Štimac: Voleo bih više filmskih uloga, ali..

Glumac Slavko Štimac, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” na 24. Festivalu evropskog filma Palić, izjavio je da “oseća da bi mogao mnogo više da igra na filmu”, ali je svestan i ograničenja u tom pogledu koja za sobom povlači veličina kinematografije kakva je srpska.

“Mi nismo neka velika produkcija, mi smo svi mala tržišta i mali prostori. Kao glumac, nemate privilegiju da birate scenarija ili da neko piše ulogu za vas. Mi smo mala kinematografija”, rekao je Štimac 16. jula na konferenciji za novinare na Paliću, gde mu je prethodne večeri uručena nagrada “Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu.

Štimac je na filmu još od detinjstva i film je značajan segment njegovog života.

“Imam neobičnu karijeru, ja sam odrastao na filmu, pred kamerama, imam to dokumentovano”, rekao je Štimac, koji je debitovao u filmu “Vuk samotnjak” kada je imao svega 11 godina.

Slavko Štimac i Mira Banjac

Za svoj najnoviji film “Ime: Dobrica, Prezime: nepoznato” (2016), u režiji Srđe Penezića, za koji je bio i jedan od producenata, rekao je da je rađen “kao u okviru jedne familije”.

“Nije bilo lako izaći na kraj sa malim budžetom, a bilo nam je važno da svi honorari budu isplaćeni, u čemu smo uspeli i na to smo ponosni. Ali smo zato scenario malo prilagođavali tim uslovima”, izjavio je Štimac.

Film sa podnaslovom “bajka za odrasle” prati životni put glavnog junaka koji ostaje dobar prema svima i u svakoj situaciji. Nakon mnogih nemilih događaja, Dobrica doživljava hepiend.

Štimac ponavlja, međutim, da to nije bajka, i da je dobrota realna.

“Uporno tvrdim da to nije bajka. Danas svi govore kako je dobrota nestala, a ja tvrdim da nije i da postoji. Mislim da takva tema zaslužuje da joj se posveti film. Zaslužuje i više filmova. To nije samo da se napravi, kako se popularno kaže, feelgood movie, ne volim te izraze, nego da probudi iskrena osećanja kod ljudi. Mi smo se trudili da izbegnemo bilo kakvu patetiku u filmu i pazili smo na meru”, rekao je Štimac.

Prema njegovim rečima, na projekciji uoči otvaranja 24. FEF Palić, održanoj 15. jula na Otvorenom univerzitetu u Subotici, video je upravo to - da su osećanja koja taj film budi iskrena i zbog toga je presrećan.

Na pitanje koji mu je od likova koje je igrao lično najbliži, odgovorio je diplomatski da je svaki film različit, ali je primetio: “Možda sam najbliži onom prvom i ovom poslednjem, ali stoji i ono, kako moje kolege umeju da kažu, sledeći film će biti najbolji”.

Za sada je njegova naredna uloga u pozorištu, a igraće boksera Matu Parlova, svetskog šampiona iz doba bivše Jugoslavije.

“Biće to zanimljiva predstava, ali ne o Mati Parlovu u ringu, dok ređa nokaute i nokdaune, nego o njemu kao ličnosti. Nisam mogao da odolim kad su mi ponudili tu ulogu, on je jedan od sportista koji su obeležili moje detinjstvo i mladost. U mojoj familiji je imao status heroja. Osim što je bio šampion, bio je izuzetno diskretan čovek, skroman, zanimljiva ličnost i veliki ljubitelj poezije”, rekao je Štimac.

Palićki festival, uprkos kriznom budžetu, prikazuje oko 80 filmova u 11 programskih celina, a među njima su i nagrađivana ostvarenja i festivalski hitovi, biseri istočnoevropskih kinematografija, filmovi iz susedne Hrvatske, koja je zemlja u fokusu, kao i izbor nove mađarske produkcije, upozoravajući ekološki dokumentarci…

Festival je otvoren pobedničkim filmom 67. Berlinala – mađarskom ljubavnom pričom “Na telu i duši” rediteljke Ildiko Enjedi, koji je prikazan van konkurencije. Glavna glumica Aleksandra Borbelj uspela je da stigne pred samu projekciju i to tako što je peške prešla srpsko-mađarsku granicu, na kojoj čekaju duge kolone vozila.

Aleksandra Borbelj rekla je novinarima 16. jula da se pri prvom čitanju scenarija tog filma mnogo smejala, a da je glavnu junakinju Mariju doživela kao osobu koja je intorvertna, ali ipak želi komunikaciju.

“Na prvom kastingu rediteljka nije bila za mene, kazala je da imam suviže seksepilne oči u odnosu na to kako ona vidi Mariju i dodelila mi je ulogu psihološkinje u filmu. Ja sam se razbesnela, stala pred ogledalo i počela da tražim pogled deteta. Rekla sam sebi - ja sam glumica, znam to da uradim i moram to da uradim”, ispričala je ona.

Srećom, kako je dodala, rediteljka joj je konačno dala ulogu.

“Pre snimanja smo dosta probale, sklapale smo delić po delić njene ličnosti, kako će se oblačiti, kako će hodati… Sarađivale smo kroz dogovor, osećale smo jedna drugu”, rekla je Aleksandra Borbelj, dodajuci da bi htela da bude kao njena junakinja, koja uvek govori istinu. Ocenila je da Marija, međutim, “ne bi mogla živeti u ovakvom svetu“.

Aleksandra Borbelj

Film “Na duši i telu”, koji je premijerno prikazan u Srbiji ubrzo nakon pobede na 67. Berlinalu - kao film iznenađenja na 45. Festu, neobična je ljubavna priča o dvoje usamljenih radnika u jednoj budimpeštanskoj klanici - novoj radnici Mariji i njenom starijem šefu Endreu (Geza Morchanji), koji shvataju da su srodne duše.

Rediteljka Ildiko Enjedi otkrila je novinarima u Berlinu da je scenario za svoj šesti igrani film smislila za dan, a napisala ga za samo četiri nedelje. Ono što ju je vodilo da napravi "Na duši i telu", kako kaže, jeste količina strasti koja se u ljudima javlja kada otkriju da imaju iste snove.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu Jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)