Solidarnost festivala u regionu sa Ukrajinom

Početak ruske invazije na Ukrajinu, nakon dvogodišnje pandemijske krize koja je uzdrmala inače krhke kulturne scene u regionu, doživeo je praktično jednodušnu osudu. Brojni festivali, manifestacije i akteri u oblasti kulture pokušali su da bar programima skrenu pažnju na ukrajinske kolege i izraze sa njima solidarnost. Pojedini su ponudili i rezidencijalni smeštaj ugroženim umetnicima iz Ukrajine, ali i onima koji su bili primorani da napuste Rusiju kako bi izbegli hapšenje ili mobilizaciju. Ima i primera ličnog dostavljanja pomoći u Ukrajinu, poput Krokodilove akcije za prevremeno rođene bebe u Harkovu.

Prvi veliki međunarodni događaj u regionu po izbijanju rata u Ukrajini bio je jubilarni, 50. Fest u Beogradu, čije je otvaranje 25. februara proteklo u prilično sumornoj atmosferi, iako je bilo velikih razloga za slavlje poluvekovne istorije. Umetnički direktor i selektor Jugoslav Pantelić podsetio je da je Fest nastao i doživeo najveći uspeh u vreme Hladnog rata, ali je imao i mnoge izazove, ratove u okruženju, te dve godine apstinirao u vreme međunarodnih sankcija 90-ih. Ipak, veruje da osnivači Festa i svi drugi koji su ga vodili nisu mogli ni da pomisle da će 50. festivalsko izdanje biti otvoreno u vreme kada se pravi rat događa u bliskom okruženju.

“Nadamo se da će pobediti mir i razum i da ćete uživati u filmovima 50. Festa na način kao što ste to radili do sada i kao što ćete raditi najmanje još 50 godina do njegovog stotog izdanja”, poručio je Pantelić na otvaranju 50. Festa.

Zvezde svečanog otvaranja jubilarnog Festa bili su reditelj Emir Kusturica i glumac Predrag Miki Manojlović, dobitnici počasne nagrade “Beogradski pobednik”, koji su 50. Fest i proglasili otvorenim, nakon kratkih filmskih pregleda njihovog opusa i međusobnih komplimenata. Kusturica, koji važi za velikog prijatelja Rusije, nije se osvrtao na rusko-ukrajinski sukob, započet dan ranije.

Otvaranje 50. Festa, foto: VM/SEEcult

Jedna od prvih zvezda svetske umetničke scene koja se izjasnila protiv ruske invazije Ukrajine i pozvala na solidarost bila je zvezda performansa poreklom sa ovih prostora Marina Abramović. Ona je dan nakon početka rata pozvala na hitno zaustavljanje oružanih dejstava.

Navodeći da je rođena u Jugoslaviji – zemlji u kojoj su se ukrštale kulture sa zapada i Rusije sa istoka, Marina Abramović izjavila je da je poslednjih godina radila u Ukrajini i upoznala tamošnje ljude, koji su ponosni, jaki i dostojanstveni. “Izražavam punu solidarnost sa njima. Napad na Ukrajinu je napad na sve nas, na čovečanstvo. To mora prestati!”, poručila je Marina Abramović u kratkom videu na društvenim mrežama.

Nedugo nakon 50. Festa snažna solidarnost sa Ukrajinom izražena je već 3. marta i na najavnoj konferenciji 19. Beogradskog festivala igre, održanoj tradicionalno u zdanju Skupštine Srbije, u prisustvu državnih i gradskih zvaničnika, kao i ambasadora zemalja iz kojih dolaze umetnici. Oni su čestitali direktorki BFI Aji Jung na uspehu da prebrodi sve prepreke izazvane pandemijom, te iskoristili priliku da naglase važnost solidarnosti sa Ukrajinom.

Solidarnost sa Ukrajinom izrazili su zvaničnici ambasada Nemačke, Francuske, Belgije, Italije, Izraela, Holandije, Argentine i Kanade.

Nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib konstatovao je da je danas aktuelna još jedna kriza i istakao važnost solidarnosti sa ukrajinskim narodom, koja je na najbolji način, prema njegovoj oceni, pokazana 2. marta prilikom glasanja Generalne skupštine UN. “Juče je velika solidarnost pokazana kada je 141 zemlja usvojila Rezoluciju protiv agresije”, istakao je Šib, kome su se u sličnom tonu pridružili i ostali ambasadori, posebno pominjući da je za rezoluciju glasala i Srbija.

Samo se ambasador Kube, koja je inače bila jedna od 35 uzdržanih zemalja u UN, nije osvrtao na rusko-ukrajinski rat.

Najava 19. BFI, foto: VM/SEEcult 

Beogradski međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji je 2021. godine imao fokus na Ukrajinu, trebalo je ove godine da gostuje u KIjevu, a svečano je otvoren 11. maja u Domu omladine Beograda poziv na mir. 

