Šta znači biti heroj danas

Drama Milana Ramšaka Markovića “Cement Beograd”, koja se bavi herojstvom danas, biće premijerno izvedena 12. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu kao završnica trilogije inpirisane “Cementom” Hajnera Milera, čija su prva dva dela postavljena u Zagrebu i Ljubljani, u režiji Sebastijana Horvata.

Predstava ima dva čina, pri čemu u prvom nastupa grupa mladih glumaca, a u drugom slavna slovenačka glumica Milena Zupančič i poznati srpski glumac Miodrag Miki Krstović.

Prema konceptu Markovića i Horvata, Milerov “Cement” je tekst u previranju - menja se od jedne do druge predstave.

“Prva (predstava), u Zagrebu, skoro je integralni Milerov tekst, s nekim delovima koje sam dopisao. Ljubljanska je svedena na samo dve scene, koje su razrađene, ali je većina teksta štrihovana. Za beogradsku sam napisao potpuno nov tekst, inspirisan nekim motivima Milerovog dela, ali se ustvari bavi našom istorijom na specifičan način i Beogradom danas”, rekao je Marković 9. aprila na konferenciji za novinare u BDP-u.

Milena Zupančič i Miki Krstović igraju “dvoje Beograđana danas” – ljude kakve je moguće sresti na ulici, u radnji…

“To su ljudi koji, s jedne strane, dele našu sudbinu, ali su s druge strane oni na prvoj liniji fronta na mnogo različitih načina. Ustvari se tekst bavi herojstvom i preispitivanjem toga šta znači biti heroj danas. U prvom delu predstave su ljudi koji izgledaju kako smo navikli da heroji obično izgledaju - da su mladi, puni snage, energije, vere u budućnost, ali je i drugi deo priča o herojstvu i herojima”, rekao je Marković, koji je ocenio i da se “u BDP-u dešava nešto bitno” i da pozorište treba da funkcioniše onako kako BDP danas to čini, što se posebno odnosi na uslove za rad”.

“To je danas teško jer živimo u ludim vremenima pandemije, ali i inače uvek postoje neke prepreke. Ovde nismo morali da rešavamo neke praktične probleme nego smo mogli da se bavimo samo svojim poslom”, rekao je Marković.

Povodom saradnje s Horvatom, Marković je rekao da mu je to uvek radost, jer uvek ima osećaj da polaze od nule, da moraju da osmisle “ne samo kako neki konkretan materijal staviti na scenu, već i šta pozorište jeste i na koji način treba da se bavimo pozorištem”.

Slovenački reditelj Sebastijan Horvat, laureat 53. Bitefa predstavom “Ali strah jede dušu”, ispričao je kako mu je Marković - kada mu je dao na čitanje tekst drugog čina, rekao da je director’s proof.

“Znači, ne može reditelj da ga upropasti. Sve je moguće, ali sa Milenom i Mikijem mislim da nismo upropastili, mislim da smo ga nadgradili i da je super. A prvi čin je otvorena dramaturgija, gde ishod više zavisi od svih elemenata, naročito od glumaca. Oduševljen sam zajedništvom i energijom mladih glumaca koje nisam znao ranije, sreo sam ih tek na audiciji. Čestitam sebi kako sam izabrao ovakvu grupu”, rekao je Horvat, kome je za audiciju pomogla srpska rediteljka Bojana Lazić.

“Imali smo dva savim različita principa rada, kreativnosti, dve estetike koje rade zajedno i proizvode nešto što ja zovem afektivna političnost. Ne bavimo se deklarativnom politikom nego nekim afektima koji snažno napadaju neke stvari za koje mislimo da nisu dobre, da ne vrede”, rekao je Horvat, ističući i da se predivno oseća u Beogradu i u BDP-u.

Na početku sva tri “Cementa” kaže da “više možemo zamišljati kraj sveta nego menjanje sistema”.

“Mi svi nekako znamo, bolje reći osećamo u kostima, u mesu, da ovako kako žvimo nije okej, da sistem treba da se menja. Ali takođe mislimo da je to najbolji mogući svet, da citiram Voltera. Za Fukujamin ‘Kraj istorije’ govorili smo da to možda nije tako, ali evo još uvek nema bilo kakve alternative, nema šanse da zamišljamo drugačiji društveni sistem”, izjavio je Horvat, koji je prva dva dela “Cementa” postavio u Zagrebačkom kazalištu mladih, odnosno Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani.

Glumica Milena Zupančič pohvalila je BDP zbog okupljanja umetnika iz regiona.

“Direktor BDP-a Jug Radivojević je napravio veliku stvar jer je udružio posle toliko vremena nas pozorišne radnike iz svih prostora naše bivše države. Kao da konačno možemo biti zajedno, možemo se družiti i raditi, produžiti razgovore koje smo nekako nasilno morali prekinuti pre mnogo godina. Zahvalna sam što mogu ponovo biti sa svojim starim prijateljima, a i s divnim mladim glumcima kojih u BDP-u sada ima puno. Tu je i moj dragi prijatelj Sebastijan, već smo radili zajedno, to je bilo lepo iskustvo i zahvalna sam na novom pozivu”, rekla je Milena Zupančič.

“Imajući u vidu sve to, možete da zamislite kako je velika moja odgovornost, i prema teatru i prema reditelju i prema publici. Mnogo je vremena prošlo, svi smo se malo promenili, ne samo ja, i publika je druga, tako da je moja trema veća nego obično. Uvek je trema pred premijeru, jer kad god započnemo neki novi posao, mi smo kao u prvom razredu osnovne škole, ali sada je moja trema potencirana”, rekla je Milena Zupančič.

Miki Krstović je izjavio da je ceo proces rada bio divan i da mu je drago što se vratio na scenu na kojoj je pre 44 godine igrao diplomsku predstavu.

“To je lepo, a posebno je lepo biti na sceni s Milenom. Mi se znamo iz onih divnih godina Pulskog festivala. Već 40 godina mi je bila želja da igram s njom. Zahvalan sam na ovoj mogućnosti”, rekao je Krstović, ističući i kvalitet teksta, kao i saradnju s rediteljem kao jedno posebno iskustvo.

Krstović je podsetio da je BDP nekad bilo vodeće pozorište, ali da je vremenom došlo do pada, a da je sada, zahvaljujući Jugu Radivojeviću, procvetalo.

“Jug je vratio BDP tamo gde mu je mesto. Toliko mladih glumaca, pisaca i reditelja je dobilo šansu. Paralelno se radi nekoliko novih predstava. To je divan osećaj, kao na nekom festivalu”, istakao je Krstović.

Mlada glumica Isidora Simijonović izjavila je da su za vreme ovog procesa mnogo toga naučili, uklučujući plesnu improvizaciju.

“Kroz proces učenja tih veština gradili smo i jedno specifično zajedništvo, poverenje koje jeste neka poruka i snaga koju pokušavamo da prenesemo sa scene. To je sredina u kojoj je pojedinac slobodan i siguran da bude to što jeste, a istovremeno da podržava sve druge članove grupe da budu to što jesu. Za mene je to kao utopija, idealno društvo u kakvom bih volela da živim”, rekla je ona.

Nedim Nezirović je istako da im je “dat prostor u kojem mogu da stvaraju slobodno, što je izuzetno retko”.

“Ne znam kad je u pozorištu data takva sloboda mladim ljudima da stvaraju. U procesu je primarno bilo da osvojimo, kako smo to nazvali, zajednički organizam, da nisam ja bitan, nego smo bitni svi zajedno. To koliko smo mi naučili o važnosti kolektivne igre i da ansambl diše u istom taktu je nešto što će biti bitno i za sve što u budućnosti budemo radili”, dodao je Nezimović.    

U predstavi igraju i: Ivan Zablaćanski, Emir Ćatović, Marija Pikić i Bojana Stojković.

Scenografiju je uradio Igor Vasiljev, kostime Belinda Radulović, kompozitor je Drago Ivanuša, koreografiju i scenski pokret potpisuje Ana Dubljević, dizajn svetla Aleksandar Čavlek, a asistent reditelja je Iva Olujić.

Planirano je da na jesen bude održan “Cement fest”, odnosno da se sve tri predstave izvedu u sva tri grada, najavio je izvršni producent BDP-a Srđan Obrenović.

*Foto: BDP, naslovna: Dragana Udovičić

(SEEcult.org)