Preminuo Džon Baldesari

Uticajni američki umetnik Džon Baldesari (John Baldessari), jedan od pionira konceptualne umetnosti, preminuo je u Los Anđelesu u 89. godini.

Baldesarijeva galerija Merijen Gudman, koja deluje u Njujorku, Londonu i Parizu, objavila je vest o smrti navodeći da je to nemerljiv gubitak za njegovu porodicu, kolege umetnike, saradnike, prijatelje i nekadašnje posvećene studente.

Baldesarijevo drsko i duhovito delo pomoglo je proširenju definicije umetnosti i oblikovalo čitave generacije umetnika koje su sledile za njim.

Učesnik više od 200 samostalnih izložbi širom sveta, Baldesari je tokom višedecenijske karijere dobio i niz priznanja, uključujući Zlatnog lava za životno delo na Bijenalu u Veneciji 2009. godine i Nacionalnu medalju umetnosti.

Rođen u Kaliforniji 1931. godine, Baldesari je diplomirao umetnost 1957. godine na današnjem San Dijego državnom univerzitetu. Bio je i posvećeni pedagog, najpre u srednjoj školi, a kasnije na prestižnim akademijama (CalArts, UCLA, UC San Diego…). Kao pedagog, doprineo je formiranju sada već zrele generacije umetnika u Los Anđelesu, a kako je naveo u jednom intervjuu 2003. godine, pokušao je da ispravi sve što je bilo loše u njegovom umetničkom obrazovanju. Baldesari je postigao uspeh kao pedagog pre nego što se proslavio kao umetnik.

Jedan od njegovih prvih velikih radova, Projekat kremacije (1970), podrazumevao je uništavanje svega što mu je došlo pod ruku - spalio je sve slike koje je napravio između 1953. i 1966. godine, a od pepela je napravio kolače. To je bio način njegovog suprotstavljanja onome što je učio – da su slike i skulpture jedino prihvatljive forme umetnosti. Iako je Baldesari navodio Đota, Goju i Anrija Matisa kao omiljene umetnike, osećao je da treba pomeriti granice. Projekat kremacije označio je početak Baldesarijeve karijere koju kritičari opisuju kao nemirno i nemilosrdno eksperimentisanje. “Zamislio sam da niko ne gleda, da nikoga nije briga, i pokušao sam da utvrdim šta je umetnost za mene”, izjavio je Baldesari na Bijenalu u Veneciji, na kojem je dobio nagradu za životno delo.

Vođen željom da pronađe odgovor na vekovno pitanje šta je, a šta nije umetnost, Baldesari je zaronio u kulturu masovnih medija, angažovao slikare komercijalnih znakova da produkuju njegove radove, stvarao slike uparene sa tekstom, aproprisao sve što je mogao od “starih majstora”, uključio u radove filmske kadrove, pa i smajlije.

“Brzo bi mi sve dosadilo… Voleo sam da radim stvari koje nikada ranije nisam probao”, rekao je u Veneciji Baldesari, majstor kolaža i grafike, koji je kontinuirano pokušavao da revidira slikarstvo i skulpturu, istražujući fotografiju, knjige, arhitekturu, dizajn, pa čak i kreairanje aplikacija. Jedino pravilo za njega još od početka 70-ih bilo je da “nema više dosadne umetnosti”. To je ovekovečio i u radu I Will Not Create Any More Boring Art, koji je deo kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

Šta želite od slike – bilo je takođe jedno od ključnih pitanja koja su označila njegov opus još od druge polovine 60-ih, kada je i nastala slika What Is Painting? (1966-68), koja se trenutno može videti u MoMA. Na bež monohromnom platnu našao se odštampan tekst koji je propitivao gledaoca da li oseća da su svi delovi dobre slike međusobno povezani, a ne samo smešteni jedan pored drugog. “Umetnost je kreacija za oko i može se samo napisati rečima”, naveo je Baldesari, koji je pokušao da objasni da slika nije dovoljna i da je koncept pođednako važan, ako ne i više.

Iako su ga mnogi kritičari svrstali među konceptualiste, koji su mahom živeli i radili u Njujorku, Baldesari je istovremeno bio o svojevrsni autsajder. Jozef Kosut (Joseph Kosuth) je svojevremeno odbacio njegovu umetnost kao nedovoljno ozbiljnu. “Konceptualisti su mislili da ja samo radim saljivu umernost, a ja sam mislio da je njihova dosadna”, izjavio je sojevremeno Baldesari “Njujorkeru”.

Baldesari nikada nije smatrao humor svojim primarnim oblikom izražavanja, “Ne pokušavam da budem zabavan”, izjavio je svojevremeno. “Jednostavno mi se čini da je svet pomalo apsurdan i odvratan, a ja na neki način o tome izveštavam”, rekao je Baldesari.

Baldesari je izlagao u najvećim američkim institucijama umetnosti, kao i na međunarodnim manifestacijama, kao što su Vitni bijenale u Njujorku ili Dokumenta u Kaselu. Početkom 90-ih njegova putujuća retrospektivna izložba održana je u muzejima savremene i moderne umetnosti u Los Anđelesu, San Francisku, Vašingtonu, Njujorku, kao i u Montrealu. Veliku retrospektivu “Čista lepota” imao je u Tejt modern u Londonu 2009. godine, te u muzejima savremene umetnosti u Barseloni i Los Anđelesu i u njujorškom Metropoliten muzeju.

Uticajna kritičarka “Njujork tajmsa” Roberta Smit napisala je svojevremeno da nas Baldesari tera da “dva puta pogledamo, a tri puta razmislimo”.

Baldesarijeva internacionalna slava prevazišla je svet vizuelne umetnosti, pa je imao i epizodnu ulogu u popularnoj TV seriji “Simpsonovi”, kada se pojavio na otvaranju galerije koje je prekinuo Bart Simpson polomivši jednu skulpturu.

*Naslovna fotografija: Frédéric de Goldschmidt - CC BY-SA 3.0

(SEEcult.org)