Tarzanov krik u Kinoteci
Jugoslovenska kinoteka počinje majski program ciklusom o Tarzanu, gospodaru džungle, koji je svojevremeno bio zvezda niza filmskih ostvarenja, a poslednjih godina zasenili su ga novi, vizuelno atraktivniji heroji, koji pune bioskopske blagajne. Pored ciklusa filmova o Tarzanu, najaljena je i izložba posvećena tom književnom, filmskom i strip junaku, a 19. maja biće održana i prezentacija stripa “Tarzan među majmunima” Berna Hogarta, u izdanju kuće “Darkwood”, zahvaljujući kojoj se kralj džungle vratio na ovdašnje strip tržište posle više od 20 godina.
Jugoslovenska kinoteka počinje majski program ciklusom o Tarzanu, gospodaru džungle, koji je svojevremeno bio zvezda niza filmskih ostvarenja, a poslednjih godina zasenili su ga novi, vizuelno atraktivniji heroji, koji pune bioskopske blagajne.
Pored ciklusa filmova o Tarzanu, najaljena je i izložba posvećena tom književnom, filmskom i strip junaku, a 19. maja biće održana i prezentacija stripa “Tarzan među majmunima” Berna Hogarta, u izdanju kuće “Darkwood”, zahvaljujući kojoj se kralj džungle vratio na ovdašnje strip tržište posle više od 20 godina.
Tom prilikom biće prikazana i digitalizovana kopija najstarijeg filma o Tarzanu - “Tarzan of the apes” iz 1918. godine, u režiji Skota Sidnija (Scott Sidney), u kojoj igraju Elmo Linkoln (Lincoln), Gordon Grifit (Griffith) i Enid Marki (Markey).
Prvu celinu filmskog ciklusa, koji će biti prikazan u segmentima do kraja meseca, čine filmovi čiji je literarni predložak - “Knjiga o džungli” Radijarda Kiplinga, utabao put Tarzanu.
Središnju celinu čine filmovi o Tarzanu od 1932. do 1999. godine, koji predstavljaju sve najpoznatije interpretatore Tarzana, počev od Džonija Vajsmilera (Johnny Weissmuller), preko Gordona Skota (Scott), pa sve do Kristofera Lambera (Christopher Lambert).
Završnu celinu, 31. maja, čine filmovi “Svak za sebe a Bog protiv svih” (1974) Vernera Hercoga (Werner Herzog) i “Divlje dete” (1970) Fransoa Trifoa (François Truffaut), koja možda na prvi pogled ne potpađu pod Tarzana, odnosno pripadaju “verzijama” u kojima nije uspeo da se vrati u džunglu, ostavši na milost i nemilost među “naprednim” i “civilizovanim” svetom.
Ciklus počinje 3. maja igranim filmom “Knjiga o džungli” (1942) Zoltana Korde i animiranom verzijom iz 1967. godine, u režiji Volfganga Rajthermana (Wolfgang Reitherman).
Biće prikazani i “Tarzan, gospodar džungle” (1932) V. S. van Dajka (W. S. van Dyke) sa Vajsmilerom u naslovnoj ulozi, kao i u filmovima “tarzan i njegova drugarica” (1934) Sedrika Gibonsa (Cedric Gibbons), te “Tarzan pobeđuje” (1936), “Tarzan i njegov sin” (1939), “Tarzanovo tajno blago” (1941) i “Tarzan u Njujorku” (1942) Ričarda Torpa (Richard), u kojem Morin O'Saliven (Maureen O'Sullivan) igra Džejn.
Ciklus obuhvata i filmove “Tarzanova osveta” (1938) D. Ros Ledermana (D. Ross), “Tarzan i zelena boginja” (1938) Edvarda A. Kala (Kull) i Vilbura Mekgoa (Wilbur McGauh), “Tarzan u pustinji” (1943), takođe sa Vajsmilerom i Morin O'Saliven, u režiji Vilijama Tila (William Thiele).
Brenda Džojs (Joyce) pojavljuje se kao Vajsmilerova partnerka u filmovima Kurta Nojmana (Neumann) “Tarzan i Amazonke” (1945) “Tarzan i žena leopard”, “Tarzan i žena lovac” (1947), kao i u filmu “Tarzan i sirene” (1948) Roberta Florija (Florey).
Gordon Skot igra naslovnu ulogu slavnog junaka u filmu “Tarzanova borba za život” (1958) Brusa Hamberstona (Bruce Humberstone), kao i u “Tarzanovoj najvećoj pustolovini” (1959) Džona Gilermina (John Guillermin), te u filmu “Tarzan veličanstveni” (1960) Roberta Deja (Day).
Biće prikazani i češki film “Tarzanova smrt” (1962) Jaroslava Balika,
sa Rudolfom Hrusinskim (Hrusinsky) i Janom Stepankovom, te “Tarzanov izazov” (1963) Roberta Deja, sa Džokom Mahonijem (Jock Mahoney), animirani “Tarzan” (1999), Krisa Baka (Chris Buck) i Kevina Lime (Kevin Lima), “Tarzan i dečak iz džungle” (1967) Roberta Gordona, “Tarzan na velikoj reci” (1967) Roberta Deja, španski “Tarzan i crna pantera” (1973) Manuela Kanja (Cano), “Tarzanova pobuna u džungli” (1970) Vilijama Vitnija (William Witney), “Tarzan” (1981) Džona Dereka (John Derek), sa Bo Derek i Majlsom O'Kifom (Miles O'Keefe), te britanski film “Grejstok - legenda o Tarzanu” (1984) sa Kristoferom Lamberom, u režiji Hjua Hadsona (Hugh Hudson), i “Đorđe iz džungle” (1997) Sema Vajsmana (Sam Weisman).
Prema navodima Vladimira Ćuka u programu Kinoteke, u poslednjih par godina, bolje reći decenija, nekada najpoznatiji heroj filmskog platna nije dobio nijednu ekranizaciju.
Poslednji ozbiljniji filmovi o Tarzanu nastali su 1984. godine, s Lamberom u glavnoj ulozi (Grejstok - Legenda o Tarzanu) i animirani Diznijev film iz 1999.
Tarzan od tada kao da je nestao sa filmskog platna - istisli su ga novi heroji, sa mnogo unapređenijim super-moćima, oružjima, vizuelno mnogo atraktivniji.
Spašavanje gradova, Zemlje, pa čak i samih univerzuma, od raznih "super-zločinaca" i terorista, sada su mnogo eksploatisanije teme, a glavni motiv koji se javlja u Tarzanu - povratak čoveka prirodi i suživot sa njom, izgleda da više i nije tako atraktivan, naveo je Ćuk u tekstu “Tarzanov poslednji krik?”.
Tarzan je pomalo zaboravljen i skrajnut, pa Kinoteka zato i priređuje retrospektivu o tom nekada slavnom junaku.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
*U PRILOGU: Tekst Vladimira Ćuka "Tarzan - mit o plemenitom divljaku"
(SEEcult.org)
