Stanja stvarnosti

Bijenale umetnosti u Pančevu, čije je 17. izdanje selektorka i kustoskinja Marijana Kolarić nazvala “SEE Art Gates: stanja stvarnosti”, svečano je otvoreno 15. septembra u prisustvu većine od ukupno 18 umetnika iz regiona Jugoistočne Evrope koji su se predstavili radovima koji problematizuju aktuelne društvene teme u rasponu od imigrantskog života i novih zidova Evropske unije, preko konzumerizma, života u globalizujućem svetu, pitanja identiteta, uticaja medija do uloge umetnika u savremenom društvu.

Otvarajući 17. Bijenale umetnosti u foajeu Kulturnog centra Pančeva, koje je i organizator te izložbe, član Gradskog veća Nemanja Rotar, zadužen za kulturu i omladinu, pozvao je publiku da uživa, ali i da se zamisli nad pitanjima koja pokreću radovi predstavljeni na osam lokacija.

Ističući da je to najznačajnija umetnička manifestacija u Pančevu, koja se proteklih 30 i više godina menjala koncepcijski, ali je uvek bila provokativna u odnosu na društvenu stvarnost, Rotar je rekao da istorija Bijenala stoga daje i svojevrsni presek stare Jugoslavije, sada Srbije.

Pančevo zahvaljujući Bijenalu, kako je istakao, postaje centar umetnosti u zemlji i šire, s obzirom na regionalni značaj koji ima.

Izložbeni prostori 17. Bijenala, kako je rekla kustoskinja Marijana Kolarić, zamišljeni su kao otvorene kapije (open gate), odnosno prolazi za umetnike iz regiona, ali i kao platforma za dijalog o aktuelnim temama današnjice, koje pokreću predstavljeni radovi bez ambicije da daju konačne odgovore.

Pojedini umetnici jasno su izrazili stav o temama kojima se bave, poput Timee Anite Orovec iz Mađarske, koja ima 18-godišnje imigrantsko iskustvo u različitim zemljama Zapadne Evrope, a trenutno živi i radi u Berlinu. Njen kritički stav o politici EU prema imigrantima i izbeglicama predstavljen je u Galeriji savremene umetnosti u vidu podne instalacije od bodljikave žice sa rasutim bombonama, skulpture “Welcome to the EU” i zidnih instalacija/slika koje su varijacija zastave EU.

Timea Anita Orovec rekla je za SEEcult.org da je i sama doživela razne probleme kao imigrantkinja u Evropi, a posebno je kivna na današnji odnos EU prema izbeglicama i naročito na svoju zemlju. Sunarodnici koji podržavaju politiku postavljanja zidova na granicama ne čude je previše, jer smatra da i ne mogu da shvate probleme ljudi koji su odlučili da napuste domove zbog rata, budući da mnogi nisu imali takvo iskustvo i decenijama nisu ni putovali bilo gde.

Prema njenim rečima, očarana je raznolikošću kultura i društvenih stavova u Evropi koji se razlikuju od njenih iskustava iz detinjstva, provedenog u socijalističkoj Mađarskoj. Takva prošlost i imigrantsko iskustvo podstakli su kod nje interesovanje za istraživanje odnosa koji se ostvaruje između ličnog identiteta, kulture zemlje porekla i potrebe za integracijom.

“Projekti mi se načelno odnose na društveno-kulturni kontekst i inspirisani su mojim svakodnevnim životom. Od ključnog značaja za mjoj rad jeste urebani prostor kao veza između političkog, kulturnog i istorijskog konteksta”, navela je Timea Anita Orovec u opisu svog rada.

Izbeglicama se bavi i Ibro Hasanović, bosanskohercegovački i francuski umetnik, koji trenutno živi u Prištini, a učestvuje na Bijenalu video radom “Note on multitude” koji prikazuje muškrace, žene i decu koji se  pozdravljaju i pokušavaju da uđu u autobuse koji će ih odvesti u neizvesnu izbeglicku budućnost.

U Galeriji savremene umetnosti predstavio se i albanski umetnik Alban Hajdinaj, koji je učestvovao u ime Albanije na 52. Bijenalu u Veneciji, a u Pančevu izlaže rad “Syth”, posvećen žigovima vakcinacije koji su bili zajednička pojava kod generacija 70-ih i 80-ih u Istočnoj Evropi, a ujedno su i jedinstveni, budući da je reakcija na koži svakog pojedinca drugačija.

