Riječka Čipka na BFI - aktuelnost nasleđa

Balet Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke učestvuje na 17. Beogradskom festivalu igre (BFI) predstavom “Čipka” u koreografiji Maše Kolar, koja ispituje aktuelnost kulturnog nasleđa, a inspirisana je narodnom radinošću sa ostrva Paga. “Čipka” je na programu 22. septembra na sceni Madlenianuma u Beogradu, a dan kasnije u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a tom predstvom Balet riječkog HNK zapravo otvara novu sezonu.

“Veselimo se jako dolasku. Ovo nam je najbolje otvaranje sezone. Nema boljeg početka sezone nego na gostovanju, i to još u Beogradu i u Novom Sadu”, istakla je Maša Kolar 21. septembra na konferenciji za novinare 17. BFI. Napominjući da je više puta bila u Beogradu kao koreografkinja i ponekad kao plesačica, dodala je da joj je izuzetno drago što je sada i u ulozi direktorke Baleta HNK Rijeka.

Riječki Balet je, uprkos teškoćama zbog pandemije virusa korona, imao u ovoj godini dve baletske premijere – “Čipku” i projekat grčkog koreografa Andonisa Fonijadakisa.

“Bili smo ambiciozni, jer grad Rijeka nosi titulu Evropske prestonice kulture 2020, što nas je primoralo da budemo aktivni. Meni je ‘Čipka’ izuzetno draga i milo mi je što je dovodimo na BFI. To nam je bila prva predstava nakon tzv. lokdauna”, rekla je Maša Kolar, koja je “Čipkom” pokušala da izađe iz svojih ustaljenih obrazaca.

Prema njenim rečima, “Čipka” predstavlja pokušaj da se na savremen način promisli šta kulturna baština može da znači današnjim umetnicima.

Objašnjavajući zašto je izabrala pašku čipku kao motiv, rekla je da kao direktorka Baleta HNK  Rijeka nema mnogo vremena da razmišlja o ličnim koreografskim idejama: “Kod svakog koreografa postoji bojazan da mu neće ništa pasti na pamet, da neće moći da kreira. U slučaju čipke, ta ‘krađa’ ideje iz kulturne nematerijalne baštine bila je podsticaj da me primora da stvorim neki drugi plesni jezik. Uzimajući ideje iz svakodnevice uvek se vratiš na ono svoje isto, a ovako apstraktna transkripcija nekog predmeta u pokret, u scenski pokret, u plesnu umetnost izazvala me je da propitam svoje ustaljene obrasce”.

Publika BFI je pre tri godine ovacijama pozdravila “Bolero” Maše Kolar u izvođenju HNK iz Zagreba. Poznate su i njene koreografije zasnovane na narativima, kao što su “Otelo”, “Don Žuan” i “Magbet”.   

Njena nova predstava je koncipirana u tri dela. “Pošli smo od toga kako se čipka gradi iz centra u koncentričnim krugovima prema periferiji, pa smo otuda uzeli temu dominacije. Drugi deo zasniva se na retićeli, tu se bavimo kvadratom kao formom, kao geometrijskim oblikom, a u trećem se bavimo time kako nastaje čipka, tim neumornim i iscrpljujućim radom. Tu je poveznica između čipkarenja i plesne umetnosti jer ni u plesu nema rezultata bez mukotrpnoh i svakodnevnog rada. Tako da se taj treći deo bazira na iscrpljivanju”, navela je Maša Kolar.

Ističući da koreografija i na kraju sama predstava nikada nije izolovan čin, rekla je da je imala fantastičnu autorsku ekipu, a da je mnogo toga zavisilo i od plesača.

“Zajedno smo stvorili nešto”, rekla je Maša Kolar i zahvalila svom ansamblu na hrabrosti i požrtvovanosti da se ubrzo nakon karantina vrati probama i to u novim okolnostima.

Premijera je trebalo da bude još u martu, ali je zbog pandemije virusa korona odložena.

Posle pauze, usledile su dve nedelje intenzivnog rada i premijera je izvedena već u maju, a zatim još tri puta, naišavši na dobar prijem kod publike.

“Bez obzira na kašnjenje važno je da je premijera ipak izvedena i da predstava sada i gostuje. To je najbitnije kada gledamo sada na umetnost, da opstanemo, da idemo dalje, uprkos svemu. Sa nekim adaptacijama, sa puno odgovornosti prema zdravlju, ali i odgovornosti prema umetnosti. Zaustavljanje ne dolazi u obzir. To je stvar opstanka”, rekla je Maša Kolar, pominjući da je i moto BFI da nema odustajanja.

Direktorka BFI Aja Jung na to je dodala da se čini da je “opstanak rezervisan za hrabre i uporne, sposobne. Upravo ovo nevreme pravi veliku razliku između onih koji to jesu i koji nisu”.

Aja Jung je zahvalila je Baletu HNK Rijeka na saradnji u organizaciji gostovanja. “Ovo je vrlo kompleksna predstava za putovanje, sa velikim ansamblom. Hvala što smo brzo uspeli da to organizujemo. Mnogo više energije je bilo potrebno nego u normalnim vemenima. To su sve male pobede, ne samo umetničke nego i ljudske”, navela je direktorka BFI.

Balet HNK Rijeka je internacionalan, a Marta Kanazir i Tea Rušin iz Rijeke, te Svebor Zgurić iz Zagreba, izrazili su zadovoljstvo i uzbuđenje zbog gostovanja na BFI, kao i ponos što je njihova kuća među retkim pozorištima u Evropi koje je proteklog leta imalo premijere.

Muziku je posebno za tu predstavu komponovala Tena Novak Vincek, koristeći dvoglas i troglasje iz područja Istre, ali, kako je rekla Maša Kolar, i muzičke elemente “sa celog našeg lokaliteta”.

Dramaturg i saradnik koreografa bila je Maja Marjančić, dizajn kostima i scene potpisuje Petra Pavičić, a dizajn svetla Saša Fistrić.

17. Beogradski festival igre (BFI), odložen proletos zbog pandemije virusa korona, otvoren je 11. septembra predstavom “Pasionarija” trupe La Veronal iz Barselone, a održava se uz  poštovanje mera zaštite od virusa korona, što podrazumeva manji broj publike, distancu i nošenje zaštitnih maski. 

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: HNK Rijeka/BFI

(SEEcult.org)