Prvi maj, 130 godina posle
Međunarodni praznik rada, ustanovljen u znak sećanja na čikaške radničke demonstracije 1886. godine, koje su odnele više od 200 života, obeležen je 130 godina kasnije u pojedinim evropskim gradovima sukobima sa policijom – u Parizu i Istanbulu, dok su neke od najvećih prvomajskih manifestacija u svetu – u Havani i Moskvi, održane u organizaciji vlasti. Protestovalo se i u pojedinim gradovima u regionu – u Beogradu je protestnu šetnju organizovao Levi samit Srbije uz podršku još nekoliko nevladinih organizacija, dok su najveći sindikati pozvali članove da kod kuće proslave Uskrs, koji se ove godine poklapa sa prvomajskim praznikom. U Zagrebu je održana protestna šetnja u organizaciji Radničke fronte i još desetak organizacija, a drugi skup pripredili su najveći sindikati, koji su posle kraće šetnje častili okupljene porcijama pasulja s mesom.
Najžešći prvomajski protesti održani su u Parizu i Istanbulu, gde su se učesnici sukobili sa policijom, koja je upotrebila suzavac, a prema navodima svetskih medija, ima povređenih.
U Parizu, ali i pojedinim drugim gradovima u Francuskoj, već dva meseca traju protesti zbog izmena Zakona o radu, koje će, prema navodima sindikata, dodatno pogoršati položaj radnika i smanjiti im prava. Tradicionalni prvomajski pariski marš sindikati su iskoristili za novi protest protiv zakonskih reformi, okupivši više desetina hiljada ljudi. Kada su učesnici počeli da gađaju policiju kamenicama, upotrebljen je suzavac.
Istanbulski prvomajski protest odneo je i jednu žrtvu - jedan muškarac poginuo je kada ga je u blizini trga Taksim udarilo vozilo koje nosi policijski vodeni top. Policija je upotrebila suzavac na demonstrante koji su pokušali da se probiju do Taksima. Okupljanje na toj lokaciji povodom Međunarodnog praznika rada bilo je zabranjeno, a sa sindikatima je postignut dogovor da prvomajski skup održe na specijalnom prostoru u blizini aerodroma.
U Beogradu se na protestnom skupu Levog samita Srbije okupilo nekoliko stotina ljudi, koji su prošetali od Trga republike do spomenika Dimitriju Tucoviću na Slaviji, noseći parole protiv mera štednje, privatizacije, kapitalizma, fašizma i patrijarhata.
Levi samit Srbije, foto: Robert Fai
Protestni skup počeo je pesmom “Padaj silo i nepravdo”, uz skretanje pažnje na ugrožena radna prava u Srbiji, te na rast nezaposlenosti i nesigurnosti rada, opšte osiromašenje, rasprodaju nekadašnje javne imovine, urušavanje zdravstva, školstva i socijalne zaštite. Organizatori su poručili i da je demokratija u Srbiji svedena na izbore i da partije manje-više vode istu politiku, zbog čega je prvomajski protest, kako su naveli, pre svega zahtev za promene političkog sistema kojima će biti omogućeno efikasno i direktno učestvovanje svih u donošenju političkih odluka.
Tokom protestne šetnje, učesnici su zastali kod spomenika obešenim komunistima na Terazijama, gde su otpevali pesmu “Ay Carmela”, dok su kod spomenika Dimitriju Tucoviću skandirali “Ne damo te Tuco” – povodom plana gradskih vlasti da ga izmeste zbog najavljene rekonstrukcije Slavije.
Levi samit Srbije, foto: Robert Fai
Spomenik vođi socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji obišli su i predstavnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije, te Socijalističke partije Srbije na čelu sa liderom te stranke Ivicom Dačićem, odlazećim ministrom spoljnih poslova. Venac na spomenik Tucoviću položio je i lider Levice Srbije, Borko Stefanović, koji je ocenio da je situacija veoma teška i da postoji potreba za jednakošću, solidarnošću, socijalnom pravdom i socijalnom državom, ali da je problem što je većina stranaka koje se predstavljaju levica zapravo “lažna levica”, a sindikati su zamrli i prave stalne kompromise sa vladajućim garniturama.
Samostalni sindikat Srbije je, inače, odlučio da Međunarodni praznik rada obeleži u uskršnjem duhu, pa je pozvao članstvo da, bude “sa svojim najbližima u krugu porodice”, jer je Uskrs “najveći hrišćanski praznik, praznik kojim se slavi Isusov povratak u život”.
