• Search form

18.03.2024 | 19:18

Sirano kao herojska tragikomedija

Sirano kao herojska tragikomedija

Predstava „Sirano“ Edmona Rostana u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića, koji u fokus čuvenog francuskog komada stavlja pitanja „ima li smisla žrtvovati ljubav za slobodu i da li je moguća sloboda bez ljubavi“, biće premijerno izvedena 19. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a naslovnog junaka igra Dragan Mićanović.

Druga linija drame, kroz lik grofa De Giša, koga igra Anita Mančić, razmatra „da li je moguće imati i moć i slobodu i ljubav ili se nešto od ovo dvoje žrtvuje zarad moći, da li to mora da se isključuje međusobno i zašto je to tako komplikovano“, izjavio je Stojanović 18. marta na konferenciji za novinare.

„Kada bismo znali odgovore ne bismo ni pravili predstavu. Mi pokušavamo da pevamo o ljubavi i slobodi kroz Rostanove stihove. U ovoj adaptaciji priču počinjemo od kraja i nudimo bogat švedski sto različitih karaktera, odnosa i situacija“, kazao je Stojanović.

Rostan je komad „Sirano de Beržerak“ definisao kao herojsku komediju, dok je u ovoj verziji to tragikomedija.

„Pisca nismo falsifikovali, ali nismo ni pravili muzej. Za mene je ova predstavu i tradicionalna i savremena, pritom aktuelna“, izjavio je reditelj, koji je i umetnički direktor JDP-a.

Pominjući da je Sirano njegov dečački san i da je to prvi pozorišni komad koji je pročitao još kada je imao deset godina, zahvalio je upravi kuće što je omogućila veliku ansambl predstavu i da se neke tehnički i organizaciono teške stvari na sceni dešavaju s lakoćom.

Dragan Mićanović je priznao da ga je iznenadio poziv da igra Sirana.

„Već sam se lagano pripremao za Kralja Lira. Kada su mi ponudili Sirana nisam znao da li da ih volim ili da ih mrzim. Želeo sam ranije da ga igram, ali mislio sam da je SADA moje vreme za Sirana prošlo, da to treba da radi neko mlađi. Onda sam pročitao Gorčinovu adaptaciju i po ko zna koji put ponovo se zaljubio“, rekao je Mićanović.

Kako je dodao, za njega je bila privilegija da, zajedno sa celom ekipom, „prezimi zimu ’24. uz Rostanove vanvremenske i prelepe stihove“.

Anita Mančić je takođe rekla da se začudila kada joj je dat muški lik, ali da joj je reditelj dozvolio da se igra s tom ulogom i pozicijom moći, tako da joj je to bilo jedno od slađih putovanja.

U ovoj verziji postoje dve Roksane, igraju ih Marija Vicković i Nina Martinović, a zaljubljeni Kristijan je Joakim Tasić.

Autor dizajna plakata: Mirko Ilić

U predstavi igraju i: Nebojša Milovanović, Marko Janketić, Stefan Jevtović, Slobodan Tešić i veliki broj (desetak) mladih glumaca.

Prevodilac je Milan Dimović, scenograf Gorčin Stojanović, kostimografkinja Lana Cvijanović, scenski pokret oblikovala je Milica Cerović, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović izrazila je veliko zadovoljstvo što se Sirano po prvi put postavlja u tom pozorištu, i to sa divnom autorskom i glumačkom ekipom.

Edmon Rostan (1868-1918), francuski pisac i dramatičar, u epohi naturalizma oživeo je romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov „irano de Beržerak“ je od pariske premijere 1897. osvojio publiku i do danas se održao na pozorišnim repertoarima. Beogradska praizvedba održana je 21. marta 1914. godine.

Kao pesnik, idealista, hrabar, duboko osećajan čovek koji se razmeće hrabrošću kako bi prikrio nesigurnost po pitanju fizičkog izgleda, čovek koji duhovitošću štiti ranjivo srce, i u izvesnom smislu produžetak linije Tužnog Pjeroa, „Sirano“ je najuspeliji Rostanov junak. U njega je Rostan ulio sav svoj romantični žar i strast prema Idealu i sa njim deli mnoge osobine: integritet, nezavisnost, hrabrost, entuzijazam, odbijanje da pravi kompromis sa svetom, prikrivanje osećajne pesničke duše iza sklonosti ka zbijanju šala. Uprkos tome što Rostan nije (kao Sirano) imao groteskni fizički izgled koji bi ga obeshrabrio, strah od neuspeha koji je pripisao svom junaku imao je i on sam. Rostan je Sirana stvorio po slici sopstvene duše, tvrdila je njegova supruga.

Prva repriza predstave „Sirano" na velikoj sceni „Ljuba Tadić“ JDP-a je 23. marta.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r