• Search form

08.02.2021 | 14:21

Preminula Milica Zajcev

Preminula Milica Zajcev

Kritičarka i istoričarka umetničke igre Milica Zajcev preminula je 6. februara u Beogradu u 87. godini, saopštilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), ističući da je više od šest decenija beležila korake, uspone i padove jugoslovenskog, srpskog, beogradskog baleta, kao i alternativne, savremene scene – zapravo, pratila je i beležila sve što (je) igra.

Rođena 27. aprila 1934. u Tuzli, Milica Zajcev bila je učenica Nine Kirsanove i Mileta Jovanovića, balerina Makedonskog narodnog teatra i baletski pedagog. Završila je Filozofski fakultet, a od 1955. godine se posvetila pisanoj reči o Terpsihorinoj umetnosti. Bila je stalni kritičar listova Borba, Naša borba i Danas i saradnik gotovo svih časopisa na temu pozorišta u zemlji i regionu, poput Pozorišnih novina, Pozorišta, Teatrona, Scene, Premijere, Zbornika Matice srpske. U časopisu za umetničku igru Orchestra bila je glavni urednik (1996-1998), stručni savetnik i član redakcije. Sarađivala je i sa internacionalnim baletskim časopisima, kao i na gotovo svim enciklopedijskim izdanjima bivše Jugoslavije, kao autorka članaka o umetničkoj igri.

Milica Zajcev uspela je da dočara i približi umetničku igru i televizijskim gledaocima, kao autorka i voditeljka TV serijala Na vrhovima prstiju, Iz istorije baleta, Baletske nade, Koreograf i Igra što život znači, ali i da tu umetnost plasira u radijski etar kao autorka radio serija Slušamo balet i Beogradski koreografi.

Pisala je o premijerama, gostovanjima, klasičnom, savremenom baletu i alternativnoj sceni i umetnicima koji su obeležili domaće stvaralaštvo. Autorka je više od deset knjiga o umetničkoj igri: Otkrivamo tajne baleta, Igra što život znači I, II, III, Svet igre u Beogradu – strani gosti na beogradskoj baletskoj sceni 1955-1997, Igra odraz vremena sadašnjeg – hronika događanja na alternativnim beogradskim plesnim scenama 1960-2007, Igra slikana rečju – igračka hronika događanja na baletskoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1960-2007, Dimitrije Parlić i domaći kompozitori...

Foto: Pete Linforth, Pixabay

Dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju za knjigu Igra što život znači I, i to je jedina do sada dodljena nagrada za teatrologiju u oblasti umetničke igre.

UBUS joj je 2005. godine dodelilo nagradu za životno delo, a 2006. i Plaketu za doprinos Festivalu koreografskih minijatura. Dodeljeno joj je i priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije. Dobitnica je srebrnjaka Narodnog pozorišta kao priznanja za predanu saradnju sa Pozorišnim novinama.

Bila je česta učesnica kulturno-naučnih skupova o teatru, predstavljajući i zastupajući interese umetničke igre. Njeno polje delovanja je široko, a mišljenje uvažavano, pa je Milica Zajcev bila i predsednik saveta BITEF festivala, član Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, član Saveta Baletske škole "Lujo Davičo"...

Udruženje baletskih umetnika Srbije više puta ju je pozivalo u žirije nagrade "Dimitrije Parlić" i Festivala koreografskih minijatura (glavni žiri i žiri kritike), a bila je angažovana i kao deo Umetničkog saveta UBUS-a.

Osim bogatog opusa i angažmana u toj oblasti, Zajceva je radila i kao saradnik, savetnik i samostalni savetnik u oblasti bibliotekarstva, novinarstva i međunarodne kulturne i informativne saradnje u organima savezne uprave. Penzionisana je nakon 35 godina rada u tadašnjem Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove.

Osim UBUS-a, bila je i članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja kritičara i teatrologa Srbije i Međunarodne federacije novinara, kao i beogradske sekcije CID UNESCO.

Jubileji povodom 50 i 60 godina profesionalnog rada Milica Zajcev obeleženi su svečanostima u organizaciji UBUS-a.

"Putujte draga naša Miška i hvala Vam na svemu! Znamo da ćete nam slati vetar u leđa i s nebeskih visina, a mi Vas nećemo zaboraviti", poručilo je UBUS povodom njene smrti.

*Naslovna fotografija: UBUS

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r