“Uskrs je praznik pobede života, Prvi maj - dan radničke i sindikalne borbe. I jedan i drugi su simbol stradanja, vizije i borbe za bolji, lepši, pravedniji, slobodniji i humaniji svet”, poručio je SSS, navodeći da, iako ne poziva na okupljanja i proteste, upozorava da “stotine hiljada radnika strahuje od otkaza, od stalnih smanjenja zarada, od odlaska u penziju sa niskim nadoknadama, od sprečavanja sindikalnog organizovanja... Stižu nam uvećani računi za režijske troškove, uvećane rate kredita, uvećani iznosi za porez na imovinu i sve manje nam preostaje za dostojanstven život”.
I Ujedinjeni granski sindikat “Nezavisnost” odlučio je da Međunarodni praznik rada podredi Uskrsu, ističući da je to dan kada se “slavi Hristovo uskrsnuće, rađanje nade i nadmoć posvećenosti najvećim vrednostima”. UGS “Nezavisnost” ujedno je naveo i da se 1. maj sve manje praznuje, posebno u Srbiji, te da je “porazna istina da su mučenici koji su na ulicama Čikaga pre 130 godina dali živote za uzvišene vrednosti ljudskih prava, iznevereni od onih zbog kojih je pala radnička krv”.
“Obeležavanje 1. maja u Srbiji već godinama se svodi na divljenje tome kako to rade radnici u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, i traženje razloga zašto baš ja ove godine ne mogu da isto uradim u Srbiji. U godinama koje su obelezile divljačke privatizacije, stalno urušavanje standardnih prava radnika, dehumanizacija rda, neisplaćene plate i neuplaćeni doprinosi, rastuća prekarizacija radnih odnosa, rastuće otuđenje minorne elite, a sve o trošku rastuće većine siromašnih, neshvatljivo je da je toj većini teško da bar jedan dan u godini posveti sebi i svojim mukama”, naveo je UGS “Nezavisnost” u saopštenju povodom 1. maja.
Za razliku od Srbije, u Zagrebu su jedan od protesta organizovali sindikati, uz podelu besplatnog pasulja, a drugi je održan na poziv Radničke fronte, koja je najavila da će pozvati radnike na generalni štrajk, jer “krajnje vreme da se građani izbore za svoja prava koja im pripadaju kao ljudima i radnicima”. “Radničko dostojanstvo praktično više ne postoji. Moramo nešto preduzeti", poručio je Dražen Mrkonjić ispred Radničkog doma u Zagrebu odakle je povorka krenula prema Kegliću, gđe je nekada bila fabrika Kamensko.
Foto: Radnička fronta
Uz Radničku frontu, u organizaciji tog protesta učestvovalo je i nekoliko sindikata (Tehnos, Strukovni sindikat radnika HEP-a, Novi sindikat, Sindikat novinara Hrvatske) i Ženska mreža Hrvatske, a okupljeni su nosili parole: “Kapital napada, vreme je za otpor”, “Ustaj roblje, diži se!”, “Zdravlje je pravo, a ne privilegija”, “LBGTIQ radništvo, i 1. maj je naš pride”…
Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH) i Nezavisni hrvatski sindikati (NHS) organizovali su odvojenu prvomajsku manifestaciju koja je završena u parku Maksimir podelom porcija pasulja s kobasicama i suvim mesom. Delio ih je, kako su preneli hrvatski mediji, i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić koji je poručio: “Više rada, više reda, više odgovornosti i više solidarnosti”.
Uz transparente sa opisima teškog položaja radnika, učesnici su nosili i zavežljaje na štapu kao simbole siromaštva, te hrvatske zastave i sindikalna obeležja.
U prvomajskoj poruci, pod sloganom “Ljude ispred profita”, sindikati su poručili Vladi Hrvatske, Evropskoj komisiji, poslodavcima i njihovim udruženjima, da u zemlji socijalne pravde i demokratije nema mesta za korporativnu pohlepu i izrabljivanje radnika.
“Hrvatska danas nije društvo kakvo želimo i zaslužujemo: danas je Hrvatska društvo beznađa u kojem šačica povlašćenih živi u luksuzu, dok većina jedva preživljava; društvo je iz kojeg veliki broj građana za poslom odlazi u inostranstvo, dok drugi deo tone u beznađe; društvo u kojem rastu socijalne nejednakosti i siromaštvo, u kojem se smanjuju zdravstvena i socijalna zaštita i sve se otvoreno podređuje interesima krupnog kapitala i ‘zaslužnih’ na štetu potrebitih i siromašnih”, poručili su sindikati, ocenjujući i da je Hrvatska danas zemlja u kojoj važi “zdravlje samo za bogate”, “s posla na groblje”, “život i rad od danas do sutra” i “odlazak trbuhom za kruhom”.
Prvomajski skup održan je i Splitu, a u Osijeku su gradske vlasti, kako su preneli mediji, tradicionalno podelile oko 2.500 porcija pasulja. Gradonačelnik Ivica Vrkić izrazio je žaljenje što nema sindikata, dodajući da nema više ni radnika, a ni radničkih prava. “Grad nastavlja tradiciju, jer treba da vodimo računa o zapošljavanju i zaposlenima”, rekao je Vrkić, dodajući da je tradicija dobra, te je, iako se od nje ne živi, treba uvažavati.
I u pojedinim drugim gradovima u regionu održani su prvomajski protesti, pa je tako u Podgorici Unija slobodnih sindikata Crne Gore započela kampanju “Siguran rad za siguran život”, posvećenu problemu zaštite i sugurnosti na radu.
U Skoplju, gde građani već nekoliko nedelja protestuju zbog odluke predsednika Đorđa Ivanova da abolira funkcionere umešane u aferu prisluškivanja, nekoliko sindikata zakazalo je protestni skup za 2. maj ispred Domu kulture “Kočo Racin”.
Sindikat makedonske diplomatske službe (SMDS), Sindikat radnika uprave, pravosudnih organa i udruženja građana (UPOZ), Samostalni sindikat novinara i medijskih radnika (SSNM), Levičarsko udruženje Solidarnost, Sindikat kulture (SKRM), Multietnički sindikat obrazovanja (MESO), Konferederacija sindikalnih organizacija Makedonije (KSOM), Nezavisni akademski sindikat (NaKS) i drugi potpisnici su Prvomajskog proglasa, kojim traže usvajanje novog Zakona o radu, kao i izmenu propisa koji se tiču slobode sindikalne borbe, procesa registracije sindikata, minimalne zarade, bezbednosti i zdravlja na poslu…
Između ostalog, traže i povlačenje Zakona o kulturi i podzakonskih akata donetih na osnovu njega, te vraćanje Zakona o kulturi iz 1998. godine i započinjanje pregovora za potpisivanje Kolektivnog ugovora za radnike u kulturi. Takođe, traže i povlačenje svih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju od 2008. do danas, kao i usvajanje novog zakona u toj oblasti, kao i novog Zakona o medijima.
I Česi su odvojenim skupovima obeležili 1. maj na ulicama Praga, a na tim protestima je najmanje bilo reči o radničkim pravima. Ekstremistički antimigrantski pokret Blok protiv islama nosio je transparante sa porukama: "Dosta političke korektnosti", "Islam van zakona", "STOP turskom ucenjivanju", "Zaustavite islamizaciju Češke"... Uz podršku predsedniku Milošu Zemanu, zatražili su od premijera Bohuslava Sobotke da pooštri zakone protiv izbeglica. Levičari su na drugoj obali Vltave u centru Praga održali protest zbog fašizacije društva, povodom izbegličke krize, govora mržnje, poreskih rajeva, organizovan pod sloganom "S leve strane protiv ksenofobije".
Tradicionalne prvomajske manifestacije održane su u Moskvi i Havani.
Iako se i u Rusiji 1. maja slavi Uskrs, na moskovskom Crvenom trgu okupilo se više desetina hilјada lјudi, u organizaciji vladajuće partije Jedinstvena Rusija. Učesnici su nosili transparente sa porukama u vezi sa platama i novim radnim mestima, a prema navodima medija, levičarske grupe organizovale su odvojene skupove.
U Havani je predsednik Raul Kastro sa drugim kubanskim zvaničnicima predvodio tradicionalnu prvomajsku paradu, u kojoj je učestvovalo nekoliko desetina hiljada ljudi. Kastro je bio u društvu visokih funkcionera Komunističke partije, ali i veterana kubanske revolucije.
Učesnici su nosili postere sa likom predsednika i bivšeg vođe Fidela Kastra, kao i bivšeg venecuelanskog predsednika Uga Čaveza.
(SEEcult.org)
