Reakcije na Kosovo-Unesko

Beograd i Priština izrazili su 9. novembra suprotna osećanja povodom odluke Generalne konferencije Uneska da odbije predlog za učlanjenje Kosova u tu organizaciju – dok su zvaničnici Srbije, koji su proteklih nedelja bili rezervisani u prognozama, proglasili pobedu diplomatskih aktivnosti, kosovski političari, koji su bili optimisti, izrazili su žaljenje, ali i najavili dalju borbu za ulazak u međunarodne organizacije, uključujući i Unesko.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle odluke Generalne konferencije Uneska da Srbija “polako ali sigurno uči u najmanju ruku da ne gubi”, ali da se neće busati u prsa, već će biti principijelna, za dijalog i ispunjavanje dogovorenog.

"Kao narod i zemlja završili smo sa kompleksima i frustracijama”, rekao je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare koju je direktno prenosila RTS. Vučić je dodao i da Srbija “neće odgovarati na uvrede”, niti će “kamenom uzvraćati na kamen”.

"Želimo nastavak dijaloga, a da je bilo pameti i ovo pitanje bi se rešavalo kroz dijalog u Briselu”, rekao je Vučić, poručujući ujedno i da Srbiju “niko ne može da gazi” i “unizi”, kao i da je spremna na kompromise na Kosovu, ali da je važno da svi ispunjavaju svoje obaveze.

Vučić je zahvalio svima koji su bili angažovani u sprečavanju učlanjenja Kosova u Unesko, uključujući i predsednika Srbije Tomislava Nikolića i Ministarstvo inostranih poslova, čiji je prvi čovek Ivica Dačić daleko emotivnije prokomentarisao odluku Generalne konferencije Uneska na kojoj je Kosovu nedostajalo tri glasa da uđe u tu organizaciju UN.

Srbija je povodom zahteva Kosova za prijem u Unesko razgovarala s predstavnicima 97 zemalja, a prema rečima Vučića, danonoćno se radilo. Dačić je rekao da je uspeh postignut bez ijednog dolara ili evra, a izrazio je nadu da će premijer dozvoliti nadoknadu telefonskih računa.

Dačić je rezultat glasanja u Parizu opisao kao veliku pobedu Srbije, a parafrazirajući strip  “Alan Ford”, dodao je da: "ko želi da pobedi, ne sme izgubiti."

"Tuđe nećemo, ali svoje ne damo i baš zato nismo ništa tražili od Kosova. Ništa nismo hteli da otmemo, samo smo branili svoje svetinje, nasleđe i principe”, rekao je Tačić i poručio da dijalog mora da “ostane jedini način za rešavanje svih spornih pitanja”.

Dačić je rekao i da je Srbija pokazala da ima prijatelje i uticaj, a zahvalio je svima koji su bili ne samo na strani Srbije, već i, kako je istakao, strani pravde i principa.
Prema njegovim rečima, pravda i principi bili su jači od pritisaka i kampanja, kojima su se služili oni koji su “na mala vrata hteli da Kosovo ubace u Unesko”.

Dačić je rekao i da Kosovo, nakon odluke Uneska, ima male šanse da dobije podršku za status nestalne članice UN, za šta ima ambiciju: "Nisu prošli Unesko, gde je nizak cenzus, a u Generalnoj skupštini UN se glasa drugačije, računaju se i glasovi uzdržanih i potrebna je dvotrećinska većina. Te snove treba da prestanu da sanjaju. Trajnog rešenja nema bez Srbije", poručio je Dačić, koji je pozvao javnost i da ne zaboravi odmah ko je kako glasao na Generalnoj konferenciji Uneska.

Koliko je ishod glasanja bio opak neizvestan, pokazuju i podaci koje su Vučić i Dačić izneli u vezi sa pojedinačnim zemljama sa kojima je razgovarano.

“Neke zemlje koje su obećale da će glasati za nas, nisu bile u sali”, rekao je Dačić, pominjući Azerbejdžan i Tadžikistan. Naveo je i da su četiri zemlje, koje su bile uzdržane prilikom glasanja Izvršnog saveta Uneska, posle više razgovora sa zvaničnicima Srbije, glasale na Generalnoj konferenciji protiv ulaska Kosova (Uganda, Mozambik, Mauricijus i Indonezija). Dačić je izdvojio i Južni Sudan, koji je kosponzorisao zahtev Kosova za prijem u Unesko, a glasao je protiv.

Navodeći da su pojedine zemlje trpele snažan pritisak da bi podržale prijem Kosova u Unesko, Dačić je naveo da mu je ministarka Madagaskara, zemlje koja nije priznala Kosovo, rekla da je morala da zatvara uši kako ne bi slušala razne pritiske zemalja koje finansijski podržavaju njenu državu. “Za njih je herojski uspeh što su bili uzdržani”, rekao je Dačić.

I Vučić je komentarisao stavove pojedinih zemalja, posebno zamerivši Makedoniji i Crnoj Gori na odluci da podrže prijem Kosova u Unesko. Iako je rekao da Srbija želi najbolje odnose sa tim zemljama, Vučić je naveo da će umeti i da meri to što su pokazale da im je “Priština važnija od Srbije". Uz Grčku, koja je bila uzdržana, Vučić je posebno zahvalio Slovačkoj, kao i Poljskoj, koja je priznala Kosovo, ali je bila uzdržana. S druge strane, kako je naveo, Mađarska je glasala za prijem Kosova, a rekla je da će biti uzdržana.

Povodom navoda pojedinih stranih medija da je ishod glasanja Generalne konferencije Uneska pobeda Rusije, Dačić je rekao da Srbija poštuje Rusiju i sve svoje prijatelje, ali da je ovo njena pobeda.

"Pokazali smo da nije sve u moći, snazi, novcu. Pobedile su istina i pravda nasuprot moći. I to se može”, rekao je Dačić, koji je primetio i da su neke svetske novinske agencije prvobitno objavile pogrešne izveštaje da je Kosovo ušlo u Unesko.

“Pustile su već pripremljene izveštaje. Niko nije očekivao da će Kosovo da izgubi”, rekao je Dačić.

I predsednik Srbije izjavio je da je odluka Generalne konferencije pravedna i da predstavlja “moralnu pobedu u skoro nemogućim uslovima, kada često ono što je ispravno ne može da računa na podršku većine".

Nikolić je čestitao građanima Srbije na tome što su imali poverenja da će država braniti i odbraniti ono što su preci srpskog naroda čuvali vekovima. Takođe, čestitao je i Vladi Srbije na diplomatskim naporima i neodustajanju ni kada se, kako je naveo, činilo da je sve izgubljeno.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković izjavio je RTS-u da je glasanje o Kosovu presedan u istoriji Uneska, jer se nikada nije desilo da velike sile podržavaju neki predlog, a da on ne dobije većinu.

Povodom ishoda glasanja u Parizu, gradonačelnici i predsednici skupština opština sa severa Kosova zahvalili su Vladi Srbije na zalaganju, a posebno su pozdravili sve zemlje koje su glasale protiv, kao i one koje su bile uzdržane.

I Srpska pravoslavna crkva pozdravila je odluku u Parizu, ocenjujući da je rezultat glasanja pokazao da u Unesku ipak “ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom”.

S druge strane, kosovski premijer Isa Mustafa izrazio je žaljenje zbog odluke Generalne konferencije Uneska i optužio Srbiju za rasističku kampanju koju je posebno pojačala sada, zbog prozapadne orijentacije Prištine.

"To je posebno uticalo na neke zemlje koje imaju iste interese kao i Srbija. Ali, to nas neće zaustaviti, jer smo odlučni da neumorno radimo na jačanju države Kosovo, kako bismo je afirmisali kao uspešan projekat koji služi interesima svih njenih građana i koja doprinosi miru, toleranciji i prosperitetu", poručio je Mustafa, preneli su mediji.

Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači izjavio je da Kosovo nije ušlo u Unesko samo zbog tri glasa, iako je većina bila za.

“Put Kosova je nezaustavljiv i mi ćemo ponovo aplicirati da postanemo članica i drugih organizacija, uključujući i Unesko", naveo je Tači na svom Fejsbuk profilu.

Kosovska predsednica Atifete Jahjaga ocenila je da neulazak Kosova u Unesko predstavlja izgubljenu šansu i za tu organizaciju i unapređenje vizije vrednosti i ciljeva kojima teži, kao i za promovisanje tih vrednosti na Kosovu.

Atifete Jahjaga je na Fejsbuku izrazila zahvalnost "saveznicima Kosova širom sveta na izuzetnom angažovanju i pomoći u zajedničkoj borbi", dodajući da je sada jasno da "Kosovo uživa nepoljuljanu podršku slobodnog i demokratskog sveta i da je ohrabreno time što su ga podržale 92 zemlje".

Opozicioni pokret Samoopredeljenje zatražio je prekid pregovora Prištine sa Beogradom i suspendovanje sporazuma o formiranju  Zajednice srpskih opština sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova.

Ilir Deda iz Samoopredeljenja naveo je na Fejsbuku da je ishod glasanja u Parizu “prvi neuspeh” Kosova na međunarodnoj sceni od proglašenja nezavisnosti 2008. godine.

Ishod glasanja Generalne konferencije izazvao je i podeljene reakcije velikih sila, pa je stalna predstavnica Rusije u Unesku Eleonora Mitrofanova istakla da je to ispravna odluka, dok je britanski ambasador na Kosovu Ruari O'Konel izrazio razočaranje, navodeći na svom profilu na Fejsbuku da snažno lobirao za prijem Kosova jer smatra da je to pravedno i da bi takva odluka bila korisna za ceo region. “Kampanja je bila profesionalna, dostojanstvena i hrabra i zemlja treba da bude na nju ponosna. Sa njom su se složile 92 zemlje. Kosovo bi bilo - a i biće u budućnosti- vredan član Uneska. To bi za tu organizaciju bila dobra vest", naveo je O' Konel. I američki ambasador na Kosovu Greg Delavi razočaran je ishodom glasanja u Parizu, ali je dodao da “92 dobijena glasa pokazuju da Kosovo ima značajno mesto u međunarodnoj zajednici".

Kosovo je u januaru počelo kampanju i lobiranje za prijem u Unesko, koja je snažno vođena i koordinisana od Ministarstva spoljnih poslova na društvenim mrežama, u okviru takozvane “onlajn diplomatije”.

Uporedo sa kampanjom #KosovoInUNESCO, lansiran je i sajt kosovoinunesco.com, objavljena monografija, pokrenuto potpisivanje onlajn peticije…

S druge strane, u kampanji KosovoUNESCO bili su aktivni reditelj Boris Malagurski i organizacija 28. jun, a u njeno promovisanje nedavno se aktivno uključio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Pokrenut je i sajt nokosovounesco.com, kao i onlajn peticija koju je potpisalo više od 140.000 ljudi.

Posebno aktivan na društvenim mrežama protiv prijema Kosova u Unesko bio je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić, koji je posle glasanja u Parizu objavio na Tviteru da se Srbija borila u Unesku da se sva pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom, a ne političkim preglašavanjima i konfrontacijom.

"Ovo nije vreme za emocije već za ozbiljan rad na dijalogu. Pobedila je šansa za fer dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci", naveo je Janjić koji je objavio i da je dobio pretnje i da pojedini zvaničnici kosovske vlade pozivaju da bude proglašen personom non grata zbog navodnog širenja etničke mržnje i netolerancije.

Za prijem Kosova u Unesko glasali su: Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora, Saudijska Arabija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Belgija, Belize, Benin, Brunej Darusalam, Bugarska, Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Danska, Džibuti, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati, Estonija, Makedonija, Fiđi, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gana, Grenada, Gvineja, Gvajana, Haiti, Honduras, Mađarska, Kukova Ostrva, Salomonska Ostrva, Irska, Island, Italija, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Letonija, LIberija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malavi, Malta, Monako, Crna Gora, Nauru, Niger, Norveška, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Palaos, Panama, Papua Nova Gvineja, Holandija, Portugal, Katar, Dominikanska Republika, Češka, Tanzanija, Velika Britanija, Ruanda, Sent Lucija, Sent Kits i Nevis, San Marino, Samoa, Senegal, Sijera Leone, Slovenija, Somalija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Istočni Timor, Togo, Tonga, Turska, Tuvalu, Vanuatu i Jemen.

Protiv prijema Kosova u Unesko glasali su: Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kongo, Kuba, Ekvador, Eritreja, Španija, Etiopija, Ruska Federacija, Gruzija, Gvatemala, Ekvatorijalna Gvineja, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kirgistan, Liban, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Meksiko, Mjanmar, Namibija, Nikaragva, Uganda, Palestina, Paragvaj, Filipini, Sirija, Moldavija, Demokratska Republika Kongo, Narodna Demokratska Republika Laos, NDR (Severna) Koreja, Srbija, Slovačka, Južni Sudan, Šri Lanka, Surinam, Urugvaj, Venecuela i  Zimbabve.

Uzdržane države: Alžir, Bangladeš, Barbuda, Butan, BiH, Burundi, Kamerun, Komori, Egipat, Grčka, Gvineja-Bisao, Jamajka, Japan, Kenija, Mali, Nepal, Nigerija, Peru, Poljska, Centralno Afrička Republika, Republika (Južna) Koreja, Rumunija, Sent Vinsent i Grenadin, Sejšeli, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis, Vijetnam i Zambija.

Zemlje koje nisu prisustvovale glasanju: Azerbejdžan, Zelenortska Republika, Kambodža, Maršalska Ostrva, Iran, Irak, Madagaskar, Maldivi, Mauritanija, Mongolija, Uzbekistan, Svazilend, Tadžikistan, Turkmenistan i Ukrajina.

Među devet zemalja koje nisu imale pravo da glasaju zbog neplaćenih članarina su SAD i Izrael.

(SEEcult.org)