Salamon-De Smedt u Magacinu
Teorija koja hoda (TkH) predstavlja 15. septembra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu koreografije mađarske umetnice Eszter Salamon i Christine De Smedt iz Belgije, koje će prethodno gostovati i na festivalu savremene koreografije NOV.ples u Novom Sadu.
Salamon i De Smedt izvešće svoj najnoviji koreografski rad “Dance #2”, te prikazati video snimak “Dance #1/Driftworks”, komentarišući svoj postupak, ideje i tehnike, kao i pojedinosti iz predstave.
Rad “Dance #1/Driftworks” je nastavak istraživanja tehnologije telesnih izraza, koje je Eszter Salamon započela u radu Nvbsl (2006), zasnovanom na posebnim telesnim praksama i procesima posmatranja, mašte, osećaja i pamćenja raznih “telesnih sistema”. U radu “Dance #1/Driftworks”, De Smedt i Salamon konstruišu koreografije “nestalnih tela”, nudeći iskustvo putovanja između pažnje i namere izvođačâ kao i posmatračâ. Izrazi nastaju unutarnjim fizičkim kompozicionim radom, pre nego predstavljanjem likova i njihovih duševnih stanja.
Dance #1/Driftworks, foto: Herman Sorgeloos
“Dance #2” je pokušaj širenja potencijalnostî odnosa i opštenja između dva izvođača i publike, koji telesne gestove i reči meša u jedan nov, hibridan jezik.
Christine De Smedt i Eszter Salamon predlažu iskustva različitih odnosa koreografije i jezika, čime preosmišljavaju komunikaciju, iznova preispitujući napetost između smisla i značenja.
Duet je zamišljen u dva dela: slušanje i “izušćivanje” (mouthing), reči i gestove. Igre koje dve žene igraju, u kojima se poredak između govornih i pisanih jezika često dovodi u pitanje, nagoveštavaju saglasje i nesaglasje. Njihova sadržina osciluje između nasumičnog i mîsli. To bi se, prema navodima TkH-a, moglo uporediti sa izmišljanjem kroz zajedničko učenje nekog novostvorenog jezika, što je, moglo bi se reći, poetski nus-proizvod svakog istovremeno umetničkog i ljubavnog odnosa.
U radu “Dance #2” posmatrači i izvođači nastanjuju isti horizontalni prostor, pejzažu.
Dance #2, foto: Christine De Smedt
Mađarska koreografkinja, plesačica i izvođačica Eszter Salamon autorka je solo radova What A Body You Have, Honey (2001) i Giszelle (2001) u saradnji s Xavierom Le Royom, Reproductions (2004), rada za osmoro plesača, Magyar Táncok (2005) s mađarskim folk igračima i muzičarima, Nvsbl (2006), And Then (2007), te filma i koreografije u saradnji s Bojanom Cvejić i Without You I am Nothing (2007), koncerta i izvedbe u saradnji sa Arantxom Martinez. Njeni noviji radovi obuhvataju Voice Over (2009), rad koji je naručila i interpretirala Cristina Rizzo, kao i Dance for Nothing (2010), plesno predavanje na osnovu spisa Lecture on Nothing Johna Cagea iz 1949. U maju 2011. premijerno je izvela rad Tales of the Bodiless, muzičke ali ne naučne fantastike, u saradnji sa Bojanom Cvejić, Cedricom Dambrainom i Terreom Thaemlitzem.
Njena najnovija solo izvedba Melodrama prikazana je u junu 2012. na Documentary Forumu 2 u Berlinu.
Salamon je učestvovala i u umetničkom projektu 6Month1Location (2008), zasnovanom na samoorganizaciji i samoobrazovanju pri CCN-u u Monpeljeu, a u saradnji s grupom umetnika, 2009. je bila koselektorka i učesnica festivala In-Presentable 09 u Madridu.
Umetnički rad Christine De Smedt nalazi se između plesa/izvedbe, koreografije, koordinacije, organizacije i selekcije umetničkih projekata.
De Smedt je članica grupe Les Ballets C. de la B. u Gentu, a stvara od 1993: La Force fait l'union, fait la force, solo; Escape Velocity (1998), putujući projekat na Balkanu, kao i veliku, masovnu koreografiju 9x9 (2000-2005).
Nekoliko godina je sarađivala s Meg Stuart - Damaged Goods (1995-1999), a poslednjih deset godina s Mårtenom Spångbergom, Mette Edvardsen, Xavierom Le Royom, Philippom Gehmacherom, Vladimirom Millerom i Janom Ritsemom.
Od 2005. do 2008. učestvovala je u projektima sa Eszter Salamon, sa kojom je napravila Nvsbl, Dance #1/Driftworks, kao i grupni projekat Transformers.
Nedavno je izvela niz performativnih portreta raznih autora u vidu predstave, pod naslovom Four Choreograhic Portraits (I would leave a signature, The Son of a Priest, A Woman with a Diamond and Self-reliance).
De Smedt je bila selektorka umetničke radionice Summer Intensive. Takođe, učestvuje u projektu Le Roya Low Pieces, kao i u novoj koreografiji Mette Ingvartsen “Artificial Nature Project”.
Inače, prikazivanje rada “Dance #1/Driftworks” s komentarom traje, koliko i sama predstava “Dance #2”, oko sat vremena, a nakon toga sledi razgovor sa autorkama (na engleskom jeziku bez prevoda). Ulaz je besplatan, ali je broj mesta ograničen, a rezervacije su na broj telefona Teorije koja hoda: 064 64 9 77 35.
(SEEcult.org)
