Preminuo Vladan Radovanović
Istaknuti umetnik i teoretičar Vladan Radovanović, koji je stvarao u oblastima muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze umetnosti, preminuo je 15. maja u Beogradu u 91. godini, rečeno je portalu SEEcult.org u krugu njegove porodice.
Radovanović će biti sahranjen 18. maja na Novom groblju (opelo počinje u 13 časova).
Rođen u Beogradu 5. septembra 1932. godine, Radovanović je diplomirao kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Sa još troje umetnika 1958. godine osniva Medialu, ali je već sledeće godine napušta.
Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima Sintezijska umetnost i u okviru nje Vokovizuel.
Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, Radovanović je istraživao u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).
Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti. Objavljivao je knjige, mape, partiture, autorske ploče, kasete i autorske kompakt diskove.
Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predložio je osnivanje Grupe za višemedijsku umetnost na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2000. godine.
Od 2001. do 2011. je bio profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Grupa za višemedijsku umetnost). Titulu počasnog doktora muzike Univerziteta u Kolumbusu u Ohaju dobio je 2005. godine, a 2007. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Vladan Radovanović, galerija Viline vode, 2022, foto: Milenko Vasić
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 24 samostalne izložbe, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobitnik je niza domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, literaturu i vizuelnu umetnost. Među njima su tri prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju (1969, 1972 i 1975), Oktobarska nagrada 1971, II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, nagrada Đanfranko Zafrani na Prix Italia 1984, I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998, kao i statueta Univerziteta umetnosti u Beogradu "Darinka Matić Marović" (2022).
Dobitnik je i Nolitove nagrade 1968, te više nagrada u oblasti vizuelnih umetnosti, među kojima su prva nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, prva nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini, nagrada Fonda "Milan Tabaković" za Lineariju kao najbolju izložbu 2006-2008, Politikina nagrada za 2021. godinu za izložbu A galaksija okolo sija...
Dobitnik je i nagrade Fonda "Todor Manojlović" za moderni umetnički senzibilitet za 2018. godinu.
Radovanović je bio član Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Vladan Radovanović sa suprugom Ljiljanom, foto: Milenko Vasić
Svojevrsni presek njegovih neoavangardnih težnji u stvaralaštvu predstavljen je 2021. godine u galeriji B2, na kojoj je publika imala priliku da prvi put vidi rad “Taktizon 13”, koji je realizovan 60 godina nakon što je koncipiran.
Prema rečima Radovanovića, u određivanju rane poetike celokupnog njegovog “duhotvorstva” važnu ulogu odigrao je i postulat o stvorenosti iz 1953. godine. Prema njemu, u duhotvorstvu treba nastojati da se ostvari delo što izvornije spram svega što već postoji.
“U tom smislu izveo sam tri stepena stvorenosti. Prvi stepen podrazumeva posebno oličenje u okviru nekog već postojećeg stila, drugi predstavlja uvođenje novog stila i treći uvođenje novog roda umetnosti ili oblasti duhotvorstva uopšte. Drugi i treći stepen stvorenosti istovremeno imaju neoavangardni status. S toga gledišta, postavljam da sam neoavangardne inovacije izvršio u muzici, činjenju, vokovizuelu, taktilizmu, ideogramima, projektizmu i sintezijskoj umetnosti”, naveo je Radovanović u tekstu za katalog izložbe u Galeriji B2.
Vladan Radovanović, Taktizon 13, B2
U vreme pandemije, 2021. godine, Radovanović se predstavio i izložbom “A galaksija okolo sija” u Hali 4 Beogradskog sajma, za koju je dobio Politikinu nagradu, a osmišljena je kao monumentalna zvučno lumino-kinetička instalacija.
*Naslovna fotografija: Marija Ćalić
(SEEcult.org)
