Šijan: Možda i moji filmovi znače nešto novoj generaciji
Nagrade Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji svečano su uručene 16. decembra u Beogradu rediteljima Slobodanu Šijanu i Darku Bajiću i autorima animiranog filma Veri Vlajić i Miroslavu Jeliću.
Predsednik UFUS-a Milan Knežević uručio je na svečanosti u Aeroklubu i nagrade za filmsko stvaralaštvo u 2022. godini. Dobitnici su reditelji igranih filmova Radivoje Andrić za “Leto kada sam naučila da letim” i Dušan Milić za “Mrak”, snimatelj dokumentarnog filma “Mali i veliki” Miodrag Milošević i scenaristkinja i rediteljka animiranog filma “Stvaranje – prvi kosmos” Jelena Bešir. Memorijalnu nagradu “Jovan Aćin” za 2022. godinu dobila je Marta Popivoda za režiju filma “Pejzaži otpora”.
Slavni reditelj i scenarista Slobodan Šijan, zahvalivši na priznanju, napomenuo je da je prvu nagradu za životno delo dobio pre 15 godina u Sloveniji, a drugu pre šest godina u Hrvatskoj.
“Lepo je da sam je dobio i u Srbiji sada. Mi smo postali kinematografija sa ozbiljnom tradicijom. Sećam se mojih dolazaka na ove dodele nagrada kada sam bio mlad čovek. To su sve bili ljudi čiji su me filmovi inspirisali da ja radim dalje u ovoj profesiji. Ovo priznanje mi pokazuje da možda i moji filmovi mogu da znače nešto novoj generaciji”, izjavio je Šijan.
Vera Vlajić je istakla da je u UFUS-u doživela mnoge lepe trenutke.
“Došla sam u Udruženje kao jedna od najmlađih u ovoj profesiji, a evo me sada kao jedne od najstarijih. Prošlo je mnogo godina, za kratko vreme. Tu se nekako uklapa i animacija - mnogo godina, malo minuta. Za kratki film u proseku treba dve godine da biste uradili pet do sedam minuta, koji protrče na filmu”, rekla je Vera Vlajić.
Veliki je problem, kako je dodala, to što “kratki film nema svoj život, ako se ne vidi na festivalu, ne vidi se nigde, televizije ne prepoznaju kratkometražni film, a imamo ih jako veliki broj i to u svim žanrovima”.
Darko Bajić je izrazio zadovoljstvo što su mu priznanje dodelile kolege, jer “reditelj je jedna usamljena biljka, koju mnogi vetrovi mogu da slome”.
“Često smo nesigurni i samo čekamo trenutak da se upale kamere, da postanemo filmski heroji, da uleti filmska ekipa od 100-150 ljudi. Sve se dešava brzo, puno je buke i uživate u tome, ali onda sve to prođe i opet ostanete sami. Srećom, tu je onda porodica”, rekao je Bajić, ističući da je veliki deo nagrade zaslužila njegova supruga, a da mu mnogo pomaže i ćerka, producentkinja Darja Bajić Božović.
Bajić je izjavio i da je “ponosan što veliki deo srpske kinematografije danas čine oni koji su prošli kroz beogradsku školu”, u kojoj su Šijan i on bili profesori.
Miroslav Jelić je zahvalio kolegama na nagradi koju smatra i priznanjem za srpsku animaciju uopšte.
“Moja prijateljica i koleginica Vera već je rekla u kakvom je položaju animirani film. Dodao bih da je to mukotrpan posao kao kod srednjevekovnih prepisivača. Olovku drži ruka, ali radi celo telo. Pritom su tu uvek i finansijski problemi. I što smo uvek bili na repu. Zato ovo shvatam kao priznanje ne samo sebi, nego i srpskoj animaciji, tim pre što je u jednoj godini bilo sluha da se dodele dve nagrade i meni i Veri”, izjavio je Jelić.
(SEEcult.org)
