Ruska avangarda u Beogradu
Dela više od 50 umetnika ruske avangarde, jednog od najrevolucionarnijih pokreta u istoriji umetnosti, čine gostujuću izložbu u Muzeju istorije Jugoslavije koja će biti otvorena od 24. decembra u Starom muzeju, a organizovana je u saradnji ministarstava kulture dve zemlje povodom stogodišnjice “Crnog kvadrata” Kazimira Maljeviča. Uz radove pozajmljene iz ruskih muzeja, izložba “Ruska avangarda u Beogradu” uključuje i dela iz kolekcije beogradskog Narodnog muzeja, odnosno zaostavštine Ljubomira Micića.
To je prva sveobuhvatna prezentacija ruske avangarde u Srbiji, a od Maljevičevih radova sadrži dva dela primenjene umetnosti - čajnik i tanjir.
Zastupljene su, između ostalog, grafike i slike Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina, Ljubov Popove, El Lisickog i Sergeja Ejzenštajna.
Izložbu će svečano otvoriti 23. decembra ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, koji je gostovanje ruske avangarde dogovorio sa ruskim kolegom Vladimirom Medinskim na 3. Međunarodnom kulturnom forumu krajem 2014. u Sankt Peterburgu.
Među 117 radova više od 50 umetnika su i slike, crteži, ilustracije za knjige, skice kostima za pozorište i film, porcelan sa propagandnim porukama i idejni nacrti arhitektonskih zdanja.
Čajnik s poklopcem "Beli". Autor forme: Kazimir Malјevič. AD "Lomonosovska fabrika porcelana", Rusija, Sankt Peterburg, 2010 (model iz 1923). Porcelan, glazura; 17,0 x 24,0 x 9,5 cm
Beogradska izložba realizovana je u saradnji sa pet ruskih muzeja, kao i sa Narodnim muzejem u Beogradu, koji će predstaviti 11 radova iz ostavštine Ljubomira Micića. Ta dela su predstavljena prvi put javnosti u Beogradu 1924. godine, na Prvoj Zenitovoj međunarodnoj izložbi nove umetnosti, koju je organizovao Micić, osnivač časopisa Zenit i istoimenog avangardnog pokreta.
Autorke izložbe, kustoskinje Ana Pahomova i Faina Balahovska iz Rusije, predstavljaju izbor umetničkih dela iz Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja Caricino.
Vasilij Kandinski, Skica, 1920. Papir, akvarel, tuš, četka; 25,2 x 33,5 cm
Raznovrstan pregled dela ruske avangarde, kako su istakli organizatori, daće sveobuhvatan prikaz svih pravaca koji pripadaju tom pokretu (kubo-futurizam, neo-primitivizam, suprematizam, konstruktivizam i funkcionalizam).
Ministarstvo kulture istaklo je da je Srbija, pored Monaka i Švajcarske, jedna od svega tri evropske države u kojima su tokom 2015. godine, u saradnji sa Državno muzejsko-izložbenim centrom (ROSIZO), organizovane izložbe posvećene ruskoj avangardi.
Ivan Klјun, Suprematizam, 1916. Ulјe na platnu; 49x44 cm
Ministar Tasovac izjavio je nedavno da izložba “Ruska avangarda u Beogradu” predstavlja “kulturni događaj par ekselans” i na nivou regiona. Budući da je i sam živeo u Moskvi desetak godina, Tasovac je rekao da ruska avangarda ima za njega posebno značenje, jer je malo koji umetnički pravac toliko inkomporiran u svakodnevni život, između ostalog i preko dizajna i muzike.
Povodom ranijih najava Tasovca da će izložba ruske avangarde u Beogradu sadržati i “Crni kvadrat”, direktorka MIJ Neda Knežević rekla je da iz finansijskih razloga nije bilo moguće obezbediti ni replike radova Maljeviča, jer i za njih osiguranje košta previše. “Mi smo kao zemlja ograničeni”, rekla je Neda Knežević, u prisustvu ministra Tasovca, koji je pre godinu dana najavio izložbu ruske avangarde, uključujući i "Crni kvadrat".
Tanjir sa suprematičkom kompozicijom. Autor slike – Kazimir Malјevič. Državna fabrika porcelana, SSSR, Sankt Peterburg, 1923. Porcelan, nadglazurno oslikavanje. Prečnik 23,7 cm
Izbor dela za izložbu predstavlja pregled ruske avangarde kao širokog okvira za umetničke, literarne i pozorišne eksperimente tokom prve trećine 20. veka.
Najavljen je i intenzivan i raznovrstan prateći program koji će, između ostalog, preneti poruku i da MIJ nije samo “Titov muzej” – kako se često prepoznaje u najširoj javnosti, već da je upravo, kao naslednik Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, pravo mesto za revolucionarnu umetnost za novog čoveka sa početka 20. veka, koju je inicirala grupa umetnika koja je u umetnosti videla zamenu za religiju i put ka promeni društva.
