Sećanje na Srebrenicu

Komemoracija žrtvama u Srebrenici održana je 11. jula u Potočarima, a sećanje na više od 8.000 ubijenih organizovano je i u Sarajevu, Hrvatskoj, kao i u Beogradu, gde su poštu poginulima odale prethodne večeri nevladine organizacije i građani.

Sarajevski ratni teatar (SARTR) organizovao je, u saradnji sa Umetničkom galerijom Bosne i Hercegovine i brojnim umetnicima “Dan sećanja na genocid u Srebrenici”, koji obuhvata performans, izložbu i premijeru radio drame “Skinuću ti zvezde u kašiku” Edina Krehića.

U Umetničkoj galeriji BiH organizovano je reizvođenje performansa “Ostavi trag u njihova sećanja”, nastalog pre tri godine, tokom kojeg umetnici i svi koji to žele čitaju imena više od 8.000 poginulih građana Srebrenice.

U istom prostoru postavljena je i izložba Velije Hasanbegovića “Potočarske sene”, uz muzički nastup Ženskog vokalnog ansambla "Corona", violončelistkinje Belme Alić i flautistkinje Esme Sulejmanagić.

     Velija Hasanbegović, Potočarske sjene

Program obuhvata i premijerno slušanje radio drame “Skinuću ti zvezde u kašiku” Edina Krehića, realizovane u koprodukciji Redakcije dramskog programa BHRadija 1 i SARTR-a, u režiji Miralema Ovčine.

Performans "Ostavi trag u njihova sećanja" okupio je umetnike iz različitih domena delovanja iz potrebe da se, kako je navela dramaturškinja SARTR-a Dubravka Zrnčić Kulenović, poklone žrtvama genocida, da iskažu saosećanje sa preživelima i da na dostojanstven i kreativan način podignu svest o važnosti sećanja na sve nevino stradale Bosance i Hercegovce.

Projekat je nastao na inicijativu SARTR-a, a ove godine su se u njegovu realizaciju uključili glumci sarajevskih pozorišta, likovni umetnici, muzičari i pisci.

Drama “Skinuću ti zvezde u kašiku” posvećena je deci koja su grubo i prerano ostala bez roditelja. Govori o detetu i njegovom brižnom ocu u Srebrenici, njihovoj porodičnoj sreći, ljubavi, igri, učenju... i rastanku, kao i o tome kako ta deca - sada već odrasli ljudi, idu dalje u nadi da njihova deca neće doživeti istu sudbinu”, naveo je autor Edin Krehić, urednik portala Al Jazeere Balkans, koji je i autor romana "Čuvaj se" i nagrađenog "Jednog dana doći ću, oče".

Direktor SARTR-a Nihad Kreševljaković izjavio je da “genocid u Srebrenici nije samo bosanska, već planetarna katastrofa, a negiranje počinjenog genocida odraz je najmračnije strane te iste planete”.

“Kao društveno odgovoran teatar osećamo obavezu da obeležimo ovaj datum, te pozivamo sve sugrađane da nam se pridruže i zajedno sa nama pročitaju imena žrtava, napišu svoja osećanja ili samo da nam se pridruže”, poručio je Kreševljaković.

U Sarajevu je u Velikom parku otkrivena i skulptura Srebreničanina Rame koji je u julu 1995. godine dozivao sina Nermina da se preda srpskim vojnicima, uveren da će iti na sigurnom. Autor skulpture je umetnik Mensud Kečo, a na tabli pored zapisano je: "Jedan od najpotresnijih prizora srebreničkog genocida nad nedužnim bošnjačkim stanovništvom je scena kada otac Ramo doziva svog sina Nermina da se preda i da im srpski vojnici tobože neće 'ništa'. Ramu u njegovog sina Nermina tim za ekshumaciju je pronašao u masovnoj grobnici nedaleko od Srebrenice 2008. godine".

Povodom 20 godina od zločina u Srebrenici, na sajtu famamethodology.net postavljena je i video dokumentarna animacija mapiranja i rekonstrukcije događaja iz jula 1995. godine – “Škola znanja: Srebrenica - mapiranje genocida i post-genocidno društvo”.

