Soft Control

Retrospektivnom izložbom ambijentalnih instalacija Nataše Teofilović, koja će biti otvorena od 8. do 18. maja u Galeriji Doma omladine Beograda, započinje učešće DOB-a u trogodišnjem evropskom projektu “Soft Control”.

To je prvi projekat tih razmera u kojem učestvuje DOB, uz partnere iz Slovenije, Portugala, Letonije, Češke Republike, Španije, Hrvatske i Srbije, kako iz oblasti kulture i umetnosti, multimedije, nauke i tehnologije, tako i brojne naučne institucije.

Izložba Nataše Teofilović obuhvata tri ambijentalne postavke - “s.h.e”, “1:1” i “a|symmetry”.

Ambijentalnu postavku 3D animacije “s.h.e” čini pet kompjuterskih ekrana na kojima su animirani virtuelni karakteri. Animacija teče sa monitora na monitor stvarajući iluziju da se virtuelna bića kreću i kroz stvarni prostor. Kada se posetioci suoče sa virtuelnim likovima u nivou očiju, sfera komunikacije se prebacuje u svet iza ekrana, i virtuelni i stvarni prostor počinju da se preklapaju. Ova nezavisna, samodovoljna i izolovana bića ponašaju se po sopstvenim pravilma, funkcionišući kao živi digitalni svet. Na njih ne možemo da utičemo i ta situacija nam omogućava da pravimo razliku između stvarnog i virtuelnog sveta. Rad spada u kategoriju intra-aktivne, transdisciplinarne hibridne umetnosti koji preispituje granice između stvarnosti i virtuelnog prostora. Rad je godinu dana prikazivan u okviru stalne postavke u muzeju Ars Electronica u Lincu (Austrija) tokom 2007. i 2008. godine.

Ambijentalnu postavku 3D animacije “1:1” čini senka nevidljivog virtuelnog aktera u pokretu, većinom u trku, projektovana na pod. Bez fizičke interakcije korisnika, karakteri uvlače posmatrača u svet iza slike i na ovaj način virtuelni i stvarni prostor počinju da se preklapaju. Posmatraču se „podmeće“ zamena vlastite senke sa virtuelnom. Komunikacija je metod uspostavljanja identiteta u virtuelnom okruženju. Rad spada u kategoriju intra-aktivne, transdisciplinarne hibridne umetnosti i preispituje relaciju posmatrač – virtuelni karakter, odnosno granicu virtuelne slike i stvarnosti. Rad je uvršten u nagrađene radove selekcije žirija 15. međunarodnog festivala medijske umetnosti u Tokiju.

3D animacija “a|symmetry” komponovana je od jednog pokreta ruke virtuelnog karaktera. Umnožavanjem, rotacijom, simetrijom, refleksijom i vremenskim kašnjenjem ovog pokreta gube se početne karakteristike i on postaje apstraktna dinamička forma. Metaforički, rad simulira metod stvaranja sistema, gde svaka minorna promena, ukoliko prođe niz opservacija, "ravni prelamanja" daje stabilnu siku, kao u kaleidoskopu. “a|symmetry” govori o jedinstvu, čulnosti i nesavršenosti (a|symmetry) koji nas čine jedinstvenima. Rad je nastao na osnovu nagrađenog predloga projekta za Ars Electronica Collide@CERN konkurs i odnosio na stvaranje slike univerzuma koristeći telo virtuelnog glumca i kaleidoskop algoritam za kompoziting.

Prema navodima kustosa izlozzbe, istoriccara umetnosti Ivana Stanića, Natassa Teofilović je “autentičan fenomen i izvanredan reprezent hibridne umetnosti novih medija na našim prostorima”.

“Ona je autodidaktički evoluirala u skladu sa razvojem visokotehnološkog društva, od eksperimenata sa video radovima, instalacijama i performansima, devedesetih godina prošlog veka, u duhu neokonceptualne umetnosti, do hibridne umetnosti novog milenijuma. Kroz istraživanje prostora i ljudskog tela, umetnica ispituje razlike između virtuelne i opipljive stvarnosti. Svi njeni digitalni radovi poseduju strukturu, koju čini odnos između ambijenta i aktera, između belog, ispražnjenog prostora i identiteta virtuelne osobe koja je u njemu (kompjuterski generisani humanoidi)”, naveo je Stanić, ukazujući da je stvaranje 3D virtuelnih bića (generisanje reprezentacije čoveka u virtuelnom prostoru) zahtevalo poznavanje interdiscplinarnih veština, prvenstveno anatomije, animacije, kompjuterske nauke, performansa i glume, psihologije ponašanja i drugih srodnih disciplina.

Početna osnova za kreiranje virtuelnih bića Nataše Teofilović su telo i pokreti umetnice, a njihovom digitalizacijom (procesom razgrađivanja, redukcije i restrukturianja) i animacijom, te smeštanjem u prazan i beo prostor, ona preispituje tehničku i konceptualnu prirodu virtuelnih bića, njihov virtuelni identitet.

“Istraživanje tokom kreiranja virtuelnih bića jeste njen osnovni motiv, proces koji transformiše i samu umetnicu, jer virtuelna stvarnost razara identitet, a proces digitalizacije ga restruktuira. Prostor u radovima umetnice je prostor praznine (void). Njegova arhitektura uspostavlja se definisanjem granica, a njih stvaraju jedini konstruktivni elementi koji ga nastanjuju - virutelna bića sa svojim ponašanjem. Glavno polje istraživanja umetnice upravo je njihov način izražavanja, tj. njihovo istraživanje sopstvene prirode, identiteta, istorije i memorije. Njena virtuelna bića pokušavaju da komuniciraju i sa posmatračima. Pomoću komunikacije ona uspostavljaju identitet u virtuelnom okruženju čineći svoje postojanje „realnim“. Ovakvo ponašanje virutelnih bića u prostoru praznine je intra-aktivno, jer ne zavisi od posmatrača. Beo prazan prostor je njihov lični prostor”, naveo je Stanić povodom izložbe kojom DOB započinje projekat “Soft Control".

Projekat “Soft Control - umetnost, nauka i tehnološki nesvesno”, podržan od programa “Kultura 2007-2013” EU, biće realizovan do 2015. godine kao saradnja devet partnera iz sedam država, a obuhvata desetak 8 simpozijuma, 16 umetničkih solo izložbi/instalacija, više od 40 razgovora sa umetnicima, sedam velikih rezidencijalnih programa za umetnike i naučnike, zatim grupne izložbe, radionice, predavanja, performanse… Misija tog projekta je da otvori naučne laboratorije širim društvenim krugovima, počevši od umetnika, eksperata, do različitih obrazovnih entiteta... pa nadalje ka najširoj publici.

Uz DOB, partneri i koorganizatori projekta "Soft Control" su: Multimedijalni centar Kibla iz Maribora (nosilac i koordinator), Hangar (Fundació Privada Associació d' Artistes Visuals de Catalunya) iz Barselone,
Muzej savremene i moderne umetnosti iz Rijeke, Galerija O3one iz Beograda, Media Space RIXC iz Rige, CIANT - Internacionalni centar za umetnost i tehnologiju iz Praga, Univerzitet u Portu - Fakultet lepih umetnosti i KGLU iz Slovenj Gradeca.

Pokrovitelji projekta su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Skupština grada Beograda, a pridruženi partner u oblasti tehnologije je RCUB - Računarski centar Univerziteta u Beogradu. Projekat je pomogao i Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

(SEEcult.org)