Stepenice na dole su i stepenice na gore
Umetnica Slobodanka Stupar predstavila se u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu izložbom radova iz serije “Stepenice na dole su i stepenice na gore” na kojima se prepoznaju delovi arhitekture muzeja, semplovani i reorganizovani u sklopove meditativnih fotografskih refleksija na simetriju, formu, svetlo, površinu i strukturu.
Prikazani na način prilagođen prostoru (u grupama instaliranim u skladu sa karakterstikama izlagačkog prostora), radovi Slobodanke Stupar često su dopunjeni zvukom, čija je uloga da proširi polje vizuelnog i utopi slušaoca u postavke koje zadobijaju osobine ambijenata.
Kako je naveo Stevan Vuković u tekstu za katalog izložbe “Stepenice IV”, održane od 15. oktobra do 2. novembra, intencionalni objekti muzejskih istraživanja Slobodanke Stupar indukovali su pojedina vrlo specifična iskustva koja ne mogu da se ispričaju na adekvatne načine, ali mogu da se pokažu putem umetničkih dela. Kao posledicu toga, ona je proizvela fotografije kao vizuelne ekvivalente epifaničkih iskustava…
U pristupu Slobodanke Stupar, u ovom projektu, rituali koji za posledicu imaju umentička dela su lični, i muzej tretiraju kao izvor spiritualnih sadržaja, u smislu potrage za trenucima epifanije, kao momentima otkrovenja i uviđanja… naveo je Vuković u tekstu “Trenuci epifanije”.
Istoričarka umetnosti Jelena Stojanović primećuje da foto-zabeleške Slobodanke Stupar pripadaju modernističkoj retorici koja se prepoznaje u dominantnoj linearnosti motiva (bez ukrasa). Pritom kao da istovremeno gube fizičko utemeljenje, prostornu logiku ispred i pozadi, poigravaju se statikom, udvajaju se i rastaču, izazivaju vrtoglavicu. Ukratko, kao da problematizuju funkcionalnost u korist performativnosti….
“…Stoga iako su otisnute fotografije jasno izdvojene u tematske celine po mestu nastanka (Caixa, MoCA Athens, Bonn, Walraf Rićartz...), pažljivim i promišljenim uklapanjem, umnožavanjem, poigravanjem simetrijama izabranih motiva, njihovim rotiranjem unutar svake celine problematizuju sam čin prelaska koje te ustanove zagovaraju. I ne samo. Foto-zabeleške koje sklapa Slobodanka Stupar u neočekivane (vrtoglave) celine svojom skoro monohromnošću (strogošću?), kao i izborom sekvenci koje se poigravaju poreklom (koja ustanova, koji deo) uz vrtoglavo umnožavanje normala, kosih, upravnih (uspravnih), iskrivljenih, poigravaju se s njom. Brišu njihovu posebnost. Podvlače ono zajedničko za sve…”, navela je Jelena Stojanović u tekstu “Performativne topografije liminalnog”.
Slobodanka Stupar rođena je u Sarajevu 1947. godine, a diplomirala je unutrašnju arhitekturu i grafiku na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, magistrirala grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i specijalizirala na Školi lepih umetnosti u Atini.
Slobodanka Stupar izlagala je na više od 50 samostalnih izložbi u Srbiji, regionu i Evropi, a učestvovala je i na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i u brojnim kustoskim i interdisciplinarnim projekatima u Nemačkoj, Grčkoj, Kanadi i Severnoj Makedoniji.
Dobitnica je više stipendija, nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu, među kojima su nagrada za grafiku Oktobarskog salona Beograda i nagrada za skulpturu Likovne kolonije Željezara Sisak 1987; nagrada prvog Mediteranskog bijenala grafičke umetnosti, Agios Nikolaos, Grčka 1988; Velika nagrada IX Internacionalnog trijenala grafike u Frehenu 1991; nagrada na Bijenalu suva igla u Užicu 1993; otkupna nagrada Narodnog muzeja na Beogradskom internacionalnom bijenalu grafike 1997; Fotowettbewerb nagrada 1999, Štutgart…
Dela joj se nalaze u muzejima i javnim kolekcijama u Beogradu, Kelnu, Novom Sadu, Pireju, Atini, Zrenjaninu, Zagrebu, Frehenu, Fredrikstadu… kao i u privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.
*Foto: Milan Kralj
(SEEcult.org)