Obližnja Mala galerija KC Pančeva rezervisana je za Tanju Ostojić iz Srbije, koja živi i radi u Berlinu, a predstavila je dugogodišnji projekat “Misplaced Women? / Missplaced Women?” u vidu dokumentarnog foto marijala i video rada. Reč je o projektu koji se bavi, pre svega, osetljivošću roda u kontekstu migracije, evocira i testira neprijatnosti tokom administrativnih i sigurnosnih provera koje su postale deo svakodnevice putnika. Rad je osmišljen kao internet-platforma i kao realna platforma u javnim prostorima koji su vezani za migracije, a manifestuje se, pre svega, serijom performansa same autorke, grupnim i delegiranim performansima, kao i performans-radionicama.

Tanja Ostojić je, kao i Timea Anita Orovec, zastupljena i velikim intervjuom u reprezentativnom katalogu 17. Bijenala, u kojem se osvrće na ranije radove koji su izazivali i žestoke političke reakcije širom Evrope, poput cenzurisanja rada “Prema Kurbeu. Poreklo sveta” (After Courbet, L’origine du Monde) 2004. godine u Austriji.

Angažovani rad koji se sastoji od serije plakata velikog formata, posvećenih kapitalizmu, konzumerizmu, biznisu, ratu, istini, ljubavi, kao i savremenoj umetnosti, predstavio je i Anur Hadžiomerspahić, i to na staklenom delu hola Gradske uprave.
 
Doživljavajući vreme u kojem živimo kao vanredno stanje, Hadžiomerspahić smatra da je neophodno da umetnosću ukaže na probleme i fenomene savremenog društva. Još sredinom 90-ih je predstavio prvi serijal plakata “Human Condition” u Milanu, a novim radovima učestvovao je potom 2001. godine na centralnoj izložbi 49. Bijenala u Veneciji 2001. Tu vrstu umetničkog izraza, u kojem koristi medij advertajzinga kako bi poslao socijalno angažovane poruke, naziva “Artvertising”.

Prema njegovim rečima, radovi su mu u početku bili antikonzumeristički, vremenom su postali antikapitalistički, da bi se na kraju uklopili u kritiku korporativne diktature i jasno stavili na stranu 99% protiv 1%.

Na preovlađujući konzumeristički princip osvrće se i umetnica Tatjana Milošević iz Beograda, koja se predstavila u kafeu “Hedonist”, u kojem je nekada bila Galerija savremene umetnosti.

Prema njenim rečima, slučajno ili ne, delatnosti koje se najčešće karakterišu kao neisplative su upravo one autohtono ljudske, koje čovečanstvo čine onim što jeste. Umetnost, pre svega, kao arhajski i najprimalniji čovekov pokušaj da sebi objasni svet i sebe svetu, čini se da je u tom kontekstu nešto šot je nekonkurentno, neisplativo i nepotrebno. Budući da se Galerija savremene umetnosti više od 30 godina nalazila se u Štapskoj zgradi, koja danas služi kao ugostiteljski objekat, prilagođen potrebama i zahtevima tržišta, njen rad je, kako je navela, izraz težnje da se povrati tračak umetnosti u prostor koji joj je nekada pripadao.

“Trebalo bi da nas podseti, kao klijente i recipijente, da umetnost i dalje opstaje. I da će nastaviti da opstaje. I da ne bismo smeli da neisplativo mešamo sa neprocenjivim”, poručuje Tatjana Milošević.

Poseban prostor za izložbu dobila je i pančevačka umetnica Tanja Juričan, koja je u bivšem bioskopu “Vojvodina” predstavila višemedijsku instalaciju “Smrt Drugih” (arhitektura, film, performans), nastalu u okviru doktorske teze “Kritička remedijatizacija ratnog filma” na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Zatvorena triptih instalacija generisana je na osnovu zahteva gledalačkog iskustva predviđenog radom i funkcioniše geometrizujući scenu pogleda kao scenu moći metaforom, unutar filmskog teksta, kao i u domenu hijerarhije naracijskih autoriteta. Eksploatišući motiv “muškosti”, kao dominantni (narativni) agens koncepata herojstva i junaštva, situacija pretpostavljena radom performativno referiše na “obračun” kao ceremonijalni ritual razmene uloga s bićima Drugih – onih s kojima se u kontekstu filmskog iskustva susrećemo i ogledamo. U tom smislu, rad publici pretpostavlja tri ekrana, kao tri lika, potencirajući erotsku, skopijsko-voajersku vezu između posmatrača i projekcije analogno idejama načela i podela unutar konstitucije identiteta.

Balkon Narodnog muzeja rervisan je za instalaciju “Peščani sat” umetnika Nenada Andrića, koji živi i radi na relaciji Pančevo-Venecija.

