Srpski dokumentarci - od Orgazma do sirijskih izbeglica

Srpski takmičarski program na 12. Međunarodnom festivalu dokumentarnih filmova Beldocs obuhvata šest filmova koje je umetnički direktor Marko Grba Sing opisao kao hrabre, a zajedničko im je, iako su različitih tema, to što svi sadrže neku vrstu istine i svi su po nečemu specifični.

Neki od autora filmova u domaćem takmičarskom programu, koje su odabrali Marko Grba Sing i selektor Igor Stanojević, predstavili su 6. maja na konferenciji za novinare svoje filmove čije su teme kreću u rasponu od grupe Električni orgazam, preko hapšenja pripadnika falun gonga u Srbiji 2014. godine, mladih Zemunaca, romskog hip-hopa, do Sava centra i sirijskih izbeglica u Berlinu.

Rediteljka Marija Vukić izjavila je da je za rad na dokumentarcu “Električni orgazam za ljude budućnosti” presudno bilo to što se 30-ak godina druži sa članovima benda.

“Ja sam kao neki insajder. Bilo mi je interesantno da prikažem život jedne rokenrol grupe, unutar grupe i na turneji, kako zapravo izgleda taj magičan rokenrol život. Insistirala sam da u filmu učestvuju isključivo članovi benda, a ne kao što je obično i ljudi sa strane. Nisam imala koncept unapred, već sam želela da ih prikažem kao interesantne individue, ali i kao grupni fenomen koji postoji već 40 godina, koji aktivno stvara i svira. Mislim da se u filmu vidi kako je svako od njih specifična pojava, koja nosi određenu emociju i kako je kod nekih istih stvari i činjenica svako prilazio iz svog osobenog ugla”, rekla je autorka.

Sara Marković i Nikola Dragović su koreditelji filma “Na crnoj listi” o pripadnicima falun gonga i njihovom hapšenju u Srbiji 2014. godine u vreme ekonomskog samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

“Imamo insajdera u falun gongu. To je kineska meditacija i nema veze sa sektom, kako to tvrdi kineska vlada. Ovo je priča o ljudskim pravima. Konkretni povod je problem oko falun gonga, ali je film zapravao o celoj (ne)demokratskoj situaciji i o tome kako gledamo na nešto što ne poznajemo”, rekao je Dragović, dodajući da falun gong u Srbiji ima samo četvoro pripadnika, među kojima dve žene od oko 70 godina.

Sara Marković, čiji je otac pripadnik falun gonga, izjavila da se u filmu vidi kako se finansijski interesi postavljaju iznad ljudskih prava.

“Moju porodicu prate, a mi nismo nikakva pretnja, pogotovo moja majka i ja pošto ne praktikujemo falun gong. Kao da sve ide ka tome da ni na koji način ne dođe do situacije da ugrozimo ugled Kine koja nam je kao maloj državi jako potrebna”, rekla je Sara Marković, koja ovim filmom debituje u dugometražnom dokumentarcu uz pomoć montažera Nikole Dragovića.

Jelena Maksimović i Dušan Grubin zajedno su režirali film “Taurunum Boy” o momcima iz Zemuna.

“Smatrali smo to za našu dužnost. Oboje smo odrasli u Zemunu. Motiv su nam bila deca koja u načinu na koji se kreću ili govore i uopšte ponašaju još uvek nose neke tragove 90-ih, preko svojih roditelja”, rekla je Jelena Maksimović, dodajući da je ona montažerka i da joj je ovo debitantska režija, dok je Dušan Grubin direktor fotografije, a zajedno su radili na više projekata koji su iz dokumentarnih situacija crpeli teme i formalna rešenja, što su i sami nastojali da primene kroz ovu ličnu priču.

Film nagrađivane rediteljke Andrijane Stojković “To sam što jesam – Gipsy Mafia”, snimljen u nemačko-srpskoj koproduciji, bavi se romskim hip-hop bendom.

Producentkinja Zorica Milisavljević iz Gete instituta u Beogradu rekla je da je priča krenula u okviru projekta tog nemačkog kulturnog centra koji je u protekle dve godine realizovan u 40 zemalja na temu slobode u današnje vreme u kontekstu Evrope.

“Mi u Beogradu odlučili smo da se bavimo pitanjem granica i pitanjem gde je naš dom, da li imamo prava da biramo gde želimo da živimo. Bilo nam je bitno da naglasimo probleme koje imaju manjine. Nisu nam u fokusu bili Romi. Dva brata koji su akteri filma odabrali smo ne samo zbog njihove harizmatičnosti, već zato što osobina koju Romi imaju – da prelaze granice, da osvajaju teritorije koje možda nisu njihov dom i da ih učine svoji domom, uključuje veliki broj nivoa ovih pitanja koja se inače postavljaju u Evropskoj uniji u vezi sa pravom na boravak u EU. Oni su to uspeli, a nama je bilo zanimljivo što prostore svoje slobode pronalaze u muzici, bore se da kroz muziku kažu ono što žele i u tome su potpuno nepotkupljivi. Nisam srela puno ljudi koji su uspeli da kroz svoj rad ostvare toliko slobode kao ova dva mlada muzičara i harizmatična braća”, rekla je Zorica Milisavljević.

U srpskom takmičarskom programu učestvuju i srednjemetražni filmovi “Centar” Ivana Markovića o Sava centru i “Deca proleća” Dušana Solomuna o sirijskim izbeglicama u Berlinu.

Pokrovitelj nagradnog fonda festivala je Filmski centar Srbije čiji je direktor Boban Jevtić podsetio da su FCS i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pre četiri godine napravili strategiju za podršku dokumentarnom filmu. “Odvojeni su konkursi, povećan je budžet, organizuju se radionice. To je već dalo rezultate. Srpski dokumentarni film je vodeći u regionu. Imamao IDFA nagradu, prisutni smo na svim važnim festivalima. U sklopu svega toga finansiramo i nagrade na Beldoksu kao podstrek dokumentaristima”,
izjavio je Jevtić.

Domaći takmičarski program neće biti prikazan u Dvorani Kulturnog centra (DKC) Beograda, kako je bilo predviđeno, jer je zatvorena po nalogu protivpožarne inspekcije, pa će srpski dokumentarci u trci za nagrade Beldocsa biti moguće videti u Kombank dvorani (sala 6) od 10. do 14. maja i u Art bioskopu Kolarac 9. maja.

Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović izjavio je da je gubitak jedne sale uoči samog početka tog festivala izazvao problem, ali da se takve stvari dešavaju i u svetu i da je brzo nađeno rešenje. Zahvalio je stoga na saradnji Igoru Stankoviću iz Kombank dvorane i Neveni Đonlić iz Art bioskopa Kolarac, kao i uredniku filmskog programa DKC-a Stefanu Arsenijeviću na predlogu da se domaći takmičarski program reprizira kada Dvorana KCB-a ponovo dobije dozvolu za rad.

“Dva dana pred početak 12. Beldoksa mi smo optimisti. Odziv je odličan, a za program dobijamo samo komplimente. Nadamo se da će to prepoznati i publika”, rekao je Vušurović.

Beldocs će u okviru međunarodnog takmičarskog programa predstaviti deset filmova, a prema rečima selektora Igora Stanojevića, reč je o delima autorima koje krasi "energičnost, hrabrost i odlučnost” u punoj stvaralačkoj snazi.

12. Beldocs će predstaviti ukupno više od sto premijernih filmova iz celog sveta, a pored domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama japanskog autora Kazua Hare i Gorana Devića iz Hrvatske.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Beldocs promo

(SEEcult.org)