Ruševine koje opominju

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije na početku Drugog svetskog rata tradicionalno je obeležen 6. aprila na ruševinama njenog zdanja na Kosančićevom vencu u Beogradu simboličnom akcijom prikupljanja knjiga za javne biblioteke u Srbiji, te porukama o značaju bibliotečkog fonda, čitanja knjiga i brige o kulturi. 

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac rekao je da su biblioteke danas važnije nego ikada, s obzirom na duboku krizu identiteta koju proživljava Evropa i jačanje ekstremne desnice koja preti da poništi najvažnije tekovine evropske civilizacije - kulturu različitosti i tolerancije.

Ističući da biblioteke nisu samo mesta za izučavanje prošlosti, već i za razumevanje sadašnjosti i osmišljavanje budućnosti, Tasovac je podsetio da je Ministarstvo kulture uložilo od kada ga je on preuzeo 2013. godine do danas bezmalo 2,3 milijarde dinara za književnost, prevodilaštvo, izdavaštvo, međunarodno predstavljanje  srpske književnosti i bibliotečko-informacione delatnosti. To je za oko pola milijarde više u odnosu na prethodne tri godine, rekao je Tasovac i istakao da je 310 miliona dinara izdvojeno za otkup oko 590.000 primeraka novih zdanja za biblioteke na osnovu godišnjeg konkursa, što je za 200.000 primeraka više nego u periodu od 2010. do 2013. godine.

“Dok god budemo ulagali u knjige i biblioteke kao svedoke istorije ovih prostora, preplitanja kultura, tradicija, jezika, religija i ideologija, ulagaćemo u društvo koje ceni i neguje različitost, ulagaćemo u sopstvenu budućnost”, rekao je Tasovac.

Upravnik NBS Laslo Blašković podsetio je na bombardovanja Beograda 1941, 1944. i poslednje, NATO bombardovanje 1999. godine, navodeći da se povodom svakog od tih užasa može ponoviti  isti tekst, pođednako artikulisan vapaj.

“Ne mogu da pretpostavim kuda ide ovaj svet, ali na koncu uobičajene krvave bajke dužnost je svake žive biblioteke da svaki trenutak, bez obzira na sve druge, sačuva, sabere, odbrani”, rekao je Blašković.

Književnik Mihajlo Pantić, predsednik Upravnog dobora NBS, podsetio je na reči Ive Andrića u “Znakovima pored puta”: “Biblioteka je riznica, a knjiga zajedničko dobro”.

Ruševina NBS na Kosančićevom vencu, kako je rekao, nekadašnja je riznica svega najboljeg što je na srpskom jeziku napisano, a danas je u korov i travu obrasla rupa bez bilo kakvih tragova postojanja tog “spepeljenog zajedničkog dobra”. To je, kako je napomenuo, simboličan znak za svakoga ko ume da napiše makar samo prvo slovo azbuke, jer ni posle 75 godina od rušenja NBS nijedna vlast do sada nije našla za shodno da to mesto dostojanstveno obeleži.

Pantić je rekao da bi na tom mestu mogao da bude postavljen “stub sećanja ili kulturno svetilište”, kako se to čini u svetu.

Obeležavanju Dana sećanja na rušenje NBS, završenog besedom pesnika Slobodana Zubanovića, prisustvovali su i predstavnici gradske vlasti Beograda i diplomatskog kora, kao i građani koji su se odazvali pozivu da poklone knjige koje bi simbolično označile povratak NBS na mesto na kojem je uništen deo srpske i svetske kulturne baštine.

Povodom 75-godišnjice rušenja NBS, RTS premijerno prikazuje 6. aprila dokumentarni film “Sećanje iz pepela”, nastao na osnovu rukopisa knjige “Kuća nesagorivih reči” istoričara Dejana Ristića, bivšeg upravnika NBS, o njenom osnivanju, burnoj istoriji i razaranju u Drugom svetskom ratu.

Za poslednju, četvrtu celinu knjige, za čiji je naslov “Metite u podrume! Zbrinite kako znate!” uzeta izjava nekašnjeg ministra prosvete Miloša Trifunovića, obuhvata najkraći hronološki okvir koji se odnosi na uništenje fonda NBS. Na dnevnoj osnovi, prateći dešavanja koja su se odigrala tokom ranog proleća 1941. godine, ta celina ukazuje na tragičnu sudbinu NBS, ali i pokušava da pruži odgovore na pitanja šta su bili motivi i ko su bili pojedinci posredno i/ili neposredno odgovorni za uništenje nacionalnog fonda.

Prema navodima Ristića, iako niko nikada nije krivično gonjen zbog čina svesnog i planskog uništenja NBS, koji poseduje sve karakteristike ratnog zločina, njegova namera bila je da od istorijskog i lјudskog zaborava otrgne imena pojedinaca koji su svojim nečinjenjem u miru i tokom prvog dana rata, kao i svesnim destruktivnim aktivnostima, doprineli tome da zdanje NBS, zajedno sa svim zbirkama i fondovima koji su se u njemu nalazili, doživi potpuno uništenje.

Zgrada NBS na Kosančićevom vencu pogođena je zapaljivim bombama 6. aprila u 16 časova u nacističkom bombardovanju i izgorela je do temelja. Potpuno je uništen knjižni fond (500.000 svezaka), zbirka 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja, kartografska i grafička zbirka (1.500 brojeva), zbirke časopisa (4.000) i novina (1.800), te arhiv turskih dokumenata o Srbiji i prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Uoči početka Drugog svetskog rata, 1. aprila 1941. godine, NBS je bila spremna za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 (svaki je bio težak oko 80 kg), a stari časopisi u 22 sanduka. Tadašnje Ministarstvo prosvete, međutim, zabranilo je bilo 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i NBS, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

NBS se u današnjoj zgradi na Vračaru nalazi od 1973. godine

(SEEcult.org)