Sudbina medijske reforme

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najavilo je skoru javnu raspravu o nacrtima zakona o elektronskim medijima i javnim radiodifuznim servisima, izražavajući ujedno nadu da će krajem juna ući u skupštinsku proceduru za usvajanje. Predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, međutim, izrazili su bojazan da bi moglo doći do usporavanja i odlaganja medijske reforme.

Nacrti zakona o elektronskim medijima i javnim servisima, odnosno Radio-televiziji Srbije i RTV Vojvodine, trebalo bi naredne nedelje da se nađu na sajtu Ministarstva kulture, čime počinje i javna rasprava o njima, rekao je 10. maja na konferenciji za novinare pomoćnik ministra kulture za medije  Dragan Kolarević.

Javna rasprava trajaće dvadesetak dana, rekao je Kolarević i izrazio nadu da će nacrti tih zakona, koje su izradile radne grupe, ući u proceduru za usvajanje do kalendarskog početka leta.

Kao i do sada, predviđeno je da javna rasprava bude organizovana u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu…

Što se tiče novog Zakona o javnom informisanju, Kolarević je rekao da stručnjaci iz radne grupe proučavaju prispela mišljenja, a po završetku tog procesa, krenuće u dalju proceduru.

Predstavnici medijiskih i novinarskih udruženja istovremeno su, međutim, izrazili bojazan da će doći do usporavanja medijske reforme.

Predsednik Asocijacije elektronskih medija (ANEM)  Saša Mirković i predsednik UO Asocijacije medija Zoran Sekulić naveli su na konferenciji za novinare u Medija centru da je Ministarstvo kulture i informisanja razdvojilo prvobitnu verziju zakona o elektronskim medijima i javnim servisima i ponudilo ih članovima radne grupe na potpisivanje u odvojenim verzijama.

Tako je Mirković s Radetom Veljanovskim i Slobodanom Kremenjakom, takođe članovima radne grupe, potpisao nacrt jedinstvenog zakona, dok su ostali članovi radne grupe potpisali odvojena dva nacrta, preneo je Medija centar po FoNetu.

Mirković je rekao da ga sada zanima koje će nacrte potpisati ministar Bratislav Petković.

Povodom Nacrta zakona o javnom informisanju, Sekulić je rekao da je taj dokument na usaglašavanju u drugim ministarstvima, iako je javna rasprava završena pre više od mesec dana. Stoga nije poznato kada će taj zakon biti usvojen, a situacija je još komplikovanija sa elektronskim medijima i javnim servisima.

“Zato smo na pragu ćorsokaka, usporavanja i potencijalnog odlaganja procesa medijskih reformi”, rekao je Sekulić.

Medijskom strategijom, usvojenom 2011. godine, predviđen je rok od 18 meseci za reformu medijskog zakonodavstva.

Nacrtom Zakona o javnom informisanju predviđen je rok za privatizaciju preostalih 66 državnih medija do kraja 2014, kao i obaveza da država do 15. septembra 2013. raspiše konkurs za projektno finansiranje u sledećoj godini, jer se budžetsko finansiranje ukida, podsetio je Sekulić.

Asocijacija medija, inače, protivi se direktnom budžetskom finansiranju medija, uključujući i RTS.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine takođe smatra da ideja o budžetskom finansiranju javnih servisa nije dobra, jer ostavlja prostor za proizvoljnu procenu vlasti šta i koliko može dati javnim servisima, rekao je predsednik NDNV-a Dinko Gruhonjić.

I predsednik Lokal presa Dejan Miladinović rekao je da opštinski budžeti ne bi trebalo da budu jedini spas za lokalne medije, te da je projektno finansiranje potrebno da bi se izbegla mogućnost da gardonačelnici po svom nahođenju dodeljuju novac medijima.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ocenio je da bi usvajanjem novih zakona o elektronskim medijima i javnim servisima, zbog održavanja budžetskog finansiranja, mogla da prestane da postoji većina medija u Srbiji.

Prema rečima Obradovića, prelaskom na budžetsko finansiranje lokalni mediji će do završetka procesa privatizacije dobiti status javnih servisa, a svi koji rade u lokalnim medijima znaju šta to znači.

Udruženje novinara Srbije najavilo je da će biti protiv Zakona o javnom informisanju ako ne bude propisana obaveza da se iz lokalnih budžeta izdvaja najmanje dva odsto za finansiranje lokalnih medija, rekla je predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović.

U Srbiji je, inače, kako je podsetio Saša Mirković, 93 odsto privatnih medija, a sedam je u vlasništvu države.

Reforma medijske oblasti, podsetio je Sekulić, jedan od pet političkih prioriteta Evropske unije, kada je reč o reformama u Srbiji u procesu evropske integracije.

Medijska i novinarska udruženja održala su konferenciju u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, povodom nedavnog Svetskog dana slobode medija, 3. maja.

(SEEcult.org)