Rena Raedle i Vladan Jeremić: SEEcult je potreban!
Umetnici Rena Raedle i Vladan Jeremić izrazili su podršku portalu SEEcult.org povodom odbijanjem sufinansiranja na konkursima Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, ocenjujući da to pokazuje krajnje nerazumevanje proizvodnih uslova u kulturi, kojoj je, kao nekomercijalnoj oblasti, podrška iz javnih sredstava od vitalnog značaja.
“SEEcult.org je jedini portal, koji 15 godina u kontinuitetu redovno izveštava o kulturnim događajima u Srbiji, kao i o gostovanjima domaćih umetnika u inostranstvu sa fokusom na region. Usled kvalitetnog i metodičnog rada SEEcult.org-a, stvoren je pregledan i javno dostupan arhiv o savremenom stvaralaštvu, koji ni jedna državna institucija u Srbiji ne bi bila u stanju da formira”, naveli su Rena Raedle i Vladan Jeremić u pismu podrške portalu SEEcult.org, dodajući da bi trebalo da se podrazumeva da se taakav veliki doprinos informisanju javnosti podržava od Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu Beograda.
“Čitajući nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, pored mnogih problematičnih tačaka koje ovom prilikom nećemo detaljno komentarisati, bode oči, da se ni u jednoj oblasti ne ističe poseban značaj diskurzivnog okruženja za savremeno stvaralaštvo. Pisanje o kulturi i kritika savremene umetničke i druge kulturne produkcije je oblast koja je slabo razvijena u Srbiji, uostalom zbog nedostatka stručnih časopisa i specifičnih medijskih platformi. SEEcult.org je zbog ustanovljavanja kvalitetnih diskurzivnih okvira, jedan od retkih medija u kulturi koji, pored svakodnevnog objavljivanja vesti, kroz svoje aktivnosti daje prostor i recenziji umetničke produkcije u Srbiji.
Simptomatično je da se u nacrtu Strategije razvoja kulture za oblast vizuelne umetnosti, navodi “galerijski sistem” kao ključni uslov za razvoj profesionalne produkcije u toj oblasti. Tačnije, u nacrtu se kroz finansiranje galerijskog sistema vidi izlaz iz zatečenog stanja oblasti vizuelne umetnosti, koje se tamo (str. 41) opisuje kao oblikovano neuređenošću tržišta i nedostatkom privatnih kolekcionara, agenata i menadžera. Ovakva naivna pretpostavka da će galerijski tržišno orijentisani sistem uz privatne kolekcionare unaprediti kulturu je pogrešna.
Ovde se, kao i kroz čin odbijanja sufinansiranja projekta SEEcult.org-a, manifestuje kulturna politika, koja omalovaža ulogu niza relevatnih društvenih aktera u kulturi, koji ne samo da predstavljaju kontekst i kritički horizont profesionalnom savremenom stvaralaštvu, nego na taj način aktivno učestvuju u njenom formiranju. Potenciranje društvene uslovljenost je u srži savremene umetnosti, tako da bi odvajanje savremene umetnosti od društvenog diskursa i izoliranje u tržišni okvir, dovelo do njenog ukidanja i brisanja radi namirivanja privatnih profitnih apetita”, naveli su Rena Raedle i Vladan Jeremić.
Apelujući na Ministarstvo kulture i informisanja i Sekretarijat za kulturu Beograda da “ne seku grane na koje se oslanjaju”, Rena Raedle i Vladan Jeremić su naveli da se, nakon ukidanja podrške neprofitnim akterima kulture u Srbiji, istom logikom profita i komercijalizacije u narednom koraku, može zahtevati i ukidanje Sekretarijata za kulturu ili Ministarstva kulture, jer su i ove institucije neprofitne.
(SEEcult.org)