Beldocs je 2021. godine, u saradnji sa festivalom Docudays iz Kijeva, organizovao fokus na savremeni ukrajinski dokumentarni film. “Ove godine u planu je bilo da mi idemo u Kijev, ali nažalost dogodila se invazija na Ukrajinu”, rekao je umetnički direktor festivala Marko Grba Singh.

“Želeo bih da poručim da mislimo da naše prijatelje u Kijevu, kao i na čitav ukrajinski narod koji prolazi kroz strahote razaranja. Mislim da je dužnost nas dokumentarista da skrećemo paznju na takve stvari i da nikada iz straha ne treba ćutati”, poručio je on.

Ukrajina je bila u fokusu 29. Festivala evropskog filma Palić (FEF), koji je prikazao sredinom jula filmove: “Refleksija” reditelja Valentina Vasjanoviča, “Loši putevi” Natalije Vorožbit, “Nosorog” Olega Sencova, “Stop Zemlia” Katarine Goronstai, “Ruže” Irene Cecenko i “Ova kiša nikada neće stati” Aline Gorlove. Program je realizovan u saradnji sa Ukrajinskim institutom, javnom ustanovom pri Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, koja olakšava međunarodne veze ljudi i institucija i stvara prilike da Ukrajina komunicira i sarađuje sa svetom.

Programski direktor 29. FEF Palić Miroslav Mogorović istakao je tim povodom da su ukrajinski filmski stvaraoci u poslednjoj deceniji razvili autentičan i hrabar filmski izraz, stilski se oslanjajući na nadrealizam.

“Ovo stvaralačko nadahnuće novih mladih i perspektivnih autora ponovo je vratilo ukrajinsku kinematografiju u žižu interesovanja svetskih festivala, te je pre početka agresije kojoj svedočimo, ukrajinski film doživeo novi veliki uzlet. U našoj selekciji savremenog ukrajinskog filma posebno se ističu autorke, čija ženska perspektiva donosi nešto novo i autentično, bilo da sagledava vojne sukobe ili prati intimnu dramu o odrastanju i zaljubljivanju”, naveo je Mogorović.

I dobitnik počasne nagrade 29. Palića “Aleksandar Lifka”, proslavljeni srpski pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević, osvrnuo se tom prilikom na novu krizu u Evropi. Ocenio je da se današnjem svetu ne piše dobro i da je najkatastrofalnije to što se olako priča i o mogućem nuklearnom ratu.

“Možemo do ponoći da pričamo šta će biti, da se bavimo predviđanjima, ali da će dobro biti – neće. I to je jasno svakome ko iole razmišlja sa nekakvim osećanjem tog užasa koji se zove rat“, rekao je Kovačević 16. jula novinarima na Paliću. “Ova priča sa ratom u Ukrajini je katastrofalna priča. A najkatastrofalnija je činjenica da se o mogućem nuklearnom ratu priča kao o pijanom kumu koji puca iz pištolja na svadbi. I sama činjenica da 20 ljudi odlučuje o sudbini osam milijardi ljudi. I da to nije nikome posebno tragično da će biti uništena ova civilizacija”, rekao je Kovačević, koji je i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef), čije je 56. izdanje održano krajem septembra, počeo je u duhu antiratnih poruka, a otvorila ga je ruska pozorišna kritičarka, rediteljka i kustoskinja Marina Davidova – pozivom na mir u Ukrajini i oštrom kritikom ruskih vlasti, koje je optužila i za uništavanje ruske kulture.

“Kada nameravate da podržite rat koji Rusija vodi zato što volite rusku kulturu, razmislite o tome da je kultura najveća žrtva ovog rata”, poručila je Marina Davidova, koja je nedavno zbog političkih stavova bila prinuđena da napusti Rusiju, a na Bitef dolazi od polovine devedesetih godina. Ističući da Bitef smatra jednim od najvažnijih festivala u Evropi, te da je oduvek na njemu osećala posebnu ljubav prema Rusiji i ruskoj kulturi, Marina Davidova rekla je da je verovatno zbog viševekovnih simpatija dve zemlje u Srbiji često nailazila na pokušaje opravdavanja spoljne politike njene domovine.

Marina Davidova, foto: Zoran Ilić

“Večeras bih želela da vas zamolim da pokušate da čujete glas miliona Rusa koji ne podržavaju trenutni rat i da razumete zašto je istinska ljubav prema Rusiji nespojiva sa podržavanjem napada na Ukrajinu. Budući da niko od nas u ovom auditorijumu ne pripada svetu politike već svetu kulture, predlažem da ostavimo po strani geopolitički aspekt ovog problema (mnogo bi demagogija moglo da se nagomila oko toga), i da na trenutni rat u Evropi gledamo kroz prizmu lepih umetnosti. Važno je razumeti da 24. februara Rusija nije napala samo Ukrajinu, nego je proglasila rat i sopstvenoj kulturi”, navela je Marina Davidova.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica podsetio je da je Marina Davidova veliki prijatelj Bitefa, koji je više puta pratila, pisala o njemu, bila član žirija, a na 53. Bitefu je i učestvovala instalacijom "Večna Rusija" u produkciji Teatra HAU iz Berlina. Usled aktuelne situacije, Davidova je "bila primorana da napusti Moskvu kada joj je na vratima stana osvanulo slovo Z“. Bitef je stoga, pozivom Marini Davidovoj da otvori 56. festivalsko izdanje, želeo da oda počast svim žrtvama ruske invazije.

