• Search form

11.12.2018 | 17:48

Suočavanje s prošlošću kroz filmske i druge priče

Suočavanje s prošlošću kroz filmske i druge priče

Sarajevo film festival gostuje na HFestivalu u Beogradu programom Suočavanje sa prošlošću koji obuhvata projekcije nagrađivanih filmova, razgovore sa autorima i otvaranje konkursa “Sajam istinitih priča” radi preispitivanja ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije iz različitih uglova.

Filmski program HFestivala, koji Hartefakt organizuje od 10. do 15. decembra, počinje 11. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci dokumentarnim filmom “Srbenka Nebojše Slijepčevića, uz razgovor sa autorom, koji je zabeležio filmskom kamerom pripremu potresne predstave “Aleksandra ZecOlivera Frljića u Rijeci, a u jednoj od mladih učesnica neočekivano je pronašao svoju filmsku junakinju - 12-godišnju Ninu srpske nacionalnosti kojoj se čini da se rat nije ni završio.

HFestival prikazaće 12. decembra film “Švajcarac KrisAnje Kofmel o mladom švajcarskom novinaru koji je pod čudnim okolnostima stradao 1992. godine u ratom zahvaćenoj Hrvatskoj, te nagrađivani dokumentarac Mile TurajlićDruga strana svega” dan kasnije, a 13. decembra i film “Okupacija 1968” o okupaciji Čehoslovačke 1968. godine iz ugla reditelja iz pet zemalja koje su bile okupatori (Evdokia Moskovina, Magdalena Simkov, Linda Dombrovski, Mari Elize Šnait, Stefan Komandarev).

Otvaranje izložbe Fadila Šarkija, foto: Ružica Milovanović
 
Prema navodima direktora SFF-a Mirsada Purivatre, u regionu su u protekle dve decenije pokrenute brojne inicijative čiji je proklamovani cilj bio “izgradnja mira”, ali slogani ne mogu zalečiti ožiljke koje su godine ratnih stradanja ostavile na dušama ljudi iz regiona. Prirodan proizvod proteklih događanja su cle zajednice koje trpe ogromnu količinu bola i očajnički im je potreban celovit proces izlečenja. U uverenju da je preduslov za pokretanje tog procesa suočavanje svih ljudi koji su na bilo koji način bili uključeni u prošle događaje, ili zbog njih pate, sa otrežnjavajućim činjenicama, SFF je pokrenuo program “Suočavanje sa prošlošću” u nameri da doprinese tumačenju istorijskih događaja iz različitih uglova, odnosno kroz moderirane filmske projekcije i sistematsko prikupljanje bolnih, ali i nostalgičnih priča, dokumentacije i uspomena koje različite aspekte prošlosti mogu rasvetliti iz različitih perspektiva.

“Prva činjenica s kojom se ne bojimo uhvatiti u koštac je ova: ljudima u našem regionu nikada nije pružena šansa da se suoče sa svojim traumama i prođu kroz sve prirodne stadijume procesa tugovanja. Za to postoji mnoštvo razloga, a mi niti hoćemo, niti možemo ponuditi rešenje za ovaj propust. Ali možemo javno izraziti našu punu i apsolutnu posvećenost rušenju zida ćutanja iza kojeg smo sakrili naša najnejasnija, ali i najrazornija iskustva”, naveo je Purivatra povodom programa “Suočavanje s prošlošću”, koji je podržan od Fondacije Robert Boš.

U okviru programa “Suočavanje sa prošlošću”, SFF i Hartefakt će 11. decembra otvoriti i konkurs “Sajam istinitih priča”, čiji je cilj da prikupi i zabeleži do sada neekranizovane priče o ratnim  zbivanjima, koje imaju potencijal da se pretoče u filmove.

HFestival je otvoren 10. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci izložbom fotografija Fadila ŠarkijaPutevi očajnika” o izbegličkoj krizi, a prvo festivalsko veče obeležilo je i gostovanje zagrebačkog teatra Hotel Bulić predstavom “Nora” Henrika Ibzena u Bitef teatru.

U okviru pozorišnog programa, 11. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju na programu je Hartefaktova produkcija “Prst Doruntine Baše, u režiji Ane Tomović, koja istražuje kontekst jednog od najosetljivijih problema danas na Kosovu – pitanja nestalih, i to iz perspektive žena kojima su nestali očevi, braća, muževi i sinovi.

Doruntina Baša, inače, pobedila je 2011. godine na Hartefaktovom konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst u regionu, a u okviru petog HFestivala biće proglašen ovogodišnji pobednik, na osnovu odluke žirija koji čine Žanina Mirčevska (predsednica), Biljana Srbljanović i Alban Ukaj. Žiri je kroz nekoliko selekcionih faza izdvojio pet drama koje će biti objavljene u posebnoj zbirci, a pobednička će biti postavljena na scenu u produkciji Hartefakta. Kao i prethodnih godina, pobednički tekst
biće predstavljen 14. decembra kroz scensko čitanje.

Prst

Program HFestivala obuhvata i konferenciju “Budućnost izvođačkih umetnosti u Srbiji - perspektive i izazovi koja će biti održana 13. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, a kroz panel diskusije baviće se institucijama, festivalima i nezavisnom scenom, u cilju uspostavljanja dijaloga o različitim problemima aktera u tom polju i mogućnostima njihovog rešavanja.  

Konferencija bi trebalo da okupi relevantne pozorišne radnike u izvođačkim umetnostima u Srbiji - autore, reditelje, glumce, administratore u kulturi i druge, a kako je najavljeno, otvoriće je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Kao deo šire NEW platforme, konferencija bi, kako je najavljeno, trebalo da omogući otvoren i konstruktivan razgovor svih relevantnih aktera iz tog sektora savremene umetničke produkcije, proces definisanja i redefinisanja postojećih institucionalnih i vaninstitucionalnih praksi u toj oblasti, razmatranje podrške i njenog nedostatka koju sektor izvođačkih umetnosti ima, te ocrtavanje pozicije savremene izvođačke umetnosti na evropskoj kulturnoj i umetničkoj sceni, pre svega u kontekstu međunarodne saradnje i participacije publike.

Hartefakt festival podržan je od platfome Srbija stvara, koju je pokrenuo Kabinet premijerke Ane Brnabić kao podršku kreativnim, inovativnim i umetničkim stvaraocima u Srbiji, u nameri da podstakne dalji razvoj kreativnih industirija. Osim toga, program HFestivala podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Sekretarijata za kulturu Beograda, Kreativne Evrope, švedske i švajcarske ambasade i drugih sponzora i pokrovitelja.

Sajt Hartefakta je heartefact.org, a program HFestivala i NEW konferencije nalaze se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r