Srbija prvi put na Trijenalu u Milanu - Infinity of Structure
Srbija će se prvi put predstaviti na međunarodnom Trijenalu u Milanu - projektom “Infinity of Structure” Ivana Mangova - antropološkom vizijom savremene umetnosti, čiji je cilj da istraži odnos čoveka sa nepoznatim kroz urođenu potrebu za stvaranjem svetih simbola.
Korišćenjem srpskih srednjovekovnih ornamenata kao polazišta, stvara se nova stvarnost unošenjem slojeva savremene umetnosti. Ponovljeni srednjovekovni motivi skriveni u živom ritmu slobodnih struktura, kroz gotovo mikroskopski pristup autora, preklapaju se danas i juče – ono što je potisnuto se vraća, ono što je nevidljivo pronalazi put, navedeno je u opisu tog projekta, koji je izabran na konkursu Muzeja primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, a čiji autorski tim čine umetnici Marko Lađušić, Aleksandar Vac, Dorian Jovanović i Marko Todorović.
Izložbu projekta “Infinity of Structure” na 23. Milanskom trijenalu “Unknown Unknowns. An Introduction to Mysteries” otvoriće 14. jula ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković. Komesarka nastupa Srbije je direktorka MPU Biljana Jotić, koja je i kustoskinja izložbe sa Natašom Radojević.
Marko Lađušić, detalj instalacije, 2022, foto: Nemanja Maraš
Pri ulasku u mračni izložbeni prostor srpskog paviljona posetioci će se približiti prostornom monolitu visokom 4,5 metra. Kako mu se približavaju, otkriće da je njegova struktura prekrivena slojevima pažljivo ručno oslikane materije. Reč je o složenom, višeslojnom delu vajara i slikara Marka Lađušića, gusto zbijenom simboličkom sistemu čija značenja ostaju otvorena za tumačenje i neartikulisana.
Ta monumentalna kompozicija, kako su navele kustoskinje, fokusira se na ekspanzivne strukture – neograničene mreže-sisteme koji se preklapaju sa umnoženim ornamentalnim motivima iz srpskog srednjovekovnog manastira Hopovo. Slojevi boja se ne stapaju niti direktno stupaju u interakciju, već sugerišu postojanje treće dimenzije, gde se umnožavanje mikrosistema može ponovo pojaviti i nestati u beskonačnost.
Detalj proširene realnosti instalacije Marka Lađušića, 2022, foto: Luka Tilinger
Bočni zidovi Paviljona Srbije prekriveni su keramičkim instalacijama umetnika Aleksandra Vaca i postavljene u gornjim zonama, pozivajući posetioca da pogleda gore kako bi ih pronašao u mraku. Postavku prati originalna muzika Dorijana Jovanovića, koja donosi posebnu dinamiku kombinujući nepravilan ritam i ambijentalni zvuk uz korišćenje elektronskih instrumenata i akustičnu obradu.
U zadnjoj zoni posetioci će otkriti veliku kružnu projekciju. Dok senzori hvataju pokrete ruku, oni će moći da otkriju slojeve kompjuterski generisanog sveta i zarone u dubinu strukture. Ova instalacija za praćenje pokreta, koju je kreirao vizuelni umetnik Marko Todorović, zajedno sa aplikacijom proširene stvarnosti koja pokreće oslikane površine centralnog monolita deluje kao simbolički, neuhvatljivi duh izložbe.
Aleksandar Vac, detalj zidne instalacije, dimljena keramika, 2022, foto: Nemanja Maraš
Trijenale u Milanu spaja umetnost, dizajn, kreativnost i tehnologiju, tradiciju i inovativnost, predstavljajući mesto na kojem izložbe, susreti, konferencije i performansi podstiču javnu debatu o ključnim problemima savremenog društva. Milansko trijenale prenosi takokompleksnost savremenog sveta kroz različite umetničke oblike: dizajn, arhitekturu, vizuelne, scenske i izvođačke umetnosti.
Osnovni cilj Trijenala u Milanu je pronalaženje proširenih i inovativnih načina razmišljanja, spajajući iskustva različitih kultura i jezika.
Međunarodna izložba “Unknown Unknowns. An Introduction to Mysteries” ima za cilj da razmenom umetnosti i nauke i pomeranjem pogleda sa antropocentrične izvesnosti pomogne posetiocima da se upuste u uzbuđenje traženja, iznenađenja i osećanja krhkosti pred prostranstvom misterija. Izložba istražuje nepoznato svuda oko nas, u potrazi za odnosom koji nije odnos prisvajanja, već deljenja i obuhvata niz izložbi koje otvaraju interdisciplinarne perspektive i tačke sagledavanja i promišljanja.
Međunarodnu izložbu 23. Trijenala u Milanu dizajnira arhitekta Fransis Kere (Francis Kéré), dok je kustoskinja Ersilia Vaudo (Ersilia), astrofizičarka i direktorka Kancelarije za diverzitet u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA).
Pod pokroviteljstvom Biroa za međunarodne izložbe (Bureau International des Expositions - BIE), izložbu 23. Trijenala u Milanu strukturisao je Savetodavni odbor koji čine generalni direktor Fondation Cartier pour l’art contemporain Erve Šandez (Herve Chandès), filozof i profesor na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu Emanuele Koča (Coccia), kustos, arhitekta i autor Džozef Grima (Joseph), urbanistkinja, kustoskinja i autorka Sara Išioka (Sarah Ichioka), dizajnerka i istraživačica Marjana Sirakuza (Mariana Siracusa) i kustos i osnivač Arts Innovation Veng Ling (Weng).
Organizator i realizator nastupa Srbije je MPU u ime Ministarstva kulture i informisanja, a partneri Drina galerija, Logic Art Space, The 42 Media Society, Express Global, Adria Media, Diplomacy&Commerce, Italijanski kulturni centar u Beogradu...
(SEEcult.org)
