Srpska umetnost u tranziciji
Izložba “Culture Escape: ka boljem svetu” biće otvorena 18. juna u Magacinu u Kraljevića Marka kao prikaz savremene srpske umetničke scene koji izražavaju angažovani stav prema manifestacijama tranzicijske stvarnosti u Srbiji.
Na izložbi, čiji je kustos Sava Stepanov, učestvuju umetnici: Mrđan Bajić, Milan Blanuša, Mira Brtka, Jelena Bulajić, Aleksandar Bunčić, diSTRUKTURA, Andrea Ivanović, Stevan Kojić, Bosa Zirojević Lečić, Boris Lukić, Nataša Teofilović i Ljuba Vučinić.
Izložbom “Culture Escape: ka boljem svetu” (Culture Escape: Toward a Better World), koja je ranije ove godine predstavljena u Ženevi, nastoji se ukazati na rad nekolicine umetnika koji se mogu smatrati zastupnicima aktuelnog stanja umetnosti u Srbiji.
“Radi se o autorima koji svoje reakcije na impusle sveta i vremena definišu na autentično (pro)modernistički način. Ta umetnost deluje u uslovima globalne ‘ikonosfere’, usred svog tog komunikacijskog galimatijasa, u specifičnim socio-kulturološkim relacijama. Iako se radi o ostvarenjima najrazličitijih medijskih osobenosti, u ovim opusima postoje jasno izrečene estetske i etičke, sasvim personalizovane napomene. No, svaki od ovih umetnika, sasvim hotimično i svesno, poštuje i čuva autentičnost i zasebnost plastičke strukture koja je “nosilac” njegove filozofirane reakcije na aktuelnu stvarnost, na okružje, na kontekstualna zbivanja”, naveo je Stepanov, ukazujući u katalogu izložbe da se srpska savremena umetnost već se više od dve decenije odvija u uslovima dugotrajne društvene tranzicije. Pošto proces promene sistema traje predugo, kriza se od uobičajenog prolaznog fenomena transponovala u stanje. Tako duboka kriza, kako je dodao, permanentno generiše poremećaj uobičajenih društvenih normi, slabi standarde, smanjuje vrednosti kriterijuma u svim životnim oblastima.
Bosa Zirojević, Composition, deo poliptiha, 10 delova
Prema navodima Stepanova, u vreme miloševićevske Jugoslavije, u postmodernističkim 80-im i kasnije, “umetnost i umetnici su bili pod stalnim nadzorom, njihova ostvarenja su najčešće omalovažavana, kritikovana a u brojnim slučajevima i sankcionisana. Na žalost, ni posle demokratskih promena od oktobra 2000. nisu stvoreni uslovi za uspostavljanje redovnog sistema o kojem je svojevremeno pisao Oliva (umetnička praksa, delo – kritika – galerija – medij – tržište), a koji bi umetničkoj delatnosti obezbedio dignitet i funkcionalizaciju. Iako je u tim fatalnim 90-im godinama XX veka u srpskoj umetnosti bilo niz zapaženih aktivističkih umetničkih pokreta, iako su tada u Srbiji bile izrazito snažne tendencije obnove modernizma, iako su političkoj praksi ponuđene reafirmisane progresističke ideje modernističke svesti, iako je umetnost tog perioda svojim stavovima i porukama itekako doprinela procesu demokratizacije – vladajuće strukture su veoma brzo ‘zaboravile’ na sve te ostvarene estetske i etičke principe. Istini za volju, posle 2000. umetnost više nije kontrolisana ili sankcionisana, ali je potpuno – ignorisana”.
Stevan Kojić, Samoodrživi sistem apsurda, 2013, instalacija,
Stepanov je podsetio i da su već skoro punu deceniju, zbog navodnog renoviranja, zatvorena dva najznačajnija nacionalna umetnička muzeja - Narodni i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, dok Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu već skoro pola veka radi u “privremenim” prostorima, bez svoje zgrade.
Ocenjujući i da je galerijska infrastruktura ispod očekivanih standarda, te nije u stanju da na pravi način prati i eksponira umetnička zbivanja i domete, Stepanov smatra i da nade u brzi “oporavak” nema, uzimajući u obzir jedva primetna državna ulaganja u kulturu.
Mrđan Bajić, Radnička klasa ide u raj, 2013, 40x30x30 cm
Stepanov napominje, međutim, da u Srbiji i u aktuelnom trenutku pulsira živa umetnička aktivnost.
Savremenom umetniku, u uslovima epohalne krize, veoma je bliska ideja svojevrsnog bega (culture escape) – ka normalnosti.
“Skulptor Mrđan Bajić, svoju postavku na Bijenalu u Veneciji 2008. je jednostavno naslovio: ‘Reset’ nastojeći da izrazi neophodnost poništavanja dotadašnje egzistencijalne zbilje te političke i kulturološke prakse. Takav postupak, baš kao i aktuelna nastojanja u srpskoj umetnosti, na tragu su filozofskih stavova Edgara Morena (Edgar Morin) koji u jednom svom novijem spisu konstatuje: ‘Naravno, najpre se treba odupreti varvarstvima koja nam dolaze. Ali ‘ne’ u tom protivljenju mora da odgoji jasno ‘da’ naših težnji. Otpor prema svemu što vodi degradiranju čoveka od strane čoveka, pođarmljivanju, preziru i ponižavanju se pretvara u nastojanja, ne ka najboljem od svih svetova već ka boljem svetu. Ova nada, koje se oduvek rađala iznova tokom istorije, ponovo će se roditi’. Stoga su koncept i postavka izložbe ‘Culture escape: ka boljem svetu’ ustanovljeni na sinergijskom prepletu estetskih i etičkih kategorija, na principima umetničke autonomnosti, na načelima socio-kulturološke kontekstualnosti, te na smislenoj umetničkoj funkcionalizaciji umetnosti u specifičnim okolnostima jedne dugotrajne i iscrpljujuće krize, ka pojavljivanju nove nade”, naveo je Stepanov.
Milan Blanuša, Menadžeri, 2010, terakota
Prema konceptu Aleksandre Vegezzi Boškov i Vesne Latinović, izložba je predstavljena ranije ove godine u Galeriji Nest u Ženevi, u okviru švajcarske manifestacije “Culture Escape” koja je bila posvecena Srbiji, a u Magacinu u Kraljevića Marka gostuje u organizaciji ProArtOrg, u saradnji sa Domom omladine Beograda, Bel art galerijom u Novom Sadu i fondacijom Mali princ.
Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a biće otvorena do 25. juna.
(SEEcult.org)