Skulpture Caranovića
Svestrani umetnik Predrag Caranović izdvojio je iz dugogodišnjeg opusa za samostalnu izložbu u Galeriji ’73 u Beogradu reljefe i makete skulptura za javne spomenike, koje prvi put predstavlja publici.
Do sada je viđen samo deo Caranovićevog bavljenja skulpturom, a različite koncepcije izložbe u Galeriji ’73, koja će biti otvorena od 15. do 27. avgusta, menjao je gotovo do poslednjeg časa.
Prema rečima Caranovića, stalni počeci odredili su sintaksu njegovog života i postavili pritom svojevrsnu pravilnost, jer diskontinuitet prelazi u kontinuitet.
“Stereotip o kontinuitetu je teško primenjiv u mom slučaju. Stvari su se dešavale. Nikada nisam razmišljao, ono što se kaže, o sledećem koraku, radio sam šta sam hteo, što sam mogao, i što mi je trenutak nalagao. Morao sam da pravim kompromise jedino sa samim sobom, pa kad kad mi je i to teško išlo. Zbog toga sam se trudio da finansijski ne zavisim samo od skulpture. Uvek sam radio još nešto, što mi je u manjoj ili većoj meri pružalo finansijsku sigurnost. Nisam se u dovoljnoj meri bavio sobom u smislu izgradnje karijere. Zadržao sam intimu stvaranja, ali sam izgubio javnost predstavljanja”, naveo je Caranović, definišući svoj višedecenijski rad.
Caranović je renesansna načela sa više ili manje uspeha dosledno sprovodio kroz ceo život i rad. Zbog toga se ne može predstavljati samo kao skulptor, već se mora imati na umu i njegovo iskustvo istoričara umetnosti, predavača, fotografa, kustosa, bibliotekara, zanatlije, montažera, filmofila, aktiviste... navela je istoričarka umetnosti Snežana Stamenković povodom izložbe.
Sav mnogostruki splet zanimanja Caranovića začet je u njegovom ranom formativnom periodu, koji nije imao konvencionalan tok. Ta okolnost mu je, kako je navela Snežana Stamenković, u velikoj meri omogućila da razvije individualnost i autonoman jezik, i da ih kao svoju odliku zadrži u radu do danas. Taj jezik je podrazumevao sposobnost neformalnog mišljenja i spajanja naizgled nespojivih stvari u zaokruženu celinu.
Rođen 1955. godine u Kladovu, Caranović je završio istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1980. Samostalno se edukovao u vajarskim radionicama Lale Subotičkog i Mome Krkovića…
Kao i veliki broj sada priznatih umetnika, najpre je pohađao školu u Šumatovačkoj koja je kasnih 60-ih i početkom 70-ih bila vrlo popularna, jer je sadržaj koji je nudila bio dobra osnova za upis na Akademiju. Caranović je u poslednjem času upisao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, umesto Akademije, što je donekle promenilo i njegov umetnički angažman.
Dok je radio kao kustos u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Caranović nije izlagao gotovo 20 godina zbog sukoba interesa.
Član je ULUS-a od 1980. godine i dobitnik nekoliko nagrada.
Izlagao je na brojnim izložbama u zemlji i u inostranstvu, a dela mu se nalaze u više muzeja u Srbiji i inostranstvu i privatnim kolekcijama.
(SEEcult.org)
