Srpsko-švedske Bahantkinje

Euripidova tragedija “Bahantkinje” biće premijerno izvedena 19. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu, u adaptaciji i režiji Stafana Valdemara Holma, bivšeg umetničkog direktora i upravnika Kraljevskog dramskog pozorišta Dramaten iz Stokholma, koji je rekao da je pred beogradskom publikom ponovo iz dva razloga - ličnog, odnosno prijateljskog, kao i zbog izvanredne pozorišne tradicije u Srbiji i veličanstvenih glumaca.

Euripidova tragedija “Bahantkinje” biće premijerno izvedena 19. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu, u adaptaciji i režiji Stafana Valdemara Holma, bivšeg umetničkog direktora i upravnika Kraljevskog dramskog pozorišta Dramaten iz Stokholma, koji je rekao da je pred beogradskom publikom ponovo iz dva razloga - ličnog, odnosno prijateljskog, kao i zbog izvanredne pozorišne tradicije u Srbiji i veličanstvenih glumaca.

Valdemar Holm rekao je 17. februara na konferenciji za novinare da je srećan što je opet u Beogradu i da mu je sam rad na “Bahantkinjama” bio “predstava u predstavi”.

“Imali smo fantastično vreme provedeno zajedno i uopšte me ne zanima na šta će to da liči. Ja sam taj koji odlučuje šta je dobro, a šta nije. Zato, verujte mi”, poručio je on samouvereno, dodajući i da, kakvi god da su uslovi, “nema dobre predstave bez dobrog teksta i dobrih glumaca”.

Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović istakao je da su “Bahantkinje” kruna saradnje srpskog nacionalnog teatra i Dramatena poslednjih šest godina, a podsetio je da su iz te saradnje nastale predstave - “Igra vatrom”, “Magbet” i “Hamlet”, a Jagoš Marković režirao je Strindbergovu “Kraljicu Kristinu” u Stokholmu.

“Uveren sam da će ova predstava dugo igrati na našem repertoaru i da će biti viđena i na nekim evropskim scenama”, rekao je Đurović, dodajući da je Valdemar Holm takoreći kućni reditelj Narodnog pozorišta i da očekuje da će nastaviti saradnju.

I ministar kulture Srbije Nebojša Bradić i švedski ambasador u Beogradu Krister Bringeus istakli su važnost saradnje dve zemlje u kulturi.

Bradić je podsetio i da će Švedska biti počasni gost Sajma knjiga u Beogradu ove godine.

Bringeus je rekao da je bliska saradnja dva pozorišta značajna i zato što postoji specifično duhovno prepoznavanje Srbije i Švedske, a s druge strane jak angažman određenih pojedinaca, kao što je i reditelj Valdemar Holm.

Saradnja Narodnog pozorišta i Dramatena ima veliku pažnju ne samo u Srbiji, već i u Švedskoj, rekao je Bringeus, koji je na kraju mandata i odlazi iz Beograda, ali je istakao da dolazi na premijeru.

I scenografkinja i kostimografkinja Bente Like Meler rekla je da joj je bilo "ogromno zadovoljstvo da radi sa fantastičnim glumcima", a u premijernom sastavu su Nenad Stojmenović kao Dionis, zatim Marko Nikolić (Tiresija), Tanasije Uzunović (Kadmo), Igor Đorđević (Pentej), Slobodan Beštić (Glasnik), Radmila Živković (Agava), Stela Ćetković (Alfa), Nela Mihailović (Beta), Jelena Helc (Gama) i Daniela Kuzmanović (Delta).

Navodeći da je način rada u Beogradu identičan onom u Švedskoj, Bente Like Meler rekla je i da je to doprinelo da “doživi Beograd na veoma ličan način”, a posebno je pohvalila “srpsku kuhinju i zabavu u Beogradu”.

Rad na “Bahantkinjama” počeo je 11. januara, a prema rečima dramaturga Slavka Milanovića, već posle prvih osam dana postojala je celina predstave, što je, kako je rekao, “prvi put doživeo u našim pozorištima”.

Umetnički i glumački ansambl pozdravila je i novoimenovana direktorka Drame Narodnog pozorišta Ivana Dimić, a prevodilac sa starogrčkog Aleksandar Gatalica rekao da je to drugi prevod grčke mitologije u Narodnom pozorištu, posle “Ifigenije”.

“Bahantkinje” su poslednji Euripidov komad, napisan u izgnanstvu 406. godine pre nove ere, i to u Strumici, podsetio je Gatalica koji je reditelju Holmu, inače navijaču Crvene zvezde, poklonio šal tog beogradskog fudbalskog kluba.

Prema rečima Holma, ne očekuje da moderna publika, bila ona u Stokholmu, Berlinu ili Beogradu, zna celu grčku mitologiju, zato se predstava i ne zasniva na mitološkom, pa čak ni istorijskom uglu gledanja.

“Na probama smo pričali o 60-im godinama, o tome kako je tada sve bilo divno - imali ste slobodan seks, ljubav, Vudstok, decu cveća, muziku, sve što je bilo van ‘normalnog’, vrlo strogog društva. A onda, samo nekoliko godina kasnije, imamo rat u Vijetnamu, kuću Šeron Tejt Polanski i ubistvo porodice Menson. Nešto što je bilo vrlo blago i puno ljubavi i uživanja, preokrenulo se u brutalnost. Isto je i sa dva lica droge. Određena hemijska supstanca vam u trenutku pruža osećaj slobode i pomaže da se oslobodite briga, ali kada završite kao zavisnik, više nije tako zabavno. Ja sam pristalica povremenog ’odlepljivanja’”, naveo je u intervjuu na sajtu povodom premijere Holm, koji je svojevremeno svirao i u pank bendu.

Prema njegovim rečima, na žurkama u Beogradu, koje je doživeo posle gostovanja Dramatena, može se osetiti ekstaza - u muzici, u načinu na koji se ona izvodi, načinu na koji se pleše...

“Bahantkinje” su napisane na Balkanu i “imaju mnogo više zajedničkog sa ovim delom Evrope, nego sa hladnim delom odakle ja dolazim”, rekao je Holm, napominjući da je Bergman dva puta režirao taj komad, ali “oba pokušaja nisu bila naročito dobra, zbog glumaca koji jednostavno nisu mogli da se poistovete sa tim”.

“Glumice su odlazile u teretanu da bi izgledale što bolje, a upravo to nije potrebno. Umesto da poverujete da će otići na planinu i ‘odlepiti’, izgledali su kao da će sesti u ‘volvo’ i odvesti se u svoj IKEA stan”, dodao je Holm, koji je publici Narodnog pozorišta poznat proteklih godina po Strindbergovoj “Igri vatrom” i Šekspirovim “Makbetom” i “Hamleta” u njegovoj režiji i izvodjenju Dramatena. Holmov tekst “Ptiče ili Pravda za Zigfrida” već godinu dana se igra na sceni “Raša Plaović”, a Euripidove “Bahantkinje” prvi su njegov prvi rediteljski rad na beogradskim scenama.

Holm je i jedan od pokretača nove mreže evropskih pozorišta Mitos21, čiji su članovi i Nacionalni teatar iz Londona, Nemački teatar u Berlinu, Tuneel Group iz Amsterdama, kao i Sćauspielhaus iz Dizeldorfa, u kojem će na mestu umetničkog direktora biti od februara 2011.

Pesme u predstavi “Bahantkinje” (u aranžmanu Vladimira Petričevića) “I love Rock and Roll” (Jake Hooker/Allan Merril, Rak Publishing) i “Satisfaction” (Mick Jagger/Keith Richard, EMI & Essex) pevaju Stela Ćetković, Nela Mihailović, Jelena Helc i Daniela Kuzmanović, a “Song to the Siren” (Larry Beckett/Timothy Charles III Buckley/Third Story Music) peva Radmila Živković.

Narodno pozorište i teatar Dramaten uspostavili su saradnju 2004. godine, kada su švedski umetnici gostovali Strindbergovom dramom “Igra vatrom”.

Sledeće, 2005. godine, izvedena je “Gospođa ministarka” Narodnog pozorišta u Dramatenu, a 2006. švedski “Makbet” u Narodnom, koje je potom gostovalo 2007. u Stokholmu Sofokleovom dramom “Car Edip”, u režiji Vide Ognjenović.

Već prilikom prvog gostovanja Dramatena u Beogradu u prateći program su uključena i druga pozorišta, a između ostalog, Stafan Valdemar Holm održao je i masterklas na Fakultetu dramskih umetnosti. Prilikom uzvratne posete Narodnog pozorišta u pratećem programu, osim predavanja o novijoj istoriji srpske drame i pozorišta, predstavila su se i beogradska dečja pozorišta “Duško Radović” i “Pinokio”.

(SEEcult.org)