"Želimo da istaknemo da žrtve ruske invazije na Ukrajinu nisu samo građani Ukrajine, koji su nesumnjivo najveće žrtve, već i nezavisni ruski umetnici i intelektualci. Ponosni smo što niko od ruskih umetnika koji su u poslednjih četvrt veka gostovali na Bitefu – Marina Davidova, Kiril Serebrenikov, Jurij Pogrebničko, Andrej Mogučij, Dmitri Černijakov – nije podržao agresiju. Naprotiv. I zato trpe posledice“, rekao je Medenica na konferenciji za novinare 56. Bitefa, koji je od 23. septembra do 2. oktobra predstavio u glavnom programu devet provokativnih produkcija iz Nemačke, Belgije, Meksika, Francuske, Srbije, Slovenije i Velike Britanije, objedinjenih sloganom "Mi junaci rada svog".

Ivan Medenica, foto: Jakov Simović

I 19. Festival "Slobodna zona", održan početkom novembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, posvetio je deo programa ratu u Ukrajini, o čemu je bilo reči i u debatnom programu Kompas, nakon filma “Klondajk” Marine Er Gorbah.

I mnogi drugi festivali u regionu posvetili su deo programa Ukrajini.

Motovun film festival u Istri, održan krajem jula, prikazao je prvi put u programu film nekog reditelja koji se nalazi na ratištu, a reč je o “Nosorogu” Olega Sencova koji se bori na strani ukrajinske vojske.

Sencov je uhapšen u vreme ruske aneksije Krima 2014. godine i osuđen na 20 godina zatvora. Iz zatvora je korežirao igrani film “Brojevi”, a Evropski parlament mu je dodelio nagradu “Saharov” za slobodu mišljenja. Pušten je 2019. godine u sklopu razmene zatvorenika između Rusije i Ukrajine. “Nosorog” je premijerno prikazan 2021. u takmičarskom “Horizonti” na Filmskom festivalu u Veneciji.

Jubilarni, 20. Human Rights Film Festival (HRFF) u Zagrebu, održan početkom decembra, imao je u fokusu rat u Ukrajini.

U organizaciji Multimedijalnog instituta/MaMa i Močvare, najvažniji deo filmskog i govornog programa 20. HRFF-a bavio se upravo sukobom u Ukrajini i njegovim neposrednim posledicama. Prikazana su, između ostalog, četiri filma reditelja Mantasa Kvedaravičiusa iz Litvanije, koji je u aprilu poginuo u Mariupolju: dokumentarni Mariupolis, Mariupolis 2 i Barzah, te igrani Partenon.

Takođe, stalni festivalski program Akademija Saharov u potpunosti se bavila Ukrajinom.

Umetnici iz regiona iskoristili su i međunarodnu pažnju da osude rat u Ukrajini, pa je sarajevska rediteljka Jasmila Žbanić, čija je nagrađivana ratna drama “Quo Vadis, Aida?” o Srebrenici osvojila Lux filmsku nagradu Evropskog parlamenta, pozvala na ceremoniji dodele u Strazburu na okončanje rata u Ukrajini.

“Šokirana sam time što smo mi, Evropljani, dozvolili rat u Ukrajini. Nismo našli način da za pregovore kako bi sprečili da se desi. Molim vas pronađite način da zaustavite rat u Ukrajini... Povedite računa o zemljama koje nisu u Evropskoj uniji i sačuvajte naš region, jer bi mogao biit sledeći”, poručila je 8. juna pred evropskim parlamentarcima Jasmila Žbanić. Primila je Lux nagradu u društvu s predsednicom organizacije Majke Srebrenice Munirom Subašić, koja je takođe pozvala na prekid rata u Ukrajini.

"Prošlo je 27 godina od genocida u Srebrenici, koji sam preživela, ali 22 člana moje familije je stradalo", rekla je Munira Subašić i dodala da se moli bogu da nijedna majka više ne doživi slično iskustvo. Upravo, međutim, kako je naglasila, majke u Ukrajini plaču tražeči kosti svojih sinova. "I ruske majke takođe, jer njihovi sinovi idu u rat ili da bi postali ubice ili da bi bili ubijeni. Prekinite rat!", poručila je Munira Subašić.

*Naslovna fotografija: Oleg Sencov, Motovun, Samir Cerić Kovačević

(SEEcult.org)

*Funded by the Stabilisation Fund for Culture and Education 2022 of the German Federal Foreign Office and the Goethe Institut