Preminuo Nil Armstrong

Legendarni američki astronaut Nil Armstrong (Neil), prvi čovek koji je kročio na Mesec, preminuo je 25. avgusta u 83. godini. Počast su mu odale kolege iz čuvenog Apola 11, brojni prijatelji i najviši državni zvaničnici.

Armstrongova porodica saopštila je da je preminuo od komplikacija nedavne operacije na srcu, a istakla je da je bio “američki heroj”, posvećen službi, ali i skroman čovek.

Stotine miliona ljudi širom sveta gledalo je 20. jula 1969. godine Armstrongov silazak na Mesec iz broda Apolo 11, kada je izgovorio legendarnu rečenicu da je to “mali korak za čoveka, ali džinovski skok za čovečanstvo”.

Američki predsednik Barak Obama istakao je da je Armstrong bio “ne samo heroj svog vremena, već svih vremena”, koji je pokazao da je “sa dovoljno energije i genijalnosti sve moguće”.

Obama je zahvalio Armstrongu što je pokazao svetu “moć jednog malog koraka” i što je sa ostalim članovima posade Apola 11 krenuo da “pokaže svetu američki duh može da vidi dalje od onoga što izgleda nezamislivo”.

Počast Armstrongu odale su i brojne kolege i prijatelji, ističući da je bio skroman, porodični čovek, koji nije vapio za slavom.

Astronaut Edvin Baz Oldrin, koji je sa Armstrongom bio u prvoj misiji na Mesecu, izjavio je Bi-Bi-Si-ju da će ga pamtiti kao “veoma sposobnog komandanta i lidera” u svetskom svemirskom dostignuću.

Pilot kosmičkog broda Apolo 11 Majkl Kolins izjavio je američkim medijima da je Armstrong bio najbolji i da će mu strašno nedostajati.

Armstrong i Oldrin su na tlu Meseca skupili uzorke, izveli nekoliko ogleda i fotografisali površinu Zemljinog prirodnog satelita tokom čuvene šetnje.

Šef NASA Čarls Bolden nazvao ga je jednim od “najvećih američkih istraživača”.

“Dokle god postoje knjige istorije, Nil Armstrong će biti uključen u njih i zapamćen po prvom malom koraku koji je čovek napravio u svetu izvan njegovog sopstvenog sveta”, istakao je Bolden.

Apolo 11 bio je poslednja Armstrongova kosmička misija - 1971. godine napustio je NASA i postao profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju, gde je predavao vazduhoplovni inženjering.

Nije voleo da se pojavljuje u javnosti i retko je davao intervjue.

Svojevremeno je izjavio da ne želi da bude “živi spomenik”.  

Za čuveni let u Apolu 11 nagrađen je medaljom NASA za izuzetne zasluge, a dobio je i Presedničku medalju i, u novembru 2011. godine, Zlatnu medalju Kongresa - najviše američko civilno priznanje.

Bio je dobitnik priznanja i drugih zemalja, a između ostalog, 1969. godine, dobio je i Orden jugoslovenske zvezde sa lentom.

Rođen 5. avgusta 1930. godine u Ohaju, Armsrong je još kao dete krenuo u prvi let sa ocem. Učestvovao je kao pilot vojnih aviona u Korejskom ratu 50-ih, a američkom svemirskom programu pridružio se početkom 60-ih. Postao je član elitne grupe astronauta izabranih da ostvare jednu od prvih pobeda tehnologije nad prirodom.

S obzirom da su Rusi već 1961. godine poslali čoveka u svemir (Jurir Gagarin, 12. april 1961. godine), američki predsednik Džon Kenedi obećao je 1962. godine da će SAD imati čoveka na Mesecu do kraja te decenije.

NASA je dobila sav potreban novac i drugu pomoć kako bi ostvarila program Apolo.

Po Mesecu niko nije hodao od 1972. godine. Za mnoge ljude danas ideja o ponovnom spuštanju na Mesec manje je privlačna od perspektive misija na Mars, ili još dalje... 

(SEEcult.org)