935. godine nastupala je na sceni tog čuvenog pozorišta, gde joj je partner bio sam Lifar.
Kao pedagog-repetitor Boljšog radila je od 1953. godine.
Pod njenim nadzorom umetnički su odrastale ili stasavale zvezde svetskog baleta iz više generacija: Maja Pliseckaja, Rima Kareljska, Nina Timofejeva, Marina Kondrjateva, Natalija Besmertnova, Svetlana Adirhajeva, Ljudmila Semenjaka, Nadežda Pavlova, Galina Stepenenko...
Od 1954 do 1960. bila je nastavncia u Moskovskom koreografskom učilištu (sada Moskovska državna akademija koreografije), a od 1960. jedan je od prvih nastavnika u Državnom institutu “Lunačarski”, u kojemu su se obučavali mladi pedagozi-repetitori (sada Ruska akademija pozorišne umetnosti), da bi 1997. dobila zvanje profesora u toj ustanovi.
“Narodna umetnica SSSR-a” postala je 1957. godine, a 2003. dobila je državnu nagradu Rusije i odlikovanje “Benois de la danse” u kategoriji “Život u umetnosti”. Godinu kasnije uručena joj je i Nagrada predsednika Ruske Federacije u oblasti književnosti i umetnosti.
Lauretkinja nacionalne pozorišne nagrade Zlatna maska postala je 2007. godine, a odlikovana je tri puta i ordenom rada Crvena zastava, zatim ordenom “Za zasluge za otadžbinu” i drugim odlikovanjima.
Njen stogodišnji jubilej obeležen je u Boljšem teatru 2008.
Sajt Boljšog teatra je www.bolshoi.ru
Branko Rakočević
