Šahnazarov: Važna premijera u Beogradu
Ruski reditelj, scenarista i producent Karen Šahnazarov izjavio je u Beogradu, uoči međunarodne premijere svog filma “Ana Karenjina, sećanja Vronskog”, da mu je taj događaj važan, jer voli Beograd i vezan je za Srbiju, a ima i posebno mišljenje o publici.
“Međunarodna premijera filma u Beogradu mi je važna i počastvovan sam. Jako volim Beograd i vezan sam za Srbiju. Mnogi moji filmovi su prikazivani ovde, a mislim i da publika u Srbiji bolje nego drugde poznaje Tolstojev roman”, rekao je Šahnazarov 12. oktobra na konferenciji za novinare u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uoči premijere svog novog filma koji počinje da se prikazuje u više od 40 bioskopa.
Prema mišljenju Šahnazarova, Beograd je važan grad za svakog ruskog režisera.
Šahnazarov je rekao da nije sebi postavio zadatak da se film razlikuje od prethodnih ekranizacija.
“Iskreno, nisam ih mnogo ni gledao. Želeo sam da film bude zanimljiv – i meni i publici. Poznati tekst je tu, to je Tolstoj, ali ono po čemu se film razlikuje jeste to što donosi pogled muškarca na celu stvar. Ovde je glavni junak Vronski”, rekao je Šahnazarov, koga je primio tokom dana i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji ga je pozvao na naredni Fest i najavio specijalno priznanje Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Podsetivši da se “u romanu Vronskom posle Ane gubi svaki trag, odlazi u rat u Srbiji i nestaje”, Šahnazarov je rekao da je njega ”oduvek interesovalo kako muškarac može da živi noseći takav teret, optužbu društva i možda krivicu za Aninu pogibiju”.
Radnja filma odvija se u vreme rusko-japanskog rata, u Mandžuriji. Hirurg ruske vojne bolnice je Sergej Karenjin, koji spašava život nekolicini ranjenih oficira, među njima i već sredovečnom grofu Vronskom. Kada sazna za njegov identitet saopštava mu da je surova igra sudbine što mu je baš on spasao život, jer ga smatra odgovornim za tragediju svoje porodice. Postavlja mu pitanje koje ga muči celog života: šta je nateralo njegovu majku na kobni čin? Posle kraćeg oklevanja Vronski odlučuje da ispriča svoju priču o tragičnoj ljubavi sa Anom Karenjinom. On se vraća u prošlost i sa Aninim sinom deli sećanja čiji je zatočenik 30 godina, zapažajući da se ljudi sećaju samo onoga čega žele da se sećaju.
“Imali smo dva scenarija, ceo projekat je trajao više od tri godine. Glumce sam birao na osnovu dugih proba”, rekao je Šahnazarov, dodajući da je u najužem izboru za ulogu Vronskog bio srpski glumac Miloš Biković.
Na kraju se odlučio za Maksima Matvejeva. Glavnu žensku ulgu igra Jelisaveta Bojarskja, a Aninog sina Kiril Grebenščikov.
Šahnazarov je primetio da u savremenom dobu nema tako velikih ljubavnih priča kao što je Tolstojeva, ali da su odnosi muškaraca i žena i dalje slični.
“Imam već prilično životno iskustvo. Više puta sam se začudio kako Tolstoj tačno opisuje te odnose, mnogo toga o čemu on piše i meni se desilo. Mislim da je roman zato tako čuven, jer daje kvintesenciju muško-ženskih odnosa, mada kao literarno delo nije besprekoran. Ustvari, kao da je prestao da bude deo književnosti i postao deo svetske svesti, poput nekog mita. Zato ga tako često i ekranizuju. Dakle, to su večne stvari, samo se danas više ne pišu takve priče”, rekao je Šahnazarov.
Inače, u filmu nema scene bacanja Ane pod voz.
“Nisam hteo film gde svi znaju kraj. Hteo sam nešto drugačije. Imamo scenu kada Vronski dolazi na železničku stanicu, ali ne i sam trenutak bacanja pod voz. Gledaoci sami smišljaju različita tumačenja, a ja nisam protiv toga”, izjavio je Šahnazarov, koji je od 1998. godine i generalni direktor studija Mosfilm.
Priča o ljubavi Ane Karenjine i grofa Vronskog, predstavljena iz muškog ugla, snimljena je kao film i kao televizijska serija od osam epizoda.
Gledaoci u Rusiji dobro su primili i film i seriju. Pozitivne ocene za seriju stigle su iz Milana i Bratislave, gde je do sada prikazana, a film posle Srbije odlazi u Švajcarsku, Indiju, Brazil, najavio je Šahnazarov.
Direktor distributerske kuće Fame Solutions Marko Čkonjević ocenio je da je jedan od velikih kvaliteta filma “Ana Karenjina, sećanje Vronskog” to što ruski autor priča rusku priču, te da je to donelo posebnu autentičnost nakon mnogobrojnih ekranizacija slavnog romana Lava Tolstoja u svetu.
Šahnazarov je rekao da, nakon završetka tog dugog i složenog projekta, oseća zadovoljstvo, ali se kao mlađi u tim trenucima osećao svečanije.
“Sećam se, posle prvog i drugog filma osećao sam da sam uradio nešto neverovatno. A sada su moja osećanja mirnija, mada sam naravno vrlo zadovoljan. Ipak, film je počeo svoj život, svoju sudbinu i ja tu više nemam uticaja”, rekao je Šahnazarov, reditelj filmova “Beli tigar”, “Paviljon 6”, “Kurir”, “Grad Nula”, “Iščezla imperija”, “Jahač po imenu smrt”…
(SEEcult.org)
