Simboli oktanskog doba
Doktorski umetnički projekat Marka Kalezića “Simboli oktanskog doba” biće predstavljen od 24. septembra u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, a obuhvata serijal litografija na kojima su prikazani simboli perioda koji je, prema navodima autora, više nego bilo koji drugi izmenio sve segmente naših života.
Prema rečima Kalezića, oktansko doba se zasnivalo na jednostavnim, ali efikasnim mehaničkim rešenjima, a a dve značajnije oblasti tog doba su naftna i auto-industrija.
Nisu postojali senzori za vlagu, kišu ili dodir - senzori radi senzora. Taj period je imao prepoznatljiv karakter, iako je ponekad bio grub, pa čak i neprijatan. Odrednice i kontrasti su bili jasni, i nije bilo sivila (ako izuzmemo izduvne gasove benzinskih i dizel motora). Kako je vreme odmicalo, oktansko doba je ušlo u tranzicioni period ka gasnom, i pomenuti kontrasti i oštrine su polako potisnute, a prostor je počela da zauzima ogromna siva zona neutralnih objekata.
Kalezić prikazuje svet bez nepotrebnih detalja, navigacije, servo i ostalih uređaja kojima je teško zapamtiti skraćenice - to je svet velikana oktanskog doba.
Buba, litografija, 70x100, 2015.
Sam likovni prikaz je išao ka redukovanju detalja na predmetima i fokusiranju na njihovu suštinu.
Predmeti koji simbolizuju oktansko doba, kako navodi autor, nisu plod hiperproizvodnje, već inventivnosti njihovih autora. Uspeh brenda se nije postizao ispraznom reklamom, već visokim kvalitetom proizvoda.
Među prikazanim radovima se nalaze litografije Citroenovog modela “DS” (rad Šarl), Folksvagenove “bube” (Buba) i Fordove “viktorije” (Pobeda).
Prvi “Citroen DS”, zvani “ajkula”, koji je proizveden davne 1955, unapredio je sve elemente u auto-industriji. Od konstrukcije i materijala, do kontrolnog sistema, bezbednosti i načina vožnje. Ovaj model je bio najbolji francuski automobil i samim tim vozilo predsednika Šarla de Gola. Prilikom atentata na poznatog generala 1962. godine, “ajkula” je pogođena sa više od 140 metaka. Gume na drugoj osovini su bile izbušene, ali zahvaljujući savršenom hidrauličkom sistemu, prilagodljivom neravninama, vozač je uspeo da odveze predsednika na sigurno.
Naftne pumpe i platforme su sigurno najčudesnije naprave oktanske epohe. Kalezić predstavlja na izložbi niz pumpi i platformi kroz radove “Ritam”, “Trio”, “Delta” i “Alabama”. Slika jedne naftne platforme je impresivna, ali njihova impozantnost je jasna tek na satelitskom snimku Meksičkog zaliva, južno od obale Alabame u SAD, gde 3.500 platformi prave iluziju ogromnog koralnog grebena. Jedna platforma tog tipa je bila inspiracija Kaleziću za delo “Alabama”.
U sumrak, železne konstrukcije pumpi na naftnim poljima postaju siluete koje se u taktu metronoma ritmično spuštaju i podižu. Ova slika je vidljiva na litografiji “Ritam”. Pumpe daju najupečatljiviji prizor kada više njih, u kontraritmu i pod različitim uglovima, prave igru masivnih gvozdenih čekića.
Marko Kalezić rođen je 1971. godine u Beogradu, gde je diplomirao grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti 2000. godine, a magistrirao 2003. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na FLU.
Učestvovao je na više od 80 kolektivnih izložbi, bijenala i trijenala u zemlji i inostranstvu.
Jedan je od osnivača umetničke grupe Liht Blau, koja je nastala 2002. godine u Beogradu. Takođe je jedan od pokretača časopisa za negovanje klasičnih grafičkih tehnika “Autorski otisak” od 2007. godine.
Član je ULUS-a od 2001. godine.
Izložba u Centru za grafiku i vizuealna istraživanja biće otvorena do 10. oktobra.
(SEEcult.org)