Ljubov Popova, Narandžasta slikarska arhitektonika, 1918. Ulјe na kartonu; 59x39 cm
Uvođenje geometrizacije u likovni izraz umesto figuralnosti predstavljalo je snažnu veru u radničku revoluciju, progres i industrijalizaciju.
Izložba u Beogradu predstaviće sve pravce ruske avangarde: konstruktivizam, suprematizam, futurizam i funkcionalizam, a budući da se vrhunac uspona avangarde poklapa sa razvojem bioskopa, uključiće i skice kostima i scenografije za film “Aelita: Kraljica Marsa” Aleksandre Ester i prikazati grafičke ilustracije kostima i scenografije za predstave slavnog režisera Sergeja Ejzenštejna, autora koji je presudno uticao na razvoj filmske montaže u svetskoj kinematografiji.
Sergej Ejzenštejn, Projekat konstrukcije scene za predstavu GVIRM Mačak u čizmama po komadu L. Tika. 1921. Papir, grafitna olovka, akvarel; 24,6x34 cm
Budući da je jedan od pravaca koji je proistekao iz avangarde u poeziji i futurizam, deo postavke sa grafičkim radovima uključiće ilustracije za knjige “oca ruskog futurizma” Davida Burljuka, kao i radove Natalije Gončareve, Olge Rozanove, Velimira Hlebnikova i Alekseja Kručena.
David Burlјuk, Kompozicija. Ilustracija za zbornik futurista Kobilјe mleko, 1913. Papir, mastilo u boji; 19,7x12,5 cm; Potpis i datum D. Burlјuk je stavio kasnije.
Kao neizostavno ime ruske avangarde, na izložbi će biti predstavljen i El Lisicki – radovima u oblasti arhitekture, od kojih je najpoznatija utopijska ideja horizontalnih solitera.
Lisicki će biti zastupljen i sa četiri grafike iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu, koji predstavlja na izložbi i po tri rada Kandinskog i Arhipenka i jedan Kozincove-Erenburg.
El Lisicki, Konstrukcija, 1922. Olovka, akvarel na hartiji; 47,1x31,6 cm
Reč je o radovima koji su deo umetničke ostavštine Ljubomira Micića, koja se od 80-ih čuva u Narodnom muzeju, a njihovo uključivanje u postavku biće ujedno podsećanje na istorijske trenutke kada su se u Beogradu odvijali događaji značajni za evropsku istoriju avangarde. Pored Micićeve izložbe iz 1924, upravo zahvaljujući Zenitu i dvobroju tog časopisa iz 1922. godine (poznatom i kao Ruska sveska), koji su uredili Ilja Erenburg i El Lisicki, prvi put su na ovim prostorima predstavljeni akteri i ideje ruske avangarde.
Izložba “Ruska avangarda u Beogradu” biće otvorena do 28. februara 2016. godine, a obuhvata predavanja i stručna vođenja subotom od 13 časova, kao i avangardne večeri sredom od 18 časova (performansi, predstave, koncerti i projekcije filmova).
Izložba je trebalo da bude otvorena 19. novembra, ali je odložena iz tehničkih razloga.
Aleksandar Rodčenko, Kompozicija, 1919. Papir, tuš, olovka; 26,7x14,5 cm
Velika izložba ruske avangarde bila je donedavno otvorena u Grimaldi Forumu u Monaku, a predstavila je više od 150 radova iz zbirki Državnog muzeja Rusije u Sankt Peterburgu, Puškinovog muzeja i Tretjakov galerije u Moskvi, kao i drugih velikih ruskih muzeja (Nižni Novgorod, Krasnodar, Tula…), ali i nekih evropskih, kao što je Centar “Žorž Pompidu” u Parizu. Na toj izložbi, koja je bila deo manifestacije “Godina Rusije u Monaku”, predstavljen je i Maljevičev triptih koji čine “Crni kvadrat”, “Crni krst” i “Crni krug” iz zbirke Državnog muzeja Rusije u Sankt Peterburgu. Smatra se da su nastali početkom 20-ih godina 20. veka, mada ih je sam Maljevič datirao na 1913. godinu, što bi značilo, kako je navedeno u katalogu, da su nastali u vreme pojave suprematizma i prvog predstavljanja “Crnog kvadrata” na “Poslednjoj futurističkoj izložbi 0.10” 1915. u Petrogradu.
“Crni kvadrat” deo je i aktuelne izložbe ruske avangarde u Meksiku, koja obuhvata više od 500 radova stotinak umetnika iz 20 ruskih muzeja, a takođe je organizovana u saradnji sa ROSIZO, povodom 125-godišnjice diplomatskih odnosa Meksika i Rusije.
(SEEcult.org)
