Raznovrsnost 50. Soluna
Solunski filmski festival učinio je sve da u 50. izdanju privuče pažnju publike i kritike, kao i brojnih gostiju (oko hiljadu), na dela u trci za ovogodišnje nagrade, ali je pripremio još niz raznovrsnih programa koji takodje izazivaju interesovanje. Reč je o filmovima 15 novopridošlih reditelja i rediteljki iz celog sveta, koji predstavljaju debitantska ili druga ostvarenja, a medju njima je i nekoliko evropskih i svetskih premijera. Program novog filipinskog filma, čiji su autori održali 16. novembra okrugli sto, takodje je pokazao da ima publiku.
Solunski filmski festival učinio je sve da u 50. izdanju privuče pažnju publike i kritike, kao i brojnih gostiju (oko hiljadu), na dela u trci za ovogodišnje nagrade, ali je pripremio još niz raznovrsnih programa koji takodje izazivaju interesovanje.
Reč je o filmovima 15 novopridošlih reditelja i rediteljki iz celog sveta, koji predstavljaju debitantska ili druga ostvarenja, a medju njima je i nekoliko evropskih i svetskih premijera.
Program novog filipinskog filma, čiji su autori održali 16. novembra okrugli sto, takodje je pokazao da ima publiku.
Festivalski “Fokus” čine filmske “post romanse” koje pokušavaju da redefinišu ljubavne priče u svetlu promena koje donosi 21.vek.
Zanimanje izazivaju i diskusije o klimatskim promenama, praćene filmovima prigodne tematike, a nazvane “Zeleni dijalozi II”.
Publiku imaju i ponoćne i post-ponoćne projekcije “pink” filmova, a ulična zbivanja vezana za 50. Solunski festival, uz velike ekrane na gradskim trgovima, samo su uvod u veliku reprizu festivala koja će od 21. novembra do 5. decembra obići čak 16 gradova.
I dok u grčkoj štampi još uvek odjekuju reči predsednika Solunskog festivala Džordža Korfaksa da deo grčkih reditelja bojkotuje festival zbog odnosa države prema kinematografiji, festival teče svojim tokom...
Zvezda 50. Soluna 15. i 16. novembra bila je slavna glumica Džejn Birkin, kojoj je uručen počasni Zlatni Aleksandar, a održala je i koncert u okviru festivala.
Zlatnog Aleksandra za doprinos svetskom filmu primiće i srpski reditelj
Goran Paskaljević, a u susret toj svečanosti - od prvog dana programa “Balkanski pregled”, ide i njegova retrospektiva koja, pored svih igranih, sadrži i prvi praški kratki film Paskaljevića “Pan Hrska”, kao i dokumentarac “Legenda o lapotu”.
U izdanju 50. Soluna, 16. novembra se pojavila i publikacija posvećena Paskaljeviću.
Reč je o dvojezičnoj grčko-engleskoj publikaciji na 176 strana koje ne samo da tekstovima znanih kritičara, poznavalaca kinematografije Jugoistočne Evrope, prati svih 13 igranih filmova Paskaljevića, nego i sa nekoliko intervjua, koje su načinili Ron Holovej (Ljudska tragikomedija), Jan Tobin (Srbi su veoma dobri u crnom humoru) i Miroljuba Vučkovića (Današnje stanje srpske duše), daje živost tom izdanju.
Tu je i uvodni tekst selektora programa “Balkanski pregled” Dimitrisa Kerkinosa, koji je nazvao Paskaljevića “balkanskim humanistom”, kao i Pjer-Anri Deloa (“Humano, samo humano”) koji se osvrće na celokupno filmsko delo Paskaljevića u nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji, u kojoj je živeo veći deo stvaralačkog ciklusa.
U publikaciji o Paskaljeviću zastupljeni su i kritičarka “Varajetija” Debora Jang, teoretiičarka i predavač filma iz Bugarske Dina Jordanova, vodeći filmski kritičar iz Izraela Dan Fainaru, koji piše i za “Holivud reporter”, zatim dugogodišnji umetnički direktor Solunskog festival i tvorac programa “Balkanski pregled” Dimitrije Eipides, a tu je i tekst filmske kritičarke beogradske “Politike” Dubravke Lakić.
Svi oni, uključujući i uvodničarku publikacije, direktorku Festivala u Solunu Despinu Muzaki, vide Paskaljevića kao velikog humanistu koji se nikada u svojim delima nije bavio politikom iako je uvek bila u fonu malih ljudskih priča koje su odslikavale vreme i ljude u zemlji Jugoslaviji, Srbiji.
U programu “Balkanski pregled” prikazan je 15. novembra film “Obični ljudi” (Ordinary People) Vladimira Perišića koji je upravo ovenčan glavnom nagradom u Kotbusu, a pobednik je i Sarajevo film festivala.
Projekcija filma “Tamo i ovde” beogradskog reditelja Darka Lungulova, koji je samo u poslednjih desetak dana dobio još sedam medjunarodnih priznanja, priredjena je 16. novembra, nakon saopštenja o premijama ovogodišnjeg Balkanskog filmskog fonda, za koje je konkurisao i Lungulov filmom “Spomenik Majklu Džeksonu”.
I Perišić i Lungulov predvidjeni su kao učesnici “Ćaskanja”, zanimljivih jednočasovnih susreta sa autorima u Solunu koji su gotovo sasvim zamenili konferencije za novinare.
Od početka Festivala teku i programi “Neistražena Srbija - avangarda kino klubova” u kojem su zastupljena dela nastala u čuvenom Kino klubu Beograd i Akademskom filmskom centru.
U programu posvećenom ekeperimentalnoj ex-yu sceni našli su se filmovi “Jedan dan u životu” Rajka Maksima, Zlatka Lavinića (Bosna i Hercegovina), “Siroti ljudi” Vlade Kristla (Hrvatska) i “Ludaci iz radničke klase” Bojane Marijan (Srbija), kao i tri filma Karpa Godine - “Nedostaje mi Sonja Heni”, “Stvaranje filma ‘Neodostaje mi Sonja Heni’” i “Litanija srećnih ljudi” (Slovenija).
Jubilarni Solunski festival ukupno predstavlja 240 igranih i kratkih ostvarenja, a sloganom “Zasto bioskop sada?” priziva reči Žana Renoara: “U želji da se bioskop, film održi u životu, moraćemo sve da pronađemo ispočetka”.
Sajt TIFF-a je http://tiff.filmfestival.gr
Dubravka Vojvodić
(SEEcult.org)