Kao jedna od 12 tema kojom se bavi taj edukativni paket je i poricanje genocida.

Paket sadrži video predavanja koja su održali, između ostalih, i Branka Prpa, Jean Rene Ruez, Hasan Nuhanović, Yair Auron, Florence Hartmann, Dubravka Stojanović i Sonja Biserko.

Projekat je nastao u kreativnoj produkciji FAMA Metodologije i “Kulture sećanja” Galerija 11/07/95 i uz finansijsku podršku britanske ambasade u BiH, a predstavlja univerzalni edukativni model koji je alternativa političkoj manipulaciji istorije. Namenjen je studentima, institucijama, univerzitetima, istraživačima, bibiliotekama i svima koji se žele baviti izučavanjem genocida u Srebrenici.

U Potočarima je postavljena i instalacija “One milion bones/Milion kostiju”, čiji je cilj povezati mlade ljude koji su poslali poruku “Stop genocide denial! – Prestanimo poricati genocid!”

Instalacija je postavljena u organizaciji Centra za postkonfliktna istraživanja, u okviru četvorodnevnog omladinskog događaja “Obični heroji/Milion kostiju”, koji je okupio oko 150 mladih iz više od 20 zemalja.

Centralna komemoracija žrtvama u Srebrenici održana je 11. jula u Memorijalnom centru Potočari, gde se okupilo više desetina hiljada ljudi i visokih zvaničnika iz sveta i regiona.

Među njima je bio i srpski premijer Aleksandar Vučić koga su dočekale majke žrtava Srebrenice, a nakon što se upisao u knjigu žalosti, položio cveće i poklonio se senama stradalih, napadnut je čvrstim predmetima bacanim iz grupe okupljenih, koja je skandirala "Alahu egber", "Umri četniče"... Delegacija Srbije potom je brzo evakuisana.

U Beogradu je 11. jula trebalo da bude održana akcija #sedamhiljada, posvećena žrtvama u Srebrenici, ali je zabranjena, kao i ostali skupovi koji su bili najavljeni ispred Skupštine Srbije. Predstavnici nevladinih organizacija i gradjani ipak su 10. jula odali poštu srebreničkim žrtvama paljenjem sveća u Pionirskom parku, okruženi jakim policijskim snagama koje su ih razdvajale od grupe pripadnika desničarskih organizacija.

Uprkos zabrani okupljanja, pripadnici Srpskog sabora Zavetnici okupili su se u blizini Skupštine Srbije, gde se pojavio i lider radikala Vojislav Šešelj.

U vreme predviđeno za akciju #sedamhiljada, predstavnici nevladinih organizacija održali su konferenciju za novinare u Medija centru, koji je obezbeđivala policija, a ocenili su  da Vlada Srbije nije rasčistila sa desničarima i da je zabrana okupljanja pokazatelj da imaju isti politiku.

Inicijator akcije #sedamhiljada, novinar Dušan Mašić, izjavio je da zabrana tog skupa i činjenica da samo jedan čovek - premijer, ima pravo da oda poštu žrtvama, predstavlja tragediju sa kojom se Srbija suočava 2015.

Mašić smatra i da je, i pored policijske zabrane akcije, ostvaren veliki uspeh, jer se o Srebrenici govori već dva i po meseca, a ne samo par dana.

“Uspeli smo da ukažemo šta je pravi problem, a on se svodi na reč genocid, i to je reč koju danas većina ljudi u Srbiji, ni većina političke elite nije spremna da izgovori”, rekao je Mašić, koji se proteklih nedelja suočio sa mnogobrojnim pretnjama na društvenim mrežama.

Pošta žrtvama u Srebrenici odata je i u pojedinim hrvatskim gradovima - mimohodima sa porukama da taj zločin ne sme da se zaboravi i da nikada ne sme da se ponovi. U Zagrebu je polusatna šetnja održana u centru grada, u organizaciji Veća bošnjačke manjine, a slična okupljanja bila su i u Rijeci, Dubrovniku, Vukovaru…

(SEEcult.org)