Ransijer u Zagrebu i Sarajevu
Uticajni francuski filozof Žak Ransijer (Jacques Rancière) gostuje 5. i 6. oktobra u Zagrebu, u organizaciji Multimedijalnog instituta (MaMa), a 8. oktobra održaće predavanje i na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, povodom kojeg je Edicija Jugoslavija objavila svesku br. 6 “Politike vremena” sa njegovim predavanjima u Skoplju i Novom Sadu 2014. godine.
Ransijer će 5. oktobra u zagrebačkom Muzeju savremene umetnosti održati javno predavanje “Upotrebe vremena - filmski momenti”, u kojem će produbiti svoje analize odnosa vremena, umetnosti i emancipacije. Za 6. oktobar je potom, na Akademiji dramske umetnosti, najavljen razgovor studenata i ostale zainteresovane publike s Ransijerom.
Ransijer će u Sarajevu održati predavanje “Filmska vremena”, a potom sledi razgovor o “Politici amatera”, u organizaciji Edicije Jugoslavija. Među učesnicima su, uz Ransijera, najavljeni u Stoffel Debuysere, duo Doplgenger, Nebojša Jovanović, Leonardo Kovačević, Slobodan Karamanić i Ivana Momčilović, a ulaz je besplatan.
Slavni mislilac emancipacije, Ransijer je svojim promišljanjima bitno odredio kako danas shvatamo društvo i umetnost.
Poslednjih godina se okrenuo istraživanju odnosa vremena i umetnosti - bilo da se radi o životu umetnosti u istorijskom vremenu ili o vremenu kao materijalu umetničkog stvaranja. Ransijerove analize pritom ne staju na tom pitanju kao nečemu što je važno samo za umetničku praksu, već ga dovodi u vezu sa svojim dosadašnjim razmišljanja o demokratiji i jednakosti, na osnovu čega se može zamisliti jedno vreme slobode.
Jedan od dokumenta tih razmatranja je i esej "Vrijeme od poslije" o mađarskom reditelju Beli Taru koji Multimedijalni institut objavljuje povodom novog gostovanja Ransijera u prevodu na hrvatski.
Ransijer se bavi pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom, estetikom, a odlika njegove metode je pronalaženje raskoraka značenja u svakome od tih tematskih krajolika i održavanje trajne napetosti među tim značenjima. Ransijer tako i po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji, ali zato deli jedno bitno iskustvo svoje generacije kojem će uvek biti veran: događaj pariskog maja ’68.
Polazeći od iskustva i refleksije tog događaja, Ransijer je izgradio vlastitu ideju politike koja je zasnovana na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije. Upravo se pomoću te teorije intelektualne emancipacije odrekao svih onih draži u kojima filozofi, ali i naučnici, obično najviše uživaju: a to je pozicija onoga koji zna, pozicija više inteligencije.
Ransijer je u maju 2014. godine održao mini-turneju u regionu, koja je obuhvatila Novi Sad i Skoplje, a praćena je premijernim svetskim izdanjem njegove “Metode jednakosti”. Ransijer je 2010. godine održao jugoslovensku turneju “Metoda jednakosti, ideja jednakosti", koju su organizovali Edicija Jugoslavija, Studentski kulturni centar Novi Sad, Multimedijalni institut iz Zagreba i Delavsko-punkerska Univerza iz Ljubljane, povodom hrvatskog izdanja njegove knjige “Učitelj neznalica” i srpskog izdanja “Poetike znanja”.
Rođen 1940. u Alžiru, Ransijer je završio Ecole normale superieure, a skrenuo je na sebe pažnju najpre kao koautor dela “Lire la CapitalEd” sa filozofom marksistom Lujem Altuserom (Louis Althušer), sa kojim se razišao za vreme studentske pobune. Na poziv Mišela Fukoa (Michel Foucalt), potom je prešao na novi eksperimentalni univerzitet u Vensenu, koji je početkom 80-ih preseljen u parisko predgrađe Sen Deni (Pariz-VIII), gde je radio do odlaska u penziju sredinom 90-ih.
Najvažnija Ransijerova dela su: Noć proletera (1981), Filozof i njegov siromah (1983), Učitelj neznalica (1987), Neslaganje (1995) i Mržnja demokratije (2005).
Gostovanje Ransijera u Zagrebu podržali su Ministarstvo kulture Hrvatske - Ured za udruge Vlade RH, Grad Zagreb, Hrvatski audiovizualni centar, Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske, Ambasada Francuske u Hrvatskoj i Francuski institut u Zagrebu.
Predavanje i razgovor su deo festivala Francuske u Hrvatskoj “Rendez-vous”, a takođe i međunarodnog saradničkog projekta “Prošireni estetički odgoj” koji se realizuje uz podršku programa “Kreativna Evropa” EU.
(SEEcult.org)