Supertrash u Rijeci
Slovenački umetnik Sašo Sedlaček predstavlja se od 11. septembra u Galeriji Filodrammatica u Rijeci multimedijalnom izložbom “Supertrash”, koja je presek njegovih najznačajnijh projekata u poslednjih desetak godina zasnovanih na teorijama o zbrinjavanju otpada, te ponovnoj upotrebi jeftinih tehnologija i otpadnih materijala.
Sedlačekovi praktični i šaljivi radovi posledica su subverzivnog recikliranja naučnih, pravnih ili tehnoloških činjenica, te upošljavanja DIY metoda (učini sam) i metoda kooperacije.
Kako što je istoričarka umetnosti i kustoskinja Petja Grafenauer navela u katalogu projekta “Supertrash”, Sedlačekovi projekti “kreću se prostorom lokalniih i globalnih problema otpada. Umetnika zanimaju aktuelne teme koje spadaju u kategoriju hiljadugodišnjih napora za poboljšavanje ljudskog života. Srećom, tih se problema ne dotiče naivno, netrpeljivo i moralistički, već duhovito i podsticajno. Njegove ideje su domišljate, kreativne i – iznad svega – korisne”.
To je vidljivo u ranim intervencijama, kao što su Just Do It iz 2003. i Loop iz 2004. godine, u kojima je propagandni štampani materijal velikih šoping centara prenamenjen u papirnate cigle, koje su se u Loop-u koristile za izgradnju pokretnog paviljona opremljenog za nadziranje gradske buke.
Just Do It!
Problem tehnološkog otpada, koji se povezuje s planiranim zastarevanjem, pojavljuje se u mnogim prikazanim radovima, kao što su Beggar Robot iz 2006. (robot za socijalno ugrožene napravljen u potpunosti od starog kompjuterskog hardvera), The Big Switch Off iz 2011. (akcija u kojoj je Sedlaček pozvao stanare jedne zgrade da s prozora bacaju analogne televizijske prijemnike u trenutku uvođenja digitalnog signala 2011. godine, koji je za staru tehnologiju označio naglu smrt), i The Ex iz 2010. godine (veliki reklamni plakati postavljeni u javnom prostoru na kojima su fotografije tehnološkog otpada na smetlištima trećeg sveta korišćene za reklamiranje kompjuterskih firmi kao što su Apple i Microsoft).
Beggar Robot
Takođe napravljen od tehnološkog otpada, iSmoke2 iz 2011. godine tematizuje društveno sve neprihvatljiviji čin pušenja i njegove počinioce – pušače, pretvarajući stari laptop u upaljač; s druge je strane Jobless Avatars (2014.) usmeren prema zastarevanju softvera, prikazuje govoreće likove – virtuelne predstavnike i alter ega – kako se predstavljaju na internetu i mole za posao.
The Big Switch Off
Nezaposlenost, siromaštvo i njihove društvene posledice unose promene u bogati Zapad i generišu novu ikonografiju post-industrijskog društva koje Sedlaček ironično istražuje u Dolce far niente iz 2014. godine, seriji jestivih skulptura napravljenih od čokolade, prikazujući likove poput demonstranata, prosjaka i narkomana. U ovoj situaciji komunikacijske tehnologije ne nestaju, već se radije shvataju kao temeljna potreba, čak i od strane onih koji ne znaju gde će spavati. AcDcWc, tuta sa psom (2010.) odgovara toj situaciji, nudeći jeftino rešenje za reciklažu električne struje upotrebom dodatne snage dobijene iz fekalija, koja se putem hemijskog toaleta koristi za pokretanje različitih uređaja.
AcDcWc, tuta sa psom
Ljubljanski multimedijalni umetnik Sašo Sedlaček (1974) u prvom redu se zanima za odbačene i zanemarene predmete, te načine na koje se oni mogu ponovno učiniti korisnima. Učestvovao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, predstavljajući radove u muzejima i galerijama poput Zgrade secesije u Beču, Moderne galerije u Ljubljani, Muzeja Ludvig u Budimpešti, te na umetničkim festivalima kao što su Ars Electronica u Linzu, šesti Tajpej bijenale, Transmediale 2014. u Berlinu…
Osvojio je nekoliko nagrada i učestvovao u rezidencijalnim programima za umetnike, među kojima su ISCP u Njujorku, IAMAS u Japanu i The Israeli Center For Digital Art u Holonu.
Izložbu “Supertrash” organizuje Drugo more u partnerstvu sa Aksiomom iz Ljubljane i italijanskim Link Art Centrom, a biće otvorena do 26. septembra.
Program je realizovan u okviru saradničkog projekta "Masters & Servers" Aksiome (Slovenija), Drugog mora (Hrvatska), AND-a (Velika Britanija), Link Art Centra (Italija) i d-i-n-a/The Influencers-a (Španija).
Donatori su: Kreativna Evropa, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva, Zaklada Kultura nova, Ministarstvo kulture Hrvatske i Grad Rijeka – Odeljenje za kulturu.
(SEEcult.org)
