Preminuo Marko Brecelj
Legendarni slovenački i jugoslovenski rok muzičar, kantautor, performer, konceptualni umetnik i "meki terorista" Marko Brecelj, bivši frontmen Buldožera i dugogodišnji voditelj koparskog Omladinskog kulturnog centra, preminuo je 4. februara u 72. godini, objavio je Radio Kopar.
Brecelj je preminuo u bolnici u Izoli, posle duže bolesti.
Jedan je od umetnika koji su trajno upisani u istoriju ex-yu rok scene. Kao pevač, tekstopisac i kompozitor Buldožera, Brecelj je izgradio imidž nepredvidivog i ekscesima sklonog izvođača, koji je zadržao do danas.
Brecelj je višedecenijsko delovanje u civilnom, ali i javnom sektoru, isprepleo sa nužnim pitanjima saradnje, solidarnosti, agitacije i umetničke provokacije. Meki terorizam, prema Brecelju, proizlazi iz svesti da ukrasna umetnost ne vredi ništa, da vredi jedino agitacijska umetnost u prostoru koji je postao otporan na bilo kakvu agitaciju.
Marko Brecelj, foto: ZMUC
Brecelj je na Univerzitetu u Ljubljani studirao geologiju, a kasnije tehničku fiziku (Fakultet za matematiku i fiziku). Zatim je dobio status slobodnog umetnika i napisao jednu od svojih najboljih kompozicija “Alojz valček”, koju je posvetio svom profesoru fizike Alojzu Kodreu.
Muzičku karijeru započeo je 1973. godine kao violinista u kvartetu Tri crnca i u sastavu Krik, a u tom periodu, u saradnji sa aranžerom Bojanom Adamičem, izdao je ploču “Cocktail”. Dve godine kasnije pridružio se članovima benda Sedam svetlosnih godina, s kojima je osnovao Buldožer.
Brecelj je od 1991. godine vodio Mladinski, kulturni, socijalni i multimedijalni center (MKSMC) u Kopru i Društvo prijatelja umerenog napretka (Društvo prijateljev zmernega napredka).
Osim što je nastupao solo sa električnom gitarom, bavio se i angažovanim performansima "Meki terorizam", koje je predstavljao i na jedinstvenim turnejama po bivšoj Jugoslaviji koje je nazvao "Prijateljska ofanziva".
Na jednoj od "Prijateljskih ofanziva", koju je nazvao "Ravnici mog uspeha”, obišao je 2015. godine Osijek, Beograd i nekoliko vojvođanskih gradova, a ponovo je gostovao tada i u Novom bioskopu "Zvezda", obeleživši nekadašnji Dan mladosti, 25. maj. Tada je učestvovao i na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, na kojem je prikazan dokumentarac o njemu "Ostarjeli parazit ili tko je Marko Brecelj" slovenačkog reditelja Janeza Burgera. Brecelj je u tadašnjem Domu sindikata razgovarao sa rediteljkom Minom Đukić o tome šta danas znači političko, o ignoranciji vlasti, o konformizmu umetnika, novcu i intrenetu, te o drugim sličnim temama.
Prethodno je 2011. godine održao i turneju “Bolji nikad tour”, koja je počela u Zemunskom malom umetničkom centru - ZMUC, a obuhvatala je i Zrenjanin, Pančevo i Smederevsku Palanku. Tada je izjavio da pred ZMUC-om želi da se sretne s medijima i zamoli ih da prošire istinu: "Parazit u godinama postoji na tržištu”!
Prilikom još jednog od redovnih gostovanja u Srbiji, 2010. godine održao je turneju posvećenu beogradskom umetniku Saši Markoviću Mikrobu, koji je preminuo prethodnog leta, a bio je dugogodišnji saradnik i "ambasador" Breceljevog Društva prijatelja umerenog napretka.
Među njegovim “mekoterorističkim” akcijama bio je i “atentat” na građane Kopra komadićima vate uguranim u duvaljku. U Zagrebu je 2012. godine održao performanse “Magarac u Zagrebu” i “Sedam sekretara SKOJ-a Cvrkut”, kojima se ironično osvrnuo na ulazak Hrvatske u EU, a 2016. godine u Studentskom centru predstavio je svoju reakciju na tada aktuelnu migrantsku krizu i ograđivanje Slovenije žicom. U performansu “Publici budućnosti” demonstrirao je kakve povrede može doneti žica na slovenačko-hrvatskoj granici.
Kao performer, Brecelj je učestvovao i na izložbama savremene umetnosti, pa je tako međunarodna izložba “MIG 21” na temu migracija 2017. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sada otvorena njegovim i performansom Olega Kulika.
Galerija Vžgalica u Ljubljani najavila je od 8. februara izložbu posvećenu Brecelju, koja obuhvata predmeti i dokumente njegovih "mekoterorirističkih" akcija, kao i segmente njegove performativne prakse muzičkih nastupa, a biće otvorena do 18. marta.
Koperground, 2011, foto: ZMUC
Nakon proglašenja samostalnosti Slovenije, Brecelj se nekoliko puta kandidovao na lokalnim izborima u Kopru, a od 2003. do 2007. bio je i član Gradskog veća.
Brecelj je dobitnik Ježkove nagrade (2019) - priznanja RTV Slovenije u čast satiričara Frane Milčinskog Ježeka - “slovenačkog Čarlija Čaplina”.
Koperground, 2011, foto: ZMUC
Prošle godine niz slovenačkih medija objavilo je lažnu vest o smrti Brecelja, učestvujući tako u njegovom spontanom performansu kojim je uspeo da dokaže da ljudi zaista više ništa ne čitaju, a ono što pročitaju - ne razumeju. Zabunu je izavala najava nevladine organizacije Pohorska bojna, s kojom je Brecelj sarađivao, a koja je prosledila medijima najavu performansa "Super, neko je umro", u okviru kojeg je bilo planirano da rediteljka Zlata Vojnić Kortmiš-Milošev i strip umetnik Danilo Milošev Wostok iz Vršca otvore memorijalnu izložbu sa "posmrtnim ostacima Marka Brecelja".
U kasnijim “posmrtnim intervjuima” objasnio je da je njegovo proglašavanje mrtvim svojevrsni performans koji pokazuje da ljudi ništa ne čitaju ili ne razumeju pročitano, a posebno je kritikovao korisnike društvenih mreža. “Vatrogasci bi trebalo da prošire svoje delovanje na gašenje požara na društvenim mrežama. Razmer ovog požara bio je toliko drastičan, jer me neki ljudi vole, a neki ne, pa su obe grupe širile ovu neistinitu vest jednakim intenzitetom”, naveo je tada Brecelj.
*Naslovna fotografija: ABeCeda nezavisne kulture
(SEEcult.org)
