Svi govorimo NAŠ jezik
Festival Exit priključio se afirmisanju Deklaracije o zajedničkom jeziku organizovanjem tribine sa lingvistima, umetnicima i aktivistima o toj inicijativi koja je izazvala kontroverzne reakcije u regionu i otvorila pitanja koja se tiču niza problema sa kojima se suočavaju društva koja pripadaju nekadašnjem zajedničkom kulturnom prostoru.
Učesnici tribine “Čiji je NAŠ jezik”, koju je Exit organizovao u saradnji s pokretom Novi optimizam, jednoglasno su na kraju panel diskusije odgovorili da govore NAŠIM jezikom.
O Deklaraciji o zajedničkom jeziku govorili su lingvistkinja Snježana Kordić, autorka knjige “Jezik i nacionalizam” koja je i podstakla usvajanje Deklaracije o zajedničkom jeziku, pisac i predsednik udruženja Krokodil Vladimir Arsenijević, na čiju je inicijativu taj dokument nastao, te pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo, aktivista pokreta Novi optimizam Vlatko Sekulović i glumac i filmski producent Dragan Bjelogrlić, uz moderaciju spisateljice i pozorišne umetnice Minje Bogavac, saopštili su organizatori.
Minja Bogavac pozdravila je publiku rečima “Dobar dan!” na “sva četiri jezika”, nakon čega se, putem video poruke, obratila srednjoškolka Ajla Vrebac iz Jajca, gde su se mladi nedavno pobunili protiv segregacije i etničkih podela povodom namere vlasti da pod istim krovom formiraju novu školu za učenike bošnjačke nacionalnosti. Iskustva iz borbe za ukidanje segregacije podelili su i srednjoškolci iz Zenice, koji su, uprkos pretnjama direktora škola i ignorisanju države, ujedinjeni u stavu “da se može udariti na mladost, ali da se ona ne može pobediti”.
Vladimir Arsenijević, čije je udruženje Krokodil pokrenulo Deklaraciju o jeziku, podsetio je da je namera bila da se dokaže da se, uprkos politici, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, govori jednim jezikom koji “samo ima više svojih varijanti”.
Snježana Kordić, autorka inspirišuće knjige “Jezik i nacionalizam”, koja je besplatno dostupna na internetu, navela je da je situacija bila betonirana, a sve pod okriljem zakona. “Laž je što piše u zakonu, čemu se suprotstavlja čak 9.000 potpisnika (Deklaracije). Svi mi koji smo iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine treba da se suprotstavimo segregaciji i diskriminaciji”, rekla je Snježana Kordić i pozvala sve da pozivaju na Deklaraciju o jeziku.
Vlatko Sekulović istakao je da Deklaraciju doživljava i lično, jer potiče iz mešovitog braka – zajednice koja je upravo posledica razumevanja jednog istog jezika.
“Ljubav nema granice, što dokazuje i to da su se na Exitu spojili mnogi ljudi nisu sa istog jezičkog područja”, ocenio je Sekulović.
Da Deklaracija afirmiše zajedništvo među ljudima misli i Marčelo: “Ako mislite da približite ljude, onda potencirate sličnosti, a ako želite da ih razdvojite onda ističete različitosti”, rekao je on i dodao da političari često govore o mladima, a nikako da daju mikrofon na koji će oni reći da im je dosta svega i da neće ponovo da ratuju.
Dragan Bjelogrlić izrazio je uverenje da će jezik preživeti, a nada se i zdrav razum.
“Lingvisti se moraju boriti za jezik i svi mi ne smemo dopustiti političarima da nas ubeđuju da se ne razumemo i da nam je potreban prevodilac. Nauka ne sme popustiti pred politikom”, naveo je Bjelogrlić.
Pokret Novi optmizam napravio je specijalnu aplikaciju za mobilne telefone “Moj jezik”, putem koje se korisnici mogu na praktičnim primerima mogu uveriti da Srbi, Bošnjaci, Crnogorci i Hrvati govore istim jezikom – između ostalog i zbog toga što se u svim tim državama “ljubav” kaže isto.
(SEEcult.org)
