Pupinovo nasleđe

Manifestacija inspirisana duhovnim i naučnim nasleđem velikog naučnika Mihajla Idvorskog Pupina počinje 14. aprila u Beogradu, a narednih mesec obuhvata niz događaja kojima populariše nauku i kulturu, uključujući konkurse, izložbe, scenske igrokaze, sportska dešavanja, koncerte, humanitarne akcije, publikacije, građanske inicijative...

Manifestacija inspirisana duhovnim i naučnim nasleđem velikog naučnika Mihajla Idvorskog Pupina počinje 14. aprila u Beogradu, a narednih mesec obuhvata niz događaja kojima populariše nauku i kulturu, uključujući konkurse, izložbe, scenske igrokaze, sportska dešavanja, koncerte, humanitarne akcije, publikacije, građanske inicijative...

Manifestacija “Mihajlo Pupin Touching the hot spots of life”, u organizaciji udruženja građana Quality Concept, okupiće institucije, talentovane pojedince, naučnike, umetnike, profesore, mlade ljude...

Stvarajući i gradeći neverovatan životni put, obogaćujući društvo svog vremena ne samo naukom i uspehom, već i dobročinstvima koja je stalno činio uz neverovatnu brigu o domovini, Pupin je ostavio neizbrisiv trag ne samo u nauci, već i u društvu, dajući uputstva za dostojan i plemenit život, istakli su organizatori.

Manifestacija je koncipirana oko šest tačaka - idealizam, znanje, dobrožinstvo, moć, život i tajne, a svi programi su besplatni i otvoreni za javnost.

Prema navodima organizatora, manifestacija osvetljava mnoga znanja o Pupinovom životu, snage koje je koristio i mudrost kojom se služio.

Mladić sa crvenim fesom i pet centi u džepu sišao je s broda na američko tle, bez znanja reči engleskog jezika i bez ijednog čoveka koji bi ga dočekao na obali, a uspeo je da postane prvi predsednik Njujorške akademije nauka rođen van Amerike, pronalazač sa više od 30 patenta, tvorac jedne od najvećih labaratorija za fiziku na svetu, koja danas nosi njegovo ime, kao i jedan od najobjavljivanijih naučnika na naslovnim stranicama svetske štampe. To je samo deo liste izuzetnih medalja, počasti i funkcija koje je obavljao Pupin čitavog života.

Izbor Pupina za vodiča kroz dešavanja manifestacije objašnjava, između ostalog, i naslov članka u časopisu za američku omladinu sa početka 20. veka - “Šta sanjalice mogu postići”. Jer, ogromna volja, istrajnost, srdačnost, hrabrost, snaga i tela i duha i uma, bila je ta koja je vodila velikog naučnika “Od pašnjaka do naučenjaka”, kako je glasio naslov Pupinove autobiografije, za koju je dobio Pulicerovu nagradu.

Pupin je bio vizionar koji je uveo idealizam u američku nauku, doprineo tehnološkom, ali i humanom napretku čovečanstva.

Bio je i učitelj koji je inspirisao mlade ljude, stvarajući jednu od najvećih laboratorija fizike na svetu, na Kolumbija univerzitetu, koja i danas nosi ime po njemu.

Takođe, bio je filantrop, mecena, dobročinitelj koji je svojim darovima unapredio obrazovanje, umetnost, ali i ugled i snagu domovine u svetu.
Pupin je bio i čovek koji je menjao svet, uspešno povezujući svoje poreklo i ostvarenje svog sna kao uspešnog građanina Amerike i sveta.

Segment manifestacije posvećen moći inspirisan je Pupinovim putem volje, hrabrosti, srčanosti i ljudske topline od malog banatskog sela do vodećih institucija nauke i društva svog vremena.

Pupinov put je i put otkrivanja tajni duha, koje pojmove nauke, energiju, elektricitet i toplotu, mogu povezati snagom ljubavi.

Pupin je, kako je zabeležio “Njujork tajms” 1932. godine, tvrdio da dok god nauka pravi brze korake u osvajanju univerzuma, čovekov duhovni progres je usporen. Govorio je sa žaljenjem o tragičnom nedostatku u razvoju ljudske ljubavi.

Mržnja, neznanje, sitne ljubomore i predrasude su odgovorne za ratove, poslovne depresije i druge patnje u svetu, rekao je Pupin, prema navodima “Njujork tajmsa”, dodajući da, dok god je čovekovo duhovno biće zaostalo u svom rastu, nećemo moći da uživamo u blagodetima materijalnog progresa.

Jedan od važnih ciljeva manifestacije je i oživljavanje pozicije Beograda i Srbije na mapi naučnih, kulturnih i demokratskih vrednosti Evrope i sveta, a trebalo bi da posluži i kao inicijalna kapisla koja će pomoći da se osmišljenije krene u 2012. godinu kao “godinu nauke” u Srbiji i kao podrška kandidaturi grada Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020.

U manifestaciju su uključeni Beogradsko dramsko pozorište, Muzej nauke i tehnike, Biblioteka grada Beograda, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, Etnografski muzej Beograda, Fakultet za inženjerski menadžment, ali i mnogi pojedinci: Milica Kralj, Boris Šribar, prof. dr Vladimir Tomašević, Dr Mladen Teovanović, Marija Družijanić, David Stefanović, Predrag R. Poznanović, Dragan Lukovski, Velibor Vesović ...

Manifestacija je organizovana uz podršku Srpske akademije nauka i umetnosti, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Odbora 2020. i Kancelarije za mlade.

Sajt manifestacije je www.mihajlopupin.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)