Rečitost ćutanja kamena
Izložba “Ćutanje kamena” u Galeriji-legatu Čolakovića, koja će biti otvorena 26. januara, obuhvata 33 skulpture u kamenu iz Zbirke skulpture Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji su autori neki od najznačajnijih srpskih vajara 20. veka, kao i vajara iz bivših jugoslovenskih republika.
Izložba je priređena sa idejom da pre svega istakne mogućnosti umetničkog izraza kamena; prikaže neka od najznačajnijih dostignuća u modernoj i savremenoj umetnosti kojima je sam kamen bio podsticaj za oblikovanje; kao i da ukaže na biće kamena, njegovu vanvremenost, ali i savremenost kao materijala u skulpturi.
Među učesnicima izložbe su: Dušan Jovanović Đukin, Sreten Stojanović, Risto Stijović, Vojin Bakić, Olga Jančić, Vida Jocić, Jovan Kratohvil, Đorđije Crnčević, Aleksandar Zarin, Milun Vidić, Momčilo Krković, Angelina Gatalica, Radivoj Subotički, Nandor Glid, Jelena Jovanović, Nebojša Mitrić, Kolјa Milunović, Milica Ribnikar, Miodrag Damnjanović, Sava Sandić, Frano Kršinić, Lojze Dolinar i Pavle Pavao Perić.
Ideja izložbe, čija je autorka dr Rajka Bošković, muzejska savetnica MSUB-a, predstavlјena je kroz tri celine.
Prva celina, Zemlјa/kamen/tlo, ukazuje na kamen kao mogućnost oblikovanja tla. Drugom celinom, Telo/čovek/dvoje, ističe se suštinsko svojstvo kamena – jezgrovitost i kompaktnost; dok se trećom celinom, nazvanom Lice/ličnost/lik, daje uvid u mogućnosti prikaza čoveka na tri načina – kroz ličenje, karakter i tip ličnosti – u materijalu kamena, koji je shvaćen kao iskonska tvar – zgusnuće vremena/prostora/materije.
Olga Jančić, Materinstvo, 1957.
Idejom ćutanja kamena ukazuje se na bitno svojstvo kamena u odnosu na govor bronze, živopisnost drveta, bezobličnost zemlјe… Raspričanošću razmahnutih oblika, bronza nema duboki mir spokojstva koji nudi kamen. Suviše živopisno, plahovito i propadlјivo, drvo nema tu dimenziju pročišćenosti površine i mogućnosti svođenja do same biti ideje kao kamen. Glina, svojom nestalnošću, odnosno pečena zemlјa svojom lomlјivošću i ja(r)kom bojom, koja unosi dimenziju čulnosti i ovozemalјske propadlјivosti, ne može u punoj meri dostići stanje izraza večnosti koje omogućava trajnost, nepromenlјivost i postojanost kamena, navedeno je u najavi izložbe, koja ukazuje na skrivene dubine i tajnovitost kamena, odnosno njegovo progovaranje “rečitošću” ćutnje.
Olga Jančić, Skulptura 1, 1960.
“Utišanost, zagonetnost, vanvremenost. Jezgrovitost, celovitost, objedinjenost. Kamen ne trpi izrazite pokrete koji ne odgovaraju njegovoj težini, on zahteva kompaktnost, ‘prizivajući’ upravo te osobine. U jezgrovitosti kamena, savremeni umetnik, pođednako kao i umetnik praistorije, (pro)nalazi nevidlјive sile; obelodanjuje energiju kamena; otkriva duh kamena nataloženih milenijuma; nevidlјivim silama daje vidlјivi oblik.
Kamen, kao i umetnost, uprkos svim tendencijama proglašavanja ‘kraja umetnosti’, ere novih materijala i odbacivanja onih tradicionalnih, neprikosnoveno opstaje i ostaje (za)uvek svedočanstvo čežnje lјudskog bića da ostavi trag – i u prostoru, i u vremenu.
Ne samo umetničko oblikovanje i sagledavanje skulptura nego i strplјivo i posvećeno posmatranje kamena čuva lјudsko biće od ‘fatalne ravnodušnosti’ savremenog doba, jer kamen, iskonskom jednostavnošću ali i raskošnom i neočekivanom strukturom, teksturom i obojenošću, uvek nanovo otkriva neotkriveno”, navela je autorka izložbe.
U okviru izložbe, 1. marta biće održan stručni skup “O kamenu”, na kojem će stručnjaci iz različitih oblasti, a pre svega iz istorije i teorije umetnosti, likovne i primenjenih umetnosti, ali i arheologije, geologije, petrologije, geomorfologije, konzervacije i etnologije, govoriti o vrednosti kamena u prirodi, svakodnevnom životu i umetnosti, kao i o njegovom značaju u lјudskom postojanju od kamenog doba do danas.
Izložba će biti otvorena do 13. marta.
*Foto na vrhu: Vojin Bakić, Ležeći torzo, 1958.
(SEEcult.org)
