Šta je novo u stanovanju?
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture, BINA 2010, predstavlja u jubilarnom, petom izdanju, 50-ak medijski raznovrsnih programa (izložbe, predavanja, konferencija, promocije, konkursi, dečje radionice, šetnje građana arhitekturom Beograda..), a domaćin je i predstavnicima vodećih evropskih arhitektonskih biroa, sa kojima će pokušati da odgovori na pitanje: Šta je novo u stanovanju?
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture, BINA 2010, predstavlja u jubilarnom, petom izdanju, 50-ak medijski raznovrsnih programa (izložbe, predavanja, konferencija, promocije, konkursi, dečje radionice, šetnje građana arhitekturom Beograda..), a domaćin je i predstavnicima vodećih evropskih arhitektonskih biroa, sa kojima će pokušati da odgovori na pitanje: Šta je novo u stanovanju?
Manifestaciju će svečano otvoriti 7. maja u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda ministar kulture Nebojša Bradić, a u organizaciji Društva arhitekata Beograda i KCB-a, naredne dve nedelje program će biti održan i u galerijama O3one, Eurocentar i Novoj galeriji, na Arhitektonskom fakultetu, u Konaku kneginje Ljubice, Kulturnom centru Grad, Domu sindikata, Francuskom kulturnom centru, Institutu Servantes, Studentskom kulturnom centru, opštini Stari Grad i javni prostorima grada.
Jubilarna BINA se bavi temom stanovanja koja je podjednako važna i za struku i za svakog pojedinca, jer je stanovanje osnovna potreba čoveka, a ne samo posao koji donosi profit, istakli su organizatori 5. BINA, koji tematski širokim rasponom žele da problematizuju stambenu arhitekturu svakodnevnice koja pođednako vrednuje kvalitet života stanara, kao i projektovanje kuća kao integralnog dela okruženja (bez narušavanja ekološke ravnoteže).
Takođe, cilj je da se pokaže koliko je arhitektura stanovanja svevremenski fenomen, pa BINA predstavlja realizovane ili projektovane objekte, a biće i mesto svežih ideja i tendencija stanovanja u poslednjih deset godina, ali i pozornica različitih opcija, dilema i problema sa kojima se suočava stambena arhitektura danas.
Domaća savremena stambena arhitektonska scena predstavljena je primerima Niša (deset godina niškog Trijenala arhitekture) i Valjeva (savremena arhitektura Valjeva 2000-2010), zatim arhitekturom socijalnog stanovanja, te najuspešnijim ostvarenjima srpske arhitekture, urbanističkim konkursima i realizacijama od juna 2009. do maja 2010.
Iskustva prošlosti sagledaće izložba “Beogradske kuće između 2 svetska rata”, koja delima Milana Zlokovića i Branislava Kojića, ključnim protagonistima hrabrog uzleta moderne arhitekture Beograda, ilustruje možda i prelomni trenutak u razvoju prestoničke arhitekture.
Stambenu arhitekturu susednih zemalja predstaviće najkvalitetnija arhitektonska ostvarenja Crne Gore u 21. veku, koja afirmišu ulogu arhitektonskog stvaralaštva u kontekstu podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva, kao i albanske arhitekture protekle dekade koja se intenzivno menja i koju karakteriše paralelna ili kontradiktorna urbana stvarnost.
BINA predstavlja i sever Evrope, odnosno skandinavske zemlje, čija je arhitektura i dizajn, posebno Alvara Alta iz Finske, Jorna Utsona iz Danske i drugih pionira moderne arhitekture, bila uzor domaćim arhitektima koji su stvarali 60-ih i 70-ih, kao i studentima arhitekture koji su izučavali i primenjivali modele stanovanja po ugledu na skandinavska iskustva.
Kako danas izgleda arhitektonska scena u Skandinaviji, koliko se danas prate ovi uzori, kakve modele stanovanja za budućnost nude nove generacije skandinavskih arhitekata, rasvetliće izložba Skandinavska arhitektura: modeli stanovanja za budućnost u galeriji Artget, gde će izlagati ukupno 13 biroa iz Norveške, Danske, Švedske i Finske.
U okviru izložbe, najavljena su i predavanja o skandinavskoj arhitekturi, kojima će biti ukazano da njeni glavni zadaci nisu forme i funkcionalna organizacija prostora, niti uklapanje u okruženje, već postizanje energetske efikasnosti.
Skandinavske kuće su nisko-energetske, jer troše solarnu ili geotermalnu energiju i lokalne ili reciklirane materijale, a pritom su dostupne prosečnom građaninu. Skandinavci imaju strategiju prevazilaženja ekoloških problema, a arhitekti su nosioci promena neophodnih za njihovo rešavanje. Stoga kustosi izložbe žele da predstave jedan mogući scenario razvoja arhitekture, pre svega stambene, u uslovima energetske i sveopšte krize i da srpskim arhitektima poruče da prihvate moto skandinavskih kolega koji glasi: “Učimo iz krize i razvijamo se prihvatajući promene”.
Evropska iskustva o ekološki održivoj arhitekturi biće predstavljena na okruglom stolu, uz učešće uglednih gostiju iz Engleske, Nemačke, Italije, Francuske, Španije, Srbije...
Održiva arhitektura je tema koja dugi niz godina globalno zaokuplja pažnju stručnjaka različitih profila, koji pokušavaju da nađu izlaz za narastajuće probleme prekomerne upotrebe prirodnih resursa.
Zgrade troše, inače, gotovo polovinu od ukupno proizvedene energije koja uglavnom potiče iz fosilnih goriva (velikog zagađivača životne sredine), čiji se nestanak očekuje tokom ovog veka.
Rešenja se traže u primeni principa održive arhitekture, odnosno projektovanju zgrade kao integralnog dela okruženja, što znači vođenje računa o klimi, lokaciji, tradiciji, materijalima, kontekstu, resursima, kapacitetima sredine, običajima i uslovima prirodnog i stvorenog okruženja.
Peta BINA posebno predstavlja večito inspirativnu Bauhaus arhitekturu - izložbom fotografija Hansa Engelsa, koja ravnopravno dokumentuje i poznato i zaboravljeno, rekonstruisano i propalo, kako bi se u javnoj svesti upotpunila panorama arhitekture Bauhausa.
Na fotografijama se posebno vide tragovi koje su vreme i istorija ostavili na zgradama, ali i tragovi njihovih graditelja i stanara koji su vidljivi u unutrašnjosti zgrada. Taj istorijski raspon obuhvata vreme arhitektonskih eksperimenata iz dvadesetih godina, zatim period dolaska nacionalsocijalista na vlast i širenje njihove diskriminatorske politke koja je većinu pripadnika Bauhausa i srodnih ideja proterala u izgnanstvo, pa sve do vizuelne svedenosti i dosledne poslušnosti, kao odlike zvaničnog stila u Istočnoj Nemačkoj.
Istočna Nemačka je decenijama ignorisala to nasleđe arhitekture, a takva dela potcenjivala su se i zaboravljala i na Zapadu.
Izložba će biti zaokružena predavanjem o Bauhausu u Srbiji.
BINA će i ove godine animirati najmlađe sugrađane na četiri dečje radionice, a planirane su i šetnje građana Beogradom, koji će se upoznati sa arhitekturom Ulice kralja Petra, arhitekturom Jelisavete Načić, modernom arhitekturom centra Beograda, kao i razvojem grada na lokacijama Zapadanog Vračara, Savinca i Neimara.
Putujuća debata Holanskog instituta za arhitekturu ( NAI ) i ove godine gostuje na BINI temom kako zajedno projektovati stambene objekte i javne prostore, kako kreirati više vrednosti u datom prožimanju privatnog i javnog.
Sajt manifestacije BINA je www.bina.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i u prilogu
(SEEcult.org)
