Puna crta prekinuta crta - u produkciji programa art+science
Projekat “Puna crta prekinuta crta: budućnost liminalnih predela”, autorskog tima koji čine Milena Putnik, Nemanja Lađić, Suzana Gavrilović i Milovan Milenković, izabran je za razvoj i produkciju u okviru programa art+science u 2023. godini Centra za promociju nauke (CPN).
U okviru otvorenog poziva, pobednički rad odabran je od ukupno 81 pristigle prijave, na osnovu jednoglasne odluke žirija koji su činili: docentkinja na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Maja Maksimović, kustoskinja i pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograda Zorana Đaković Miniti, naučna saradnica, koordinatorka Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju dr Jelena Guga, kustos u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu Miroslav Karić, koordinator programa art+science CPN-a dr Bojan Kenig i koordinator programa art+science dr Petar Laušević.
Rad “Puna crta prekinuta crta: budućnost liminalnih predela”, kako je naveo žiri u obrazloženju, predstavio je najjasniji model saradnje umetnika i naučnika, a autorski tim je pokazao otvorenost za nove ideje i za uključivanje stručnjaka iz drugih oblasti. Taj predlog najdirektnije je odgovorio na temu otvorenog poziva “Promene pokreću promene”. Pitanja sa kojima nas ovaj rad suočava tiču se različitih vidova eksploatacije prirodnih resursa i promenama koje one izazivaju, a umetničko-istraživačkim delovanjem ukazaće na značajne i aktuelne ekološke i društvene teme u globalnom i u lokalnom kontekstu, istakao je žiri povodom pobedničkog rada, čija će produkcija biti finansijski i mentorski podržana.
Od 81 prijave pristigle na otvoreni poziv CPN-a za predloge istraživačko-umetničkih projekata, istaklo se 16 koje su ispunile sve tražene kriterijume i odgovorile temi, a pored pobedničkog rada, u najuži izbor ušlo je još pet predloga: “Spaceman” Nataše Todorović i Aleksandre Stratimirović, “Neuroart” Marije Stojnić, “Otvaranje vitrina” Sanje Ćopić, Dimitrija Markovića i Maše Bogojević, “Parley about the weather – AIM powered by Memoduct” Violete Vojvodić Balaž i Eduarda Balaža i “Aptiv sindrom” Danila Prnjata.
Odabrani projekat “Puna crta prekinuta crta” stavlja u fokus pejzaž kao mesto koje formiraju prirodni procesi i delovanje čoveka, a istraživanje ima za cilj da pokaže trenutno stanje određenog pejzaža i njegovu moguću transformaciju. Namera projekta je da, koristeći dobijene podatke i imaginaciju, pokuša da razradi moguće scenarije budućnosti, uzimajući u obzir prostor, vreme i procese koji oblikuju jedno mesto.
Aktivnosti tokom razvoja projekta i predstavljanje rada na art+science 2023 izložbi obuhvatiće posete lokalitetima, beleženje stanja i promena, ekoloških parametara, prikupljanje i analizu podataka. Na osnovu rezultata interdisciplinarnih istraživanja, biće napravljen digitalni model – mogućih i/ili imaginarnih scenarija razvoja koji će biti predstavljen u vidu projekcije na izložbi. Planirani su i prateći programi u vidu šetnji i interakcija sa publikom, vođenih tura i razgovora.
Milena Putnik (1976) je posle studija slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu doktorirala u oblasti višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti. Bavila se temom transformacije pejzaža koristeći medije slikarstva, kolaža, organizovane šetnje i posete vidikovcima, i privremene prostorne intervencije, kao u nedavnom projektu umetničke saradnje Međuprostor u gradovima Srbije (2019-2021). Radi na Odseku za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakulteta, gde ima priliku da razvija koncepte vezane za vizuelna i umetnička istraživanja prostora u saradnji sa kolegama iz srodnih disciplina.
Nemanja Lađić (1984) je, posle studija vajarstva na FLU u Beogradu, studirao transmedijske umetnosti u Briselu na Sint Lukas univerzitetu. U video instalacijama koristi arhive sopstvenih snimaka, gde komponovanjem elemenata u šire ambijentalne celine istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na procese opažanja i sećanja. Među njegovim skorašnjim izložbama su: Sigurna distanca (Salon MSUB, 2022), Points of View (Kunsthalle Merano, 2022), Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Prošireni predeo (KCB, 2017), Prostori odstupanja (Salon MSUB, 2015)…
Suzana Gavrilović (1985) radi na Šumarskom fakultetu, gde je posle osnovnih studija pejzažne arhitekture i doktorirala 2021. godine radom “Integracija vizuelne i ekološke procene predela za potrebe planiranja prostornog razvoja Srbije”. Oblasti interesovanja su joj planiranje predela i predeona ekologija, geodizajn i estetika pejzaža. Napisala je više od 15 naučnih radova samostalno ili u saradnji sa kolegama, od čega su tri rada u časopisima kategorije SCI liste. Učestvovala je na više međunarodnih radionica, seminara i izložbi u oblasti pejzažne arhitekture.
Milovan Milenković (1984) je završio studije pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Bio je dugogodišnji fotograf, a kasnije i urednik fotografije u nedeljniku Vreme. Član je kolektiva Belgrade Raw od 2009. godine, sa kojim promoviše alternativni pogled na grad kroz fotografiju. Suosnivač je kolektiva Kamerades (član od 2011. do 2018) gde je praktikovao pristup vizuelne naracije baveći se dnevnim i društvenim temama. Sa oba kolektiva je aktivno izlagao u zemlji i internacionalno. Njegovi skorašnji projekti fotografskih istraživanja dostupni su na veb adresama yugo.today i praguementes.com.
(SEEcult.org)
