• Search form

13.02.2019 | 17:22

Skupa cena slave

Skupa cena slave

Roman “Za sutra najavljuju konačno razvedravanje” Branka Rosića, novinara, urednika, pisca i nekadašnjeg pank muzičara, privukao je 12. februara u Jugoslovenskoj kinoteci veliku pažnju kolega i poštovalaca, uz pohvale za priču o sudbinama dva brata, ali i surovoj društvenoj stvarnosti, skupoj ceni slave, migrantskom životu, medijskoj sceni…  

Britanski ambasador u Srbiji Denis Kif, dramaturškinja Biljana Srbljanović, pisac Filip David i novinar Teofil Pančić, predstavili su Rosićev roman u punoj sali Jugoslovenske kinoteke, koja od 11. do 14. februara prikazuje u svom muzeju u Kosovskoj i izbor filmova tog svestranog autora, prvog državljanina Srbije koga je britanska kraljica Elizabeta II odlikovala za lični doprinos razvoju kulturnih veza dve zemlje.

Britanski ambasador istakao je da celokupna Rosićeva estetika, stvaralaštvo i profesionalnost predstavljaju most između Britanije i Srbije, prenela je Laguna. “Takav je slučaj i sa njegovim novim romanom koji svoje junake vodi po pabovima Sohoa, feribotima i ostrvima... kroz urbanu kulturu Mančestera. Čitalac iz Britanije može da oseti dozu nostalgije u lavirintu referenci na bliske geografske lokacije ili omiljene brendove piva”, rekao je Kif.

Foto: Igor Pavićević (Nedeljnik)

Pisac Filip David istakao je da Rosić pripada grupi pisaca koji “žestoko pišu o stvarnosti”, verno opisujući današnje vreme, obeleženo “primitivizmom i prostaštvom”.

“Knjiga je inspirativna zato što pokreće mnogo tema za razgovor, a naročito kada govori o migrantima. Meni je bio zanimljiv i opis medijske scene, gde se mediji nalaze između korupcije, laži i demagogije”, naveo je David.

I Biljana Srbljanović, kojoj se Rosićeva knjiga dopala iz mnogo razloga, rekla je da u novoj knjizi “strovaljuje najgore istine o nama samima i trenutku u kojem živimo”.

Tačno opisujući mlade ljude, poput generacije njenih studenata, Biljana Srbljanović istakla je da Rosić sve to čin na blag, poseban način, ne obračunavajući se bilo sa kim. “Nema nijedne pogrešne, teške reči, osim kada govori o svojoj generaciji koja nije uspela da napravi makar jednu savremenu vrednost koja bi mogla da zameni ideološku liniju koja podrazumeva postere u dečjoj sobi: postere dinsaurusa, Harija Potera, pa preko Zvezde i Partizana sve do Putina i izmišljenog pokreta Čast”, rekla je Biljana Srbljanović, ocenjujući da bi roman mogao da se pretoči u izuzetnu seriju.

Foto: Igor Pavićević (Nedeljnik)

Teofil Pančić istakao je da Rosić ume da prepozna famoznu društvenu stvarnost, kako u vreme svoje mladosti, tako i sadašnji trenutak. “Ponekad mi se čini da se ponaša kao adolescent, a nekad i kao neko ko je ostvario sve u životu i karijeri”, rekao je Pančić, dodajući da je roman pročitao sa zadovoljstvom, jer Rosić ume da prepozna detalje, ali nije banalan, već autentičan.

Odlomke iz romana, koji prati sudbine popularnog TV voditelja i njegovog brata - bivše rok zvezde koja je uoči rata napustila Jugoslaviju i emigrirala u Britaniju, čitao je glumac Svetozar Cvetković.

Foto: Igor Pavićević (Nedeljnik)

U britanskom duhu je i Rosićev izbor filmova koji su na programu Muzeja Jugoslovenske kinoteke (Kad biDemoni, Ubistvo u Orijent ekspresu, Kvadrofonija, Dve čadjave dvocevke, Trejnspoting, Sneč, Četiri venčanja i sahrana i Kraljev govor).

Prema rečima Rosića, britanske filmove i serije odlikuje najmanji mogući stepen kompromisa zbog čega se ne štedi ni u eliminaciji omiljenih junaka. Kod britanskih filmova mu se dopada i socijalni angažman koji ga, kako je rekao u intervjuu za časopis Kinoteka, ponekad i preplaši.

Gledajući britanske filmove, kako je rekao, pomislimo da su neki lomovi mogući i u zemlji koja se trudi da ispuni kriterijume za ulazak u EU, poput Srbije, baš kao i u zemlji koja napušta EU.

“Da su ti egzistencijalni lomovi mogući iza ugla Vračara baš kao u Oldam stritu u Mančesteru i da je strah od krčanja creva isti na Dorćolu baš kao u londonskom Luišemu. S druge strane, britanski filmovi rušili su norme i udarali po predrasudama. Stiven Frirs je rušio rasne i seksualne barijere... Pre nekoliko meseci u Oksfordu sam razgovarao s jednom izuzetno obrazovanom Engleskinjom o krimi romanima i serijama. I volim što je kod njih krimić vrhunsko štivo, dok je u našoj literaturi i filmu sve obuzeto levitiranjem, intelektualnim prenemaganjem, pa se krimići smatraju bulevarskim žanrom. A Skandinavci su, učeći i od Britanaca, izvezli svoju kulturu u knjižare i na TV ekrane sveta”, naveo je Rosić, koji je autor i romana “A tako je dobro počelo”.

Foto: Stefan Stojanović (Mondo)

Prema njegovim rečima, filmski ukus formirao je na Festu, koji ni danas ne propušta, ali i u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj.  

“Danas u doba daunloudovanja nemamo tu draž i jednim klikom svoje želje transponujemo u stvarnost, ali to očekivanje naslova na Festu i u Kinoteci spada u odrastanje u kojem su se bildovale mašta i kreativnost koje će postati moja sredstva rada”, naveo je Rosić, svojevremeno član bendova Urbana gerila i Berliner strasse.

Rođen u Beogradu, Branko Rosić zamenik je glavnog urednika magazina Nedeljnik i glavni urednik publikacije festivala Egzit 20 godina EXIT aktivizma. Sarađivao je i u pisanju Leksikona Yu mitologije i objavljivao tekstove u časopisima Playboy, Elle, L’Europeo, Cosmopolitan, Max, National Geographic, B92 online, Fame. Po obrazovanju je diplomirani mašinski inženjer. Svoj prvi roman A tako je dobro počelo objavio je 2015.

Radio je intervjue sa svim značajnim ličnostima iz kulture i pop kulture na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i nekoliko intervjua sa značajnim ličnostima svetskog rokenrola, kao što su Stiven Patrik Morisi (The Smiths), Stiv Heket (Genesis), Ijan Anderson (Jethro Tull), Šarlin Spiteri (Texas), Ijan Gilan (Deep Purple), Žan Žak Barnel (The Stranglers), kao i sa piscima Tarikom Alijem, Tonijem Parsonsom, Frederikom Begbedeom, Juom Nesbeom, umetnikom Grejsonom Perijem… Jedan je od prvih srpskih muzičara koji su dali intervju za uticajni engleski muzički časopis New Musical Express (NME).

Britanska kraljica Elizabeta II odlikovala ga je Medaljom Britanske imperije (BEM) za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza Velike Britanije i Srbije.

*Naslovna foto: Stefan Stojanović (Mondo)

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r