Preminuo Jurij Ljubimov

Legendarni ruski pozorišni režiser Jurij Ljubimov, osnivač Teatra na Taganki, preminuo je 5. oktobra u Moskvi u 98. godini.

Ljubimov je preminuo u bolnici, u koju je smešten 2. oktobra, a prema navodima ruskih medija, bio je u teškom stanju. I ranije je bio lošeg zdravlja, ali je uprkos tome, nastavljao da radi. Pre dve godine bio je u komi, a po izlasku iz bolnice nastavio je pripremu predstave “Knez Igor” u Boljšoj teatru, čija je premijera bila 2013. U maju ove godine u teatru Nova opera održana je i premijera Molijerove “Škole za žene”.

Ljubimov je 30. septembra napunio 97 godina, a prema rečima njegove supruge Katalin Ljubimove, nadao se da će do tada dobiti potvrdu da će njegov kabinet i arhiva u Teatru na Taganki dobiti spomen obeležje. Budući da se to nije dogodilo do njegovog rođendana, Katalin Ljubimova pretpostavlja da mu je to i pogoršalo zdravstveno stanje.

Ljubimov je osnovao Teatar na Taganki 1964. godine i vodio ga naredne dve decenije – do 1984. godine, kada mu je oduzeto sovjetsko državljanstvo. Razlog je, između ostalog, bilo i to što je režirao u inostranstvu, a povod izjava o sovjetskoj kulturnoj politici koju je dao “Tajmsu” za vreme postavljanja nove predstave u Londonu. Prethodno su zabranjene njegove dve predstave. Kada je 1980. godine preminuo Vladimir Visocki, Ljubimov je režirao predstavu u čast tog legendarnog umetnika i pesnika, ali su je vlasti zabranile, kao i Puškinovog “Borisa Godunova”.

Posle odlaska iz Sovjetskog Saveza, u kojem se etablirao bio i kao glumac, Ljubimov je režirao u Austriji, Italiji, Engleskoj i SAD. Američkoj publici predstavio je, između ostalog, “Zločin i kaznu”.  

Pet godina kasnije vraćeno mu je državljanstvo, pa se i Ljubimov vratio na na čelo Teatra na Taganki, u kojem je, kako je navedeno u njegovoj zvaničnoj biografiji, režirao tokom karijere više od sto predstava (Hamlet, Boris Godunov, Evgenije Onjegin, Medeja...). Između ostalog, na Taganki je 1977. postavio i “Majstora i Margaritu” Mihaila Bulgakova, klasik koji je godinama bio nepodoban u Sovjetskom Savezu.

Zaslužan je za prvo izvođenje predstave Bertolta Brehta “Dobri čovek iz Sečuana” u Rusiji, koju je postavio 1963. godine, kao profesor Pozorišne akademije u Moskvi. Tim komadom je i otvoren Teatar na Taganki 23. aprila 1964.

Taj Brehtov komad, igrom slučaja, bio je i povod za konačni rastanak Ljubimova sa Tagankom 2011. godine, nakon sukoba sa trupom za vreme gostovanja u Češkoj. Glumci su tada odbili da odigraju  probu predstave “Dobri čovek iz Sečuana”, u okviru pozorišne radionice, zahtevajući da im se najpre isplati honorar.

Prema rečima Ljubimova, on je popustio i isplatio honorar glumcima kako bi se izbegao skandal pred studentima i predstavnicima pozorišnih akademija Češke koji su došli da gledaju probu i učestvuju u radionici. Kako je tada izjavio, s takvim ljudima koji “ne umeju da se kontrolišu, nego pribegavaju ucenama i protestima”, on nije spreman više da radi. “Da bi se održao nivo, potrebno je svakog dana probati. Mi se ne možemo spustiti ispod nivoa kvaliteta na koji se gledalacTaganke navikao. Glumci ne žele to da shvate: oni jednostavno hoće da manje rade, a da dobiju više novca”, naveo je Ljubimov u obrazloženju ostavke. “Dosta mi je poniženja, odsustva volje za radom i želje samo za novcem”, dodao je Ljubimov. Glumci su naveli da su tražili honorare samo zato što su se plašili da ne ostanu bez novca, koji je, inače, obezbedila bila EU.

Ljubimov je i ranije podnosio ostavku, poslednji put 2010. godine, i to zbog sukoba sa moskovskim vlastima za kulturu. “Ne mogu nama upravljati mali panjevi-šamlice. Ja nemam nameru da pišem koliko mi je potrebno eksera i farbe. To je puni i definitivan idiotizam”, rekao je tada Ljubimov, dodajući da je njegova dužnost bila da “potpisuje nekakve papire, po 300 dnevno, kako bi njima dokazivao šta je i koliko potrebno” pozorištu. Ipak, na molbu gradskih vlasti, Ljubimov je tada odustao od ostavke.

Nakon definitivnog odlaska iz Teatra na Taganki 2011. godine, nastavio je da radi nove predstave u Moskvi.

Ljubimov je, između ostalog, postavio u milanskoj Skali 1975. godine svoju prvu opersku predstavu, a potom je režirao još oko 30 opera na scenama Skale, pariske Opere, londonskog Kovent Gardena, kao i u pozorištima u Hamburgu, Minhenu, Bonu, Karlsrueu, Štutgartu, Cirihu, Napulju, Bolonji, Torinu, Firenci, Budimpešti, Čikagu…

Dobitnik je niza sovjetskih i ruskih državnih nagrada i odlikovanja, među kojima su i ordeni za zasluge za otadžbinu III i II stepena.

Između ostalog, trijumfovao je i na 10. Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (Bitef) 1976. godine – predstavom “Hamlet” sa Vladimirom Visockim u naslovnoj ulozi. Teatar na Taganki su, kako je svojevremeno izjavila Branka Pavićević, došli da gledaju pozorišni umetnici iz Njujorka, Berlina, Londona - od Fransiska Arabala preko Toma Stoparda do Margaret Krojden.

Prema navodima jednog od osnivača Bitefa Jovana Ćirilova, prvi put se sreo sa Ljubomovim na Taganki uoči prvog Bitefa 1967. godine, a smišljali su taktiku kako da sovjetski dogmati socrealizma puste predstave njegovog teatra na jeretički Bitef.

Ljubimov je otvoreno govorio da gradi pozorište na tradiciji zlatne epohe ruske avangarde pred staljinistički mrak, koju su obeležili Mejerholjd, Vahtangov, Tairov i Jevrejinov. Za ideološku vrhušku duboko ukorenjenu u dogme socrealizma bila je to neverovatna crvena marama. Koliko se vlast još 60-ih godina, posle Staljina, borila protiv “dekadencije” Ljubimova, Ćirilova vezuje i sopstveno iskustvo sa čelnicima tadašnjim Ministarstva kulture SSSR.

“Moji uporni zahtevi da puste Taganku na Bitef već prve sezone od 1967. godine, završili su se argumentom: ‘Vi kažete da Vas interesuje eksperiment Jurija Ljubimova. Ali vi morate znati da SSSR, kao i u ekonomiji, ne izvozi eksperimente, već gotove proizvode’. Otada smo ipak uporno pozivali ‘eksperiment’ Jurija Aleksandroviča svake godine na Bitef. On i njegov teatar bili su sve više u centru pažnje svetske javnosti. Pred 10. Bitef 1976, koji je ujedno bio i teatar nacija pod pokroviteljstvom ITI-ja i Uneska, bili smo obradovani vešću da će Taganka učestvovati na Bitefu. Ipak, da ne bi jeretički Bitef bio prvi koji ima Taganku, poslali su je nekoliko nedelja pre togada gostuje u Sofiji, valjda kao vernijeg ruskog saveznika SSSR-a”, naveo je Ćirilov svojevremeno u “Politici”.

(SEEcult.org)