Prema njegovim rečima, postavljanje peščanog sata na fasadu muzeja daje dovoljno vremena svima za sve, bez neprijatnog i stresnog digitalnog odbrojavanja.

U Legatu Milorada Bate Mihajlovića izlažu Nevena Prijić, Marius Bercea, Predrag Popara i Ivan Grubanov, koji je predstavljao Srbiju na 56. Bijenalu u Veneciji 2015. godine, a ovoga puta izlaže projekat “Zli slikar” kojim istražuje slikarstvo kao najdemokratskiji način oslikavanja društvene realnosti.

“Kontinuitet slikarstva prepliće se sa slikom istorije, stoga je u mogućnosti da zapiše kontrastavove u percepciju istorije i u poredak centralne javne sfere. Zli slikar teži da kreira neslaganje oko toga šta je vidlјivo u datoj situaciji, šta je njena suština u odnosu na društvenu realnost i šta se može reći i uraditi povodom toga. Centralna javna sfera primenjuje vojni manevar ‘dimne zavese’ da sakrije pokret realnosti iza fantazmagoričkih slika kojima okupira naš pogled. Zli slikar angažuje imaginativno i prikazuje nevidlјivo iza dimne zavese da omogući njegovo kontinuirano prisustvo u smislu istorijskog kontinuiteta i kontinuiranog izazova zvaničnoj vizuelnosti”, naveo je Grubanov povodom te serije slika.

“Slikati znači boriti se za pravo na kontinuitet u prostoru reprezentacija – prostoru gde želјe i konflikti iz društvene realnosti bivaju pretvoreni u forme i imidže, političke (reprezentativna demokratija) ili druge”, naveo je Grubanov.

Posebna atrakcija na otvaranju 17. Bijenala bila je umetnička grupa Podrealizam (UnderRealism) koja je u novom izlagačkom prostoru – objektu Sky 12, izvela dvočasovni “speed-painting”. Članovi te grupe (Gael Davrinche, Frederic Leglise, Stephane Pancreach, Nazanin Pouyandeh, Vuk Vidor i Simon Pasieka), slikali su pred radoznalom publikom različite motive, demonstrirajući princip protivljenja ukusu današnjice u savremenom stvaralaštvu, koji se odlikuje uglancanim, skoro industrijskim izgledom.

Podrealizam je anti-dekorativan i zalaže se za pravo aproksimativnog i loše izvedenog, nasuprot produkcijama koje naginju više dizajnu nego umetnosti. Zalaže se, takođe, za tehniku, virtuoznost i čežnju ka remek-delu.

Podrealizam, kako navode članovi te grupe, ne podnosi ni ikonografske ni formalne tabue, i ne podleže nijednoj ideologiji. Ne brani ništa osim likovne, kreativne slobode u stvaranju. Podrealizam je u oblasti savremene umetnosti “zli korov koji ni najmoćniji pesticid ne može iskoreniti, apsolutno je neophodan za svoj ekosistem kako bi utolio žeđ publike za slikama”. U isto vreme je, kako navode podrealisti, klasičan, moderan i savremen.

“Više od jednog u nizu pravaca, on je prevashodno način na koji se može živeti život umetnika. Zbog toga nikada neće biti smešten u vreme”, poručuju članovi grupe Podrealizam, kojima je muzičku podršku pružio DJ Lancelot Rumney Guggenheim.

Posetioci 17. Bijenala imaju priliku u foajeu KC Pančeva da se podsete i istorijata te međunarodne izložbe kroz postavku dokumentarnog materijala.

Bijenale umetnosti je internacionalna manifestacija koja se održava kontinuitetu od 1981. godine, kada je prvi put organizovana kao izložba jugoslovenske skulpture velikog formata za slobodni i galerijski prostor. Dugi niz godina predstavljalo je podsticaj i institucionalnu podršku za razvoj skulpture, te danas, sa svojom bogatom kolekcijom, predstavlja referentno mesto za istraživanje jugoslovenske skulpture. Koncepcija je 2000. godine proširena, pa je i naziv izložbe preinačen sa Bijenala skulpture na Bijenale vizuelnih umetnosti. Iste godine, Bijenale je dobilo i internacionalni karakter.

Bijenale je 2006. godine proširilo program na pozorišnu i filmsku umetnost, uključivši tako i druge umetničke izraze, čime je dobilo današnji oblik – Bijenale umetnosti.

Pokrovitelj 17. Bijenala umetnosti je Grad Pančevo, a podržali su ga i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Bijenale je otvoreno do 15. oktobra.

(SEEcult.org)