Svetlarnik i Šejkin crtež
Promocija novog romana Nenada Novaka Stefanovića “Svetlarnik”, u izdanju Arhipelaga iz Beograda, biće održana 6. oktobra u Galeriji Haos, a tim povodom biće izložen i jedan crtež Leonida Šejke kome je jednim delom posvećena ta knjiga. U knjizi je, između ostalog, reč i o nekim detaljima iz života Šejke kome Galerija Haos pravi omaž, upravo kroz crtački opus, na proleće 2012. godine. Na promociji će govoriti Gojko Božović u ime izdavača i autor romana, koji će se osvrnuti i na to kako je došlo do stvaranja knjige “Svetlarnik”.
Promocija novog romana Nenada Novaka Stefanovića “Svetlarnik”, u izdanju Arhipelaga iz Beograda, biće održana 6. oktobra u Galeriji Haos, a tim povodom biće izložen i jedan crtež Leonida Šejke kome je jednim delom posvećena ta knjiga.
U knjizi je, između ostalog, reč i o nekim detaljima iz života Šejke kome Galerija Haos pravi omaž, upravo kroz crtački opus, na proleće 2012. godine.
Na promociji će govoriti Gojko Božović u ime izdavača i autor romana, koji će se osvrnuti i na to kako je došlo do stvaranja knjige “Svetlarnik”.
Delove iz romana čitaće dramska umetnica Biljana Đurović.
Prema rečima Stefanovića, glavninu građe za tu knjigu pronašao je u Šejkinim sabranim delima (Đubrište, Grad, Zamak).
“Tokom pisanja društvo mi je pravio roman Džona Apdajka ‘Potraži moje lice’, u kojem se opisuju životi američkih slikara u pedesetim godinama prošlog veka. U centru je apstraktno, akciono slikarstvo Džeksona Poloka koje je postalo uzor zvaničnom slikarstvu u Jugoslaviji posle raskida sa socijalističkim realizmom. Pomoglo je istraživanje u Muzeju savremene umetnosti koji je, inače, već sedam godina zatvoren. Deo muzejskih pisanih fondova izmešten je u jednu žutu vilu, u okviru memorijalnog kompleksa Josipa Broza Tita, gde, valjda, savremena jugoslovenska umetnost trajno i nesrećno pripada. Do korisnih knjiga došao sam i u potkrovlju Gradske biblioteke. Nešto sam našao i u Galeriji Grafičkog kolektiva. ‘Povratak’ Živojina Pavlovića gledao sam u podrumu Kinoteke. U potrazi za Vermerovim beogradskim ateljeom šnjuvao sam po zgradi u Takovskoj 18. I po njenom dvorištu, noseći jednu fotografiju kao kost mamuta”, naveo je Stefanović u belešci o nastanku romana “Svetlarnik”.
Prema navodima Arhipelaga, Stefanovićev roman suočava čitaoca sa uzbudljivom i psihološki istančanom pričom o mladiću, učesniku balkanskih ratova 90-ih godina, koji pokušava da, nakon svih iskustava vlastitog života, rekonstruiše nedovoljno poznatu priču o magičnim umetnicima i neuporedivoj umetničkoj grupi koja obeležava beogradsko društvo u 60-im i 70-im godinama.
Taj poduhvat odigrava se iz minuta u minut u utorak 12. oktobra 2010. godine.
Osvetljavajući geološke slojeve minulih decenija, Stefanovićev roman postaje snažna društvena hronika u kojoj se istorijske i društvene sile ne mogu razumeti izvan umetničkih vizija i entuzijastičnih projekata dobrovoljnih marginalaca.
“Svetlarnik” je priča o Beogradu koga više nema, o umetnosti koja je potisnuta u stranu, o junacima koji su sa izabrane margine nestali u procepima vremena. A u svemu tome kao posebno moćna metafora pojavljuje se đubrište koje je, u isti mah, i inspiracija te neobične umetničke grupe i simbolički izraz vremena koje je neopozivo okončano.
Stefanovićev roman oživljava iz nekoliko uglova jedno društveno, istorijsko i umetničko vreme, izvodeći pred čitaoca stvarne i izmaštane junake, događaje koje još postoje u memoriji Beograda i one koji su obnovljeni samo zahvaljujući toj provokativnoj i neobičnoj priči.
“Svetlarnik” je stoga roman o nesvakidašnjim javnim, privatnim i umetničkim istorijama.
Stefanovićeva proza prevedena je na više jezika, a od njegovih romana najviše uspeha kod kritike i čitalaca imao je “Doktor sluša sving” (2009).
(SEEcult.org)
