Preminuo Borivoje Adašević
Pisac Borivoje Adašević, čija je proza prevođena na više stranih jezika, a priče mu se nalaze u domaćim i stranim zbornicima i antologijama, preminuo je iznenada 15. januara u Požegi u 45. godini.
Ispraćaj Adaševića biće 17. januara u 13 sati na groblju u Požegi, saopštila je Akademska knjiga, koja je objavila njegovu poslednju knjigu Iz spiskova prećutanih stvari (2018).
Rođen 22. septembra 1974. u Užicu, Adašević je studirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a živeo je i radio u Požegi.
Objavio je romane: Krf (2011) i Čovek iz kuće na bregu (2009), te knjige priča Iz trećeg kraljevstva (2006) i Ekvilibrista (2000).
Proza mu je prevođena na engleski, francuski, mađarski, albanski i grčki jezik.
Adaševićeve priče nalaze se u više zbornika i antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu: Četvrtasto mesto – antologija priča o čitanju novina (2014; izabrao i priredio Srđan V. Tešin); Bunker (2013; izabrao i priredio Srđan V. Tešin); Best European Fiction 2013 (2012; izabrao i priredio Aleksandar Hemon); E-szerelem (2012; priredila Kornelija Farago); Starost (2012; priredili David Albahari i Srđan V. Tešin); 21 za 21: antologija srpske priče s početka novog veka (2011; priredio Vasa Pavković); Nga Beogradi, me dashuri (2011; izabrali i priredili Miloš Živanović, Saša Ilić, Tomislav Marković i Saša Ćirić); Love and Life; Serbian Short Stories (2010; izabrao David Albahari); Leksikon božjih ljudi (2010; priredili Slavoljub Marković i Vasa Pavković); Poslastičarske priče (2008; priredili David Albahari i Vladan Mijatović Živojnov); Urbana kratka priča (2001; izabrao i predgovor napisao Tihomir Brajović); Pseći vek (2000; priredio Saša Ilić); Priča za kraj veka (2000; priredio Srđan V. Tešin).
Adašević je bio dobitnik stipendije Fonda “Borislav Pekić” 2007. za projekat romana Krf i nagrade za urbanu kratku priču na konkursu BAP 2000 (Balkan Association of Publishers) 2001. u Beogradu.
O stilu Adaševića Sandra Urban je napisala da je “obeležen snažnim osećajem za priču i pričanje, razbokorenom melodijom maternjeg jezika, intelektualnom domišljatošću, stilskim vežbanjem menjanjem rukopisa, tj. poigravanjem jezikom u različitim kontekstima i otkrivanjem njegovih izražajnih mogućnosti na taj način da lepota izraza i čitaočevo uživanje u njemu budu u srazmeri s višeslojnošću teksta, s fabulom koja intrigira, s neočekivanim preokretima, ali i s izvanrednim lirski intoniranim fragmentima koji prevazilaze prozni i potpuno se prelivaju u poetski žanr” (Danas, 5-8. januar 2019).
(SEEcult.org)
