• Search form

31.10.2017 | 15:43

Prvi korak ka pravnom okviru digitalizacije u kulturi

Prvi korak ka pravnom okviru digitalizacije u kulturi

Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe i izvora, prvi pravni akt koji reguliše proces digitalizacije u oblasti kulture u Srbiji, svečano je potpisan 31. oktobra u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, a kako je rečeno, predstavlja početak uređenja pravnog okvira u toj oblasti čiji nedostaci koče proces digitalizacije.

Pravilnik je potpisao ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, navodeći da je to “atomsko jezgro buduće legislative” koja će “dovesti u red” proces digitalizacije, koji postojeća akta nisu “nisu uopšte ili u dovoljnoj meri regulisala”.

Time će se, kako je istakao, ostvariti strateški cilj Vlade Srbije da se proces digitalizacije ubrza.

Najavljujući da će se u narednom periodu raditi na sistemskim rešenjima - usvajanjem zakona o arhivima i podzakonskih akata, kao i promenom Zakona o kulturi, Vukosavljević je rekao da je proces digitalizacije potrebno uskladiti i sa ostalim propisima i regulativom Evropske unije, te da nije poznato zašto to do sada nije urađeno.

“Od 2011. godine bila su dva pokušaja i završena neuspehom, razloge ne znamo, nije ni bitno”, rekao je Vukosavljević, dodajući da je Pravilnik sačinila osmočlana radna grupa predstavnika biblioteka i Ministarstva kulture, koja je taj posao završila za nekoliko meseci, “za naše uslove u rekordnom roku”.

Ustanove kulture su do sada, kako je rekao Vukosavljević, pristupale procesu digitalizacije “sa dosta energije, ali nije postojao jasan strateški plan”.

Dejan Masliković, Vladan Vukosavljević, Miroljub Stojanović

Vukosavljević je istakao da “digitalna transformacija ustanova kulture predstavlјa nov i savremen način njihovog poslovanja, kreiranja i pružanja novih usluga građanima i predstavlјanja” kulture u svetu. U tom cilju je Ministarstvo kulture potpisalo sporazume sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Telekomom, Majkrosoftom i Kancelarijom za informacione tehnologije i e-upravu – partnerima bez čije podrške ne bi moglo da postigne dobre rezultate, a sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU) formiralo je mešoviti odbor koji se bavi strateškim pitanjima u oblasti digitalizacije. Dobra saradnja sa SANU, kako je dodao, “vrsta je garanacije da će se strateški proces digitalizacije sprovoditi na osmišljen način”.

Pomoćnik ministra za digitalizaciju Dejan Masliković rekao je da je Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe i izvora “u ovoj fazi zadovoljavajućeg karaktera”, jer “pokriva sve potrebe koje proizlaze iz procesa digitalizacije u bibliotekama”, ali je, s obzirom da ga usvaja ministar, a ne Vlada ili Skupština, podložan promenama.

Navodeći da je digitalizacija “proces koji ima svoj početak, ali ne i kraj”, te ukazujući na dinamičan napredak tehnologije, Masliković je rekao da se očekuje da će se Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe u budućnosti menjati u odnosu na zahteve struke i potrebe korisnika bibliotečkih fondova.

“Cilj Ministarstva kulture je da se intenzivnim radom i ubrzanjem digitalizacije u ustanovama kulture, koje će biti nosioci procesa digitalizacije, kompletno kulturno nasleđe pohranjeno u fondovima ustanova, ali i u privatnim kolekcijama, kao i savremeno stvaralaštvo, približe što većoj publici, a naročito mladim naraštajima koje treba aktivirati i nekako ih privoleti da što više posećuju ustanove kulture”, rekao je Masliković, dodajući da je očigledna potreba građana za kulturnim sadržajima, te da će i u muzejima koji su rekonstruisani ili će to biti velika pažnja biti posvećena interaktivnim sadržajima.

To će, kako je najavio, biti predmet budućih pravilnika, na kojima Ministarstvo radi – pravilniku digitalne arhivske građe i generalnom pravilniku koji će regulisati proces digitalizacije u svim drugim oblastima kulture, odbnosno zaštite nasleđa i savremenog stvaralaštva.

I načelnik Odelјenja za održavanje i razvoj računarsko-informatičkog sistema Narodne biblioteke Srbije (NBS) Mirolјub Stojanović, jedan od članova radne grupe koja je sačinila Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe, naglasio je važnost regulisanja pravnog okvira.

“Kako bismo u potpunosti regulisali ovu oblast, neophodno je urediti pravni okvir digitalizacije zakonskim aktima, koji na neki način predstavlja kočnicu digitalizacije”, rekao je Stojanović.

Iako Zakon o autorskim i srodnim pravima daje zakonski okvir u procesu digitalizacije, učesnici u tom procesu i dalje ne mogu samostalno da odrede opseg digitalnih fondova, dodao je Stojanović.

Bitan problem su i standardi procesa digitalizacije, zbog čega je NBS  krajem 2013. godine podnela inicijativu o formiranju komisije za izradu standarda, rekao je Stojanović i dodao da koristi priliku da tu inicijativu ponovo pokrene.

Prema toj inicijativi, posebna komisija za standarde digitalizacije bila bi osnovana u Institutu za standardizaciju, kao jedino merodavnoj ustanovi za formiranje standarda.

Ističući da digitalizacija predstavlja vid zaštite kulturnog nasleđa, Stojanović je podsetio da je NBS započela digitalizaciju fondova 2004. godine, a zatim su usledile i digizalizacije u Matici srpskoj, Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”, kao i u bibliotekama u Čačku, Kralјevu, Kruševcu i Biblioteci grada Beograda.

NBS i druge uistanove do sada su se u tom procesu vodile uputstvima i smernicama evropskih zemalja, rekao je Stojanović.

“Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti (član 44) kaže da su biblioteke dužne da digitalizauju svoje fondove, ali kako - to do danas nije definisano”, rekao je Stojanović i konstatovao da je teško započeti proces digitalizacije bez određenih pravila i smernica.

Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe pratiće poseban dokument sa smernicama za digitalizaciju kulturnog nasleđa, koji se odnosi na tehničke aspekte tog procesa i organizaciju metapodataka digitalizovane građe.

(SEEcult.org)

Video
20.11.2017 | 23:55

VOĐENJE: Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji

Galerija SANU u Beogradu predstavlja od 27. septembra do 26. novembra izložbu “Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji.