Slučajevi cenzure u svetu umetnosti u 2017.
Srbija se našla među deset zemalja širom sveta u kojima su zabeleženi slučajevi cenzure u umetnosti u 2017. godini, prema evidenciji uticajnog onlajn magazina Hyperallergic.
Povod za učešće Srbije na toj listi je privođenje umetnika Vladana Jeremića i Uroša Jovanovića zbog odvojenih performansa u noći otvaranja rekonstruisanog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu u oktobru 2017, koje je izazvalo burne reakcije i na domaćoj, i na međunarodnoj umetničkoj sceni, a osudili su ga i kustosi MSUB-a.
Jeremić je priveden zbog performansa koji je bi deo programa “Salona nepotkupljivih”, a podrazumevao je nošenje papirnih maski s likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čiji je lik bio i na uramljenoj slici koju je Jovanović u odvojenom performansu pokušao da unese u MSUB, ali ga je sprečilo obezbeđenje. Obojica su posle ispitivanja u policiji pušteni.
Na listi zemalja sa slučajevima cenzure našli su se i Brazil, Kina, Mađarska, Poljska, Rusija, Turska, Uganda, Ujedinjeni Arapski Emirati i SAD, a negativno su pomenute i društvene mreže, koje preuzimaju sve važniju ulogu u vizuelnoj kulturi. Posebno je kritikovan Fejsbuk, uz navođenje primera cenzure fotografije 500 godina stare italijanske statue nagog Neptuna. Kao vid male osvete zbog onlajn cenzure, kako podseća Hyperallergic, digitalni umetnici Arvida Byström i Molly Soda objavili su knjigu Pics or It Didn’t Happen sa fotografijama koje su zabranjene na Instagramu, koji je takođe deo Fejsbuk imperije.
Brazil se našao na listi povodom zatvaranja izložbe “Queermuseum”, na inicijativu ultradesničarske grupe koja je ocenila da je reč o bogohuljenju i promovisanju pedofilije. Izložba o queer kulturi obuhvatala je više od 260 radova 85 umetnika, među kojima su bili i etablirana imena kao što su Lygia Clark, Cândido Portinari i José Leonilson. Galerija Santander Cultural, koju sponzoriše jedna španska banka, odlučila je da zatvori izložbu nakon što se suočila sa oštrim kritikama posetilaca i korisnika društvenih mreža.
U Kini su u oktobru cenzurisani radovi umetnika Zhaoa Bandija koji je trebalo da izlaže u Ulens centru za savremenu umetnost (UCCA) u Pekingu. Imigracione vlasti nisu mu dozvolile da unese u zemlju radove “Scenery with Cameras” (2015) i “Night View” (2015), što ukazuje na razmere masovnog nadgledanja i orvelovske atmosfere sa mrežom od, kako se procenjuje, više od 170 miliona postavljenih CCTV kamera i planom o instaliranju dodatnih 400 miliona u naredne tri godine.
Prema navodima Hyperallergica, u junu je sa izložbe “Real Hungary” u Collegium Hungaricumu u Beču uklonjen rad “See No Evil, Hear No Evil, Speak No Evil” (2017) umetničkog dua Lőrinc Borsos (Lilla Lőrinc, János Borsos), i to svega par sati uoči otvaranja. Prema navodima umetnika, koje je preneo ArtLeaks, direktorka tog kulturnog centra Mária Molnár odlučila je da ukloni taj rad sa motivom mađarske zastave i pre nego što ga je videla, procenivši da je politički i da bi mogao da predstavlja uvredu za nacionalne simbole. Umetnici su ocenili da je reč o kustoskoj autocenzuri usled paranoje da bi ta institucija mogla da izgubi državnu finansijsku podršku.
Poljska se našla na listi zbog slučaja smene Magdalene Sroke sa mesta direktorke Poljskog filmskog instituta, zbog čega su protestovali i vodeći evropski filmski autori i producenti, kao i više od 400 predstavnika poljske filmske industrije. Smenu direktorke najavio je ministar kulture Piotr Gliński, a to nije usamljen slučaj uklanjanja direktora vodećih kulturnih institucija koji ne idu uz liniju vladajuće partije. Takođe, u maju su studenti Akademije umetnosti u Varšavi morali da odustanu od izlaganja kopija skulptura školskog predsednika Adama Myjaka u tržnim centrima, u okviru izložbe “Dekadencja / Sklepik” koja je osmišljena kao omaž studentskom kafeu Eufemia. Uprkos peticiji zbog zatvaranja tog kafea, koji je bio omiljen i u umetničkim krugovima, Akademija je ostala bez reakcija, što je navelo kustose Agatu Grabowsku i Olgu Rusinek da organizuju izložbu kopija Myjakovih skulptura. Na dan otvaranja dobile su obaveštenje advokata komercijalne mreže Dekada, koja je naručila originalne skulpture od Myjaka, da kopije predstavljaju kršenje autorskih prava, pa su morale ostati prekrivene.
Rusija je na listi zemalja sa slučajevima cenzure pre svega zbog hapšenja i pritvaranja pozorišnog i filmskog reditelja Kirila Serebrenikova, direktora Gogolj centra u Moskvi, koji je pod njegovom upravom postao mesto niza liberalnih i progresivnih projekata, često kritički orijentisanih prema politici vlade i uticaju Ruske pravoslavne crkve. Zahteve za oslobađanje Serebrenikova uputile su i njegove mnogobrojne evropske kolege, uključujući i Evropsku filmsku akademiju. Između ostalih, i Bitef se pridružio se zahtevima za slobodu Serebrenikova, odbacujući kao neprihvatljive razloge za njegovo zadržavanje u kućnom pritvoru.
U Turskoj je cenzura uobičajena pojava, ali su vlasti tokom protekle godine otišle korak dalje zabranom gej kulturnih događaja.
Uganda je na listi povodom brutalnog prekida Queer filmskog festivala u Kampali u decembru, nakon policijske racije. Organizatori tog festivala su, prema rečima direktora Kamoge Hassana, optuženi za promovisanje pornografije i ohrabrivanje homoseksualnosti, kako je preneo Freemuse.
Cenzura u UAE takođe nije redak slučaj, a u decembru je na meti bila slika “Prosperity Without Growth” (2017) saudijskog umetnika Abdulnašera Gharema, koja je uklonjena sa Sajma umetnosti u Abu Dabiju zbog navodnog izazivanja verskih podela. Sporna slika je uklonjena sa javne izložbe, ali je ostavljena u pomoćnoj prostoriji, gde je kasnije i prodata privatnom kolekcionaru.
SAD su se takođe našle na listi zemalja sa slučajevima cenzure i to zbog promene politike prema umetničkim radovima koje prave zatvorenici u Gvantanamu. Za te promene saznalo se prilikom izložbe u Džon Džej koledžu u Njujorku, koja je otvorena do kraja januara, a obuhvata i desetak radova zatvorenika. Američka vlada odlučila je da se proglasi vlasnikom svih radova koji nastaju u Gvantanamu da bi sprečila njihovu potencijalnu prodaju i bilo koju mogućnost da novac od tih radova završi kao podrška terorističkim aktivnostima.
*Foto: Salon nepotkupljivih
(SEEcult.org)
