Protivrečnosti jugoslovenskog socijalizma
Izložba “Gradove smo vam podigli” Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), posvećena protivurečnostima jugoslovenskog socijalizma, biće otvorena 13. juna u Umetnickom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu, a kroz niz istraživanja otvara pitanja koja su u kompleksnom međuodnosu - od ekonomije i politike, preko radničkog organizovanja do slobodnog vremena, medija, kulture i umetnosti.
Kao završni događaj projekta “Pertej/Beyond/Preko 20 godina” CZKD-a, izložba će ukazati na kontradikcije jugoslovenskog socijalizma koje su naročito bile izražene tokom 80-ih godina 20. veka, a vodile su restauraciji kapitalističkog sistema.
Kada je sredinom 60-ih godina, kako podsećaju organizatori, tadašnji predsednik Saveza sindikata Jugoslavije izjavio da “ako radnicima nije dobro, neka štrajkuju!”, nije ni slutio da će to uskoro postati realnost. Tokom 80-ih štrajkovi su postali redovna pojava u gradovima širom zemlje. Od Trepče do TAM-a, od Labina do Zmaja – radnici i radnice su štrajkovali zahtevajući bolje radne i životne uslove, a protiv mera štednje i neoliberalnog restrukturiranja Jugoslavije, koje je podržavalo i guralo pre svega političko i ekonomsko rukovodstvo.
Izložba ukazuje i da se ti društveni procesi nisu odvijali pravolinijski, ni bez otpora, već se radilo o kompleksnim klasnim logikama koje su se međusobno sudarale i sukobljavale, proizvodeći tako protivrečne političko-ekonomske pojave koje je nužno ponovo proučiti i sagledati.
Danas su sve države nastale nakon razbijanja Jugoslavije nacionalističko-kapitalističke, a neoliberalne “tranzicijske” agende koje sprovode lokalni režimi pogoduju isključivo logici kapitala. Višedecenijski učinak procesa društvene transformacije najočigledniji je i najmerljiviji u sferi rada – potpuno uništavanje radničkih struktura i institucija demokratskog upravljanja ekonomijom, mase nezaposlenih ili slabo plaćenih radnica i radnika koje strepe za sopstvenu egzistenciju na periferiji globalnog kapitalističkog sistema. Od Vardara do Triglava veza i dalje postoji, ali ona je transformisana u putanju trgovine promašenim investicijama i jeftinom radnom snagom. U takvoj društveno-političkoj konstelaciji interese radničke klase malo ko zastupa. Stoga je nužno održavati perspektivu radništva vidljivom, sagledati iskustva i greške iz prošlosti i otvarati prostor za stvaranje drugačijeg društva.
Na izložbi, čiji su kustosi Vida Knežević i Marko Miletić iz Kontekst kolektiva, učestvuju: Bojan Mrđenović (Zagreb), Boris Postnikov (Zagreb), Centar za savremenu umetnost (Podgorica), Crvena asocijacija za kulturu i umetnost (Sarajevo), Doplgenger (Beograd), Filip Jovanovski i Ivana Vaseva (Skoplje), grupa Borovo (Zagreb), Irena Pejić (Beograd), Iskra Krstić (Beograd), KURS (Beograd), Lidija K. Radojević i Ana Podvršič (Grac/Ljubljana), Majlinda Hoxha (Priština), Mario Reljanović (Beograd), Milica Lupsor (Zrenjanin), Kulturni centar PUNKT (Nikšić), Radnički video klub (Zrenjanin), Srđan Kovačević (Zagreb) i Vigan Nimani (Priština).
Vizuelni identitet i arhitekturu izložbe osmislio je Andreja Mirić, a dizajn postavke i vizuelizaciju istraživanja potpisuju Miloš Miletić i Mirjana Radovanović (KURS).
Izložba je rezultat projekta “Pertej/Beyond/Preko 20 godina” koji CZKD realizuje 2017/2018. u partnerstvu sa organizacijom Kosovo Glocal iz Prištine, u saradnji sa kolektivom Mašina. Menadžerka projekta je Aleksandra Sekulić, a tim čine: Borka Pavićević, Škeljzen Malići, Ana Ćosić, Slavica Vučetić, Ana Isaković, Ljubica Slavković, Majlinda Hodža, Luna Đorđević, Besa Luci, Ivica Đorđević, Kristina Mari, Adam Ranđelović, Vanja Banković, Dragan Škorić, Dejan Pantić i Danica Stojanović.
Projekat su podržali: Delegacija Evropske unije – EU/IPA (Podrška civilnom društvu), Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, ambasada Švajcarske u Beogradu i Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS). Programi CZKD-a realizuju se i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
Izložba će biti otvorena u “Cvijeti” do 2. jula.
(SEEcult.org)
