Rimejk - umetnost ili reciklaža?

Da li je rimejk filma umetnost ili reciklaža pitanje je koje Muzej Jugoslovenske kinoteke postavlja zanimljivim ciklusom ostvarenja istog naziva, snimljenih u rasponu i od četrdesetak godina, koji će početi 23. marta u Beogradu sa čak tri verzije filma “Zvezda je rođena”.

Da li je rimejk filma umetnost ili reciklaža pitanje je koje Muzej Jugoslovenske kinoteke postavlja zanimljivim ciklusom ostvarenja istog naziva, snimljenih u rasponu i od četrdesetak godina, koji će početi 23. marta u Beogradu sa čak tri verzije filma “Zvezda je rođena”.

Ciklus che biti nastavljen od 29. do 31. marta originalima i novijim interpretacijama filmova kao što su “Doktor Džekil i mister Hajd”, “Psiho”, “King Kong” i “Pobuna na brodu Baunti”.

Publika Kinoteke videće na početku tog ciklusa film “Zvezda je rođena” Viljema Velmana (William A. Wellman) iz 1937. godine, u kojem igraju Dženet Gejnor (Janet Gaynor) i Fredrik Merč (Fredric March), a potom još dve verzije istog naziva - Džordža Kjukora iz 1954. godine, sa Džudi Garland (Judy Garland) i Džejmsom Mejsonom (James Mason), te verziju Frenka Pirsona (Frank) iz 1976. godine, s Barbrom Strejsend (Barbra Streisand) i Krisom Kristofersonom (Kristofferson).

Ciklus će biti nastavljen 29. marta verzijama filma “Doktor Džekil i mister Hajd” Džona Robertsona (John) iz 1920. i Viktora Fleminga iz 1941. godine, u kojima glavne uloge igraju Džon Berimur (John Barrymore) i Čarls Lejn (Charles Lane), odnosno Spenser Trejsi (Spencer Tracy) i Ingrid Bergman (Ingrid Bergman).

Biće moguće proveriti i da li je bolji film Forda Biba “Putovanje Fleša Gordona na Mars” (1938) ili “Fleš Gordon” Majkla Hodžisa (Michael Hodges), snimljen više od 40 godina kasnije, dok će 30. marta biti prikazane po dve verzije “King Konga” i “Psiha”.

“King Kong” iz 1933. godine režirali su Merien Kuper (Merian C. Cooper) i Ernest Šedzak (Ernest B. Schoedsak), a glavne uloge igraju Fej Vrej (Fay Wray) i Robert Armstrong, dok su zvezde verzije Džona Giljermina (John Guillermin) iz 1976. Džef Bridžis (Jeff Bridges) i Džesika Lang (Jessica Lange).

Kultni film “Psiho” Alfreda Hičkoka (Hitchcock) iz 1960. godine, sa Entonijem Perkinsom (Anthony) i Dženet Li (Janet Leigh) pratiće verzija iz 1998. u kojoj je Gas van Sant (Gus), u maniru renesansnih majstora, ponavljao poteze velikana koji mu je prethodio, angažujući za glavne uloge Vinsa Vona (Vince Vaughn) i En Heč (Anne Heche).

Završnica ciklusa predstaviće “Pobunu na brodu Baunti” Frenka Lojda iz 1935. godine, sa Čarlsom Lotonom (Charles Laughton) i Klerkom Gejblom, kao i verziju iz 1962. Luisa Majlstouna (Lewis Milestone), sa Marlonom Brandom i Trevorom Hauardom (Howard).

Biće prikazan i francusko - italijanski film “U zenitu sunca” (1959) Renea Klemana (Clement), sa Alenom Delonom (Alain) i Morisom Roneom u glavnim ulogama, kao i “Talentovani gospodin Ripli” iz 1999. godine pokojnog Entonija Mingele, u kojem igraju Met Dejmon (Matt Damon) i Gvinet Paltrou (Gwyneth Paltrow).

Pojam rimejk, koji označava novu verziju starog dela, poznat je mnogo pre nego što je film dobio status “sedme umetnosti” - u slikarstvu, literaturi...

Još je čuveni Bernardo Bertoluči (Bertolucci) govorio: “Svi smo mi ptičice koje pevaju istu pesmu”, podsetio je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković u najavi tog ciklusa, ukazujući da su potrebe industrije, popularni sižei i junaci, koji su dobijali dimenzije globalne slave, neki od razloga za ponovno bavljenje istom verzijom filma.

Nekada je u pitanju bila čisto potreba da se stara priča ispriča u novom kontekstu i vremenu, a nekada izazov i za najveće među autorima, da se upuste u artističko nadmetanje gde će “pobednik” biti poznat u nekoj dalekoj filmskoj budućnosti.

Napominjući da autorstvo u filmu,sasvim izvesno ne nosi samo reditelj, i da taj sinkretički momenat dodatno i zbunjuje kada se stavi kontekst rimejka, Tucaković je dodao u programu Kinoteke da rimejk zato za neizvežbano oko ponekad može da bude toliko različit od oroginala - do neprepoznavanja. Sledeći problem je redosled i kontekst, zbog čega bi bilo dobro najpre i pogledati “original”, mada gledaoci za to uglavnom danas nemaju priliku, pa sam fenomen rimejka dovodi do dodatne konfuzije.

Holivud, posebno posle prošlogodišnjeg štrajka scenarista, ali i iz drugih razloga, sve više poseže za nastavcima i rimejkovima, pouzdajući se u eksploataciju prijemčivih sadržaja i heroja. To je rezultovalo i jednom od najvećih kriza koji su nekada vodeću kinematografiju u svetu sveli na mašinu za štancovanje recikliranih filmova.

Gledanje rimejka ipak, kako je istakao Tucaković, predstavlja individualnu avanturu sa niz draži, pored toga što postoje eklektični autori čiji filmovi ponekada liče na glosar rimejkova.

Gašenjem bioskopa i uvođenjem novih tehnologija, međutim, nestaju filmofili kojima je svaki rimejk bio izazov za sopstveno gledalačko iskustvo, a lagano preuzimaju primat oni koji video zapise, pa i filmove gledaju u jednom drugom kontekstu. Program Kinoteke, prema oceni Tucakovića, predstavljaće izazov i za jedne i za druge.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)