Preminuo Mirko Kovač

Istaknuti književnik Mirko Kovač, dobitnik nekih od najznačajnijih nagrada na prostoru bivše Jugoslavije i uglednih stranih priznanja, koji je bio i oštar kritičar totalitarizma i nacionalizama na Balkanu, preminuo je 19. avgusta u Zagrebu u 75. godini.

Autor niza romana, zbirki pripovedaka i eseja, kao i filmskih scenarija, Kovač je živeo u Rovinju od početka 90-ih godina, a u tom primorskom gradu u Hrvatskoj će, prema nezvaničnim informacijama elektronskih medija, biti i sahranjen.

Rođen 1938. u Petrovićima u Crnoj Gori, Kovač je sebe smatrao i crnogorskim, i srpskim, i hrvatskim piscem, a njegova dela prevedena su na desetak svetskih jezika.

Studirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu, koji je napustio početkom 90-ih zbog sukoba sa tadašnjim vlastima, ali i zbog pretnji nacionalista.

Preselivši se u Hrvatsku, postao je stalni saradnik splitskog nedeljnika “Feral Tribune”, nastavljajući da piše i protiv hrvatskog nacionalizma.

Kada je 2011. godine posetio Beograd, prvi put posle dve decenije, izjavio je u jednom intervjuu da je u Beogradu formirao liberalne poglede na svet i naučio da bude u otporu prema dogmaticima, prema svakom obliku totalitarizma. Taj instinkt da se odupre rulji ili bilo kakvim kolektivnim euforijama okrenuo se, kako je naveo, protiv onih koji su svojim uskogrudim nacionalizmom pobedili taj liberalni kosmopolitski Beograd. "Ja sam tada priznao poraz i otišao", rekao je Kovač povodom odlaska iz Beograda početkom 90-ih.

Još na početku karijere ušao je u sukob sa politikom, odmah nakon objavljivanja prvog romana “Gubilište” (1962), zbog kojeg je optužen za stvaranje “mračnih slika sveta”. Sve češće je boravio u Zagrebu, pišući filmske scenarije za “Jadran film”.

Mnogi filmovi nastali prema njegovim scenarijima dobili su ugledne domaće i svetske nagrade, poput “Okupacija u 26 slika”, “Pada Italije”, “Lisica”.

Kovač je pisao i za pozorište, a i njegova dramska dela nailazila su na otpor vlasti.

Drama “Osipate se polako vaša visosti” zabranjena je bila odmah nakon premijere u Kamernom teatru u Sarajevu, uz optužbe da je pravio aluzije na tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. U mostarskom Narodnom pozorištu izvedena je drama “Iskušenje”, koja je takođe bila zabranjena.

Kovač je autor i romana “Moja sestra Elida” (1965), “Životopis Malvine Trifković” (1971), koji je dramatizovan i izveden na sceni Ateljea 212 u Beogradu, zatim “Ruganje s dušom” (1976), “Vrata od utrobe” (1978), “Uvod u drugi život” (1983), “Kristalne rešetke” (1995), “Rastresen život” (1996) i “Grad u zrcalu” (2007).

Za zbirku pripovedaka “Rane Luke Meštrevića” (1971) dobio je nagradu “Milovan Glišić”, ali je ta knjiga kasnije povučena iz biblioteka i osuđena kao “crna slika stvarnosti”. Autor je i zbirke pripovedaka “Nebeski zaručnici” (1987), zbirki eseja “Evropska trulež” (1986), “Evropska trulež i drugi eseji” (1994) i “Cvetanje mase” (1997), te knjige filmskih scenarija “Okupacija u 26 slika i drugi scenariji” (1990).

S Filipom Davidom objavio je “Knjigu pisama” (1998).

Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman “Vrata od utrobe” (1978), prema čijim je motivima Lordan Zafranović snimio film “Večernja zvona”.

Kovač je dobitnik i Andrićeve nagrade, regionalne nagrade “Meša Selimović”, nagrade “Bosanski stećak”, Njegoševe i Trinaestojulske nagrade, slovenačke nagrade “Vilenica”, nagrada “Kiklop” (za životno delo), “Vladimir Nazor” i "August Šenoa”, kao i nagrade Tuholski (Tucholsky, 1993) Švedskog PEN centra i Herderove nagrade za književnost (1995).

Dobitnik je nagrade “50 godina” Motovun film festivala 2013. za konstantan i vredan doprinos hrvatskoj kinematografiji. 

U jednom intervjuu 2012. godine, govoreći zašto je ostao veran očevoj filosofiji vedrine smrti, o kojoj je pisao u knjizi "Grad u zrcalu", Kovač je rekao da, ako znamo da je smrt ono sa čime se rađamo, onda je vedrina potrebna. "Istina, postoje i nepravedne smrti, ali život je sačinjen od krajnosti. Moj otac je istinski bio na tom planu vedar, nisam to izmislio, nego sam gledao tu njegovu figuru i te šale na račun smrti. Mislim da moramo sa više lakoće i manje tmurnosti gledati na to. Pa i jesmo smrtni, svako od nas je smrtan, to svi znamo. Niko ne može da se raduje nečijoj smrti jer to i njega čeka", rekao je Kovač za Radio Slobodnu Evropu.

*U tekst je uneta ispravka o mestu smrti Kovača (u prvom pasusu), s obzirom da je preminuo u Zagrebu, a ne u Rovinju, kako su prvobitno javili mediji u regionu.

(SEEcult.org)