Šta dušu čini živom?
Komedija slavnog ruskog dramskog pisca Nikolaja Koljade “Šuplji kamen” o susretu tri živahne prijateljice u trećem dobu, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, biće premijerno izvedena 15. maja u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić” u Beogradu, u prisustvu autora.
“Ovaj metaforični komad je drama čežnje, neprolazne čežnje za čudesnim koje se krije u ljubavi, u potrebi da volimo i da budemo voljeni, bez obzira na godine”, izjavila je 14. maja na konferenciji za novinare rediteljka, dodajući da je često radila savremene ruske pisce, a sada prvi put jedan tekst Koljade koji je rodonačelnik nove ruske drame.
Pored sjajnog teksta, kako je istakla, rad na toj predstavi posebno joj je bitan zbog sjajnih glumaca koji čine antologiju pozorišta u Srbiji.
Uloge igraju Branka Petrić, Ljiljana Stjepanović, Rada Đuričin, Milan Lane Gutović i Katarina Marković.
Prema rečima rediteljke, Koljadina osebujna i raskošna komedija grana se u mnogim pravcima, a jedan od njih kao da se nastavlja na Čehovljeve “Tri sestre”, samo što je ovde reč o Miholjskom letu tri prijateljice. Dve su nastavnice književnosti i maternjeg jezika, a jedna nastavnica fizike, sve u penziji. Tu su i bivši violinista u Operi i snaha jedne od njih.
“Tokom njihovog susreta u jednom danu pokreću se najbitnija pitanja – zašto sam živeo, u čemu je smisao. Četiri lika u komadu su – bivši, otpisani. Ušli su u ono što se medicinsko-poetski zove treće doba, o kojem se zapravo malo zna ili se posmatra sa predrasudama. Pitanja su i da li u starosti postajemo mudriji ili sebičniji ili... Da li je to pun život ili imitacija života? Šta dušu čini živom, a šta je ubija? Koljada o tome piše bez tabua”, naglasila je Tatjana Mandić Rigonat.
Rediteljka je dodala da je predstava umetnički uzbudljiva i zbog toga što u pozorištu nema komada sa velikim ulogama za žene koje su prešle određene godine.
Za Radu Đuričin “Šuplji kamen” je “u prvom redu komad o ljubavi”.
“Tu ustreptalost koja se javlja kod nas živahnih penzionerki doneo je Lane Gutović“, rekla je ona i poručila publici, citirajući Koljadu: “Pogledajte, nasmejte se, a posle malo plačite”.
Branka Petrić je primetila da, kao što nove generacije stoje na plećima predaka, tako glumci stoje na plećima svojih predstava.
“Rada i ja smo sa Lanetom igrale decenijama ‘Bubu u uhu’. Znamo se od onda kada smo bili najlepši i najmlađi. Ti čipovi su i dalje u nama. Kao u dugom braku, ako voliš ne smetaju ti fizičke promene kod partnera”, rekla je Branka Petrić.
“U predstavi lik mora da bude živ. I da potrči na sceni, ako treba i u štiklama. Nije lako, ali naš motuv je ljubav prema igri. Pozorište je tako lekovita stvar”, istakla je ona.
Ljiljana Stjepanović je podsetila da je godinama igrala na sceni “Vuka”, dok je tu bilo smešteno njeno Pozorište na Terazijama tokom rekonstrukcije matične zgrade.
“Kao da mi je to sudbina, vezana sam za ovo mesto. Uz to mi je čast da igram sa ovako velikim glumcima, a i komad je fantastičan. Stvarno mi je bi izazov”, rekla je Ljiljana Stjepanović.
Kako je dodala, za ulogu je lično vezuje i jedan smešan detalj, jer je u gimnaziji ponavljala zbog fizike, a sada igra profesorku fizike.
Upravnik UK “Vuk” Svetislav Goncić istakao je da ta ustanova već tri godine u svom pozorišnom programu, pored podrške mladim domaćim autorima, plasira i savremenu rusku dramu.
“Družili smo se sa Koljadom i njegovim učenicima, mladim ruskim piscima. Gostovale su nam i predstave koje je Koljada režirao u svom pozorištu u Jekaterinburgu. Srećni smo što nam sada ponovo lično dolazi”, izjavio je Goncić, podsetivši da se u “Vuku” igraju i “Iluzije” Ivana Viripaeva, takođe u režiji Tanje Mandić Rigonat.
Goncić je izjavio da je ruska drama u ekspanziji i zahvalio prevodiocu Novici Antiću što je otkrio taj svet publici u Srbiji.
Antić je istakao da savremena ruska drama zaista ima mesto u Evropi, mada se, kako je rekao, nekima to ne sviđa.
“Koljadin uspeh se ne sviđa nekima ni u samoj Rusiji. Kažu da loše piše o Rusiji, što nije tačno. Iz njegovih komada vidite koliko voli svoje likove, samim tim ne može da ne voli svoju zemlju”, rekao je Antić.
Komediju “Šuplji kamen” Koljada je pisao za tri velike ruske glumice, rekao je Antić i naveo da je u Jekaterinburgu, gradu dvostruko većem od Beograda, nekada bio treći po veličini filmski studio Sovjetskog Saveza, posle Moskve i Lenjingrada.
“To je bilo stecište mnogih glumaca. U Jekaterinburgu je i danas na budžetu 15 pozorišta za odrasle i četiri za decu. Koljada je ovaj komad pisao za tri glumačke zvezde. Jedna ima zvanje narodne, a dve - zaslužne umetnice. Srećom i mi ovde imamo, makar i bez titula, narodne i zaslužne umetnice. To povezuje ove dve predstave”, izjavio je Antić.
Za srpsku postavku “Šupljeg kamena” scenografiju potpisuju rediteljka Tatjana Mandić Rigonat i kostimografkinja Ivana Vasić, muziku Irena Popović Dragović, a scenski pokret Anđelija Todorović.
(SEEcult